Žetva pšenice završena je velikim delom, kazao je za Tanjug direktor Udruženja Žita Srbije, Vukosav Saković, i dodao da je u brdsko-planinskim krajevima ostao još neki mali procenat koji ne može promeniti procene ni kada je u pitanju rod, ni kada je u pitanju kvalitet.

"Ako govorimo o žetvi koja je ostala iza nas, prinosima možemo da budemo zadovoljni, oni će biti negde oko pet tona po hektaru, ali što se kvaliteta tiče bilo je ozbiljnih problema sa dugotrajnim kišama, žetvom koja je jako dugo trajala, prekidana više puta i svaka kiša je delimično uticala na pogoršanje kvaliteta", kazao je Saković.

Govoreći o prolećnim usevima, odnosno kukuruzu, suncokretu i soji, Saković je rekao da oni izgledaju izvanredno.

Pšenica kod Direkcije - 16 dinara

"Njima ovakvo vreme pogoduje, toplo vreme sa dosta vlage i mogu se očekivati čak i rekordni prinosi od sve tri kulture, ukoliko vremenske prilike budu poslužile i išle na ruku u periodu žetve", naveo je Saković.

Novica Mladenov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kazao je za Tanjug da lošiji kvalitet za građane nema velikog značaja, te da više utiče na izvoz pšenice.

"Verovatno će se odraziti na smanjenje cene pšenice pri izvozu. Kada je lošiji kvalitet onda i cena pada. Parametar je poremećen, jer je pšenica dugo kisla i došlo je do buđenja klice, čak i do proklijavanja. Klica kada počinje da diše koristi hranljive materije iz zrna i zbog toga dolazi do smanjenog kvaliteta", objasnio je Mladenov.

Selekcioner kukuruza sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Goran Bekavac, kaže da je rano krajem jula procenjivati kakav će biti rod, jer sve zavisi od nedelja koje su pred nama, vremenskih prilika.

"Međutim, koliko vidim ovo će biti rodna godina što se tiče kukuruza", ocenio je Bekavac.

Kako je kazao, trenutno kukuruz izgleda jako dobro na najvećem broju lokaliteta i postoje svi preduslovi da imamo dobru godinu što se tiče prinosa.

"Mislim da ćemo svi koji se bavimo kukuruzom ove godine zadovoljno trljati ruke", dodao je.

Rod kukuruza bi smanjio eventualni ozbiljniji vreli toplotni talas, dok bi najveći problem izazvalo olujno nevreme, koje bi rušilo i vadilo biljku iz korena.

"Ako biljke padnu dole nećemo moći mehanizacijom da ih pokupimo, ali ako se nastavi ovakvo vreme ne vidim nijedan rizični momenat koji bi mogao da se desi", zaključio je Bekavac.