Još jedan "nezgodan" udarac Volstrit je dobio posle današnjeg izveštaja o krahu najveće američke štedionice "Vašington mjučual", čija aktiva se procenjuje na 370 milijardi dolara.
Investitori na Volstritu su oborili cene akcija, nakon što u četvrtak nije postignut konačan dogovor oko realizacije plana američke vlade, u vrednosti 700 milijardi dolara, za prevazilaženje tekuće teške krize na domaćem finansijskom tržištu.
Još jedan "nezgodan" udarac Volstrit je dobio posle današnjeg izveštaja o krahu najveće američke štedionice "Vašington mjučual", čija aktiva se procenjuje na 370 milijardi dolara.
Bankarska aktiva štedionice "Vašington mjučual" prodata je banci "Džej Pi Morgan Čejs" za svega 1,9 milijardi dolara, a takva operacija je od strane nadležne američke federalne institucije označena kao "spajanje dve banke."
Poslenici na Volstritu su, naravno, sasvim dobro shvatili da je navedeno "spajanje dve banke", samo još jedan u nizu dokaza tekuće agonije američkog finansijskog sistema koji je u stresnom stanju praktično od avgusta minule godine, kada je počela velika hipotekarna kriza.
Sva tri vodeća indeksa na Volstritu - indikator Dau džons, koji obuhvata cene akcija 30 vodećih industrijskih kompanija, indeks Nazdak visokotehnoloških firmi i indeks Standard & purs 500 opali su, tokom početne trgovine i teško je poverovati da se mogu oporaviti do kraja poslovanja.
Dramatičan preokret bi jedino mogao da nastane ukoliko oba doma američkog Kongresa hitno usvoje vladin predlog za razarešnje krize finansijskog sektora, što je malo verovatno, jer većina analitičara predviđa da se to može dogoditi, najranije, "u toku ovog vikenda."
Juče su cene akcija na Volstritu i drugim američkim berzamna bile u usponu, jer se u tržišnim krugovima verovalo da će se pregovori predsednika SAD Džordža Buša i predstavnika Kongresa, oko realizacije navedenog vladinog plana, ipak završiti konkretnim dogovorom.
Na evropskim efektnim berzama je, takođe, zabeleženo osetno smanjenje vrednosti svih glavnih indeksa, a Evropska centralna banka i emisione banke Velike Britanije i Švajcarske ubrizgale su na kontinetalno tržište novca više od 70 milijardi dolara da bi pobljšale kreditni rejting banaka i drugih finansijskih organizacija.
Globalno tržište novca je, kako se navodi u izveštaju agencije Rojters iz Londona, takođe pod stresom, jer vlada nestašica dolara, uprkos činjenici da moćne centrobanke već danima upumpavaju u finansijski sektor stotine milijardi "zelenih" da bi sprečile kolaps banaka.
Dodatni problem na tržištu novca je osetan rast kratkoročnih međubankarskih kamata, na ključnim evropskim i američkim berzama, što još više otežava položaj banaka i drugih finansijskih organizacija.
U Evropi su, tokom današnje trgovine, osetno pojeftinile akcije mnogih vodećih banaka, u nekim slučajevima i više od pet odsto, a na tržištu SAD su cene hartija kompanija sa finansijskog sektora opale, u elektronskoj trgovini, u proseku 3,8 odsto, u odnosu na jučerašnji nivo.
Na deviznim berzama situacija je daleko mirnija, što pokazuju i vrlo umerena kolebanja kurseva dolara i drugih vodećih valuta.
Dolar je na indikativnoj deviznoj berzi u Londonu vredeo, tokom rane podnevne trgovine, 1,4642 za evro, 1,8413 za funtu sterlinga, 105,24 jena i 1,0839 švajcarskih franaka, što je nezanatna razlika u odnosu na nivo zabeležen pre 24 časa.
Devizni trgovci, takođe, čekaju, kako ističu dobro informisani izvori na Londonskoj berzi, kakav će biti ishod glasanja u američkom Kongresu, oko vladinog stabilizacionog paketa, tako da bi do nešto osetnijih međuvalutarnih kolebanja možda moglo da dođe u toku naredne sedmice.
(Tanjug)
Još jedan "nezgodan" udarac Volstrit je dobio posle današnjeg izveštaja o krahu najveće američke štedionice "Vašington mjučual", čija aktiva se procenjuje na 370 milijardi dolara.
Bankarska aktiva štedionice "Vašington mjučual" prodata je banci "Džej Pi Morgan Čejs" za svega 1,9 milijardi dolara, a takva operacija je od strane nadležne američke federalne institucije označena kao "spajanje dve banke."
Poslenici na Volstritu su, naravno, sasvim dobro shvatili da je navedeno "spajanje dve banke", samo još jedan u nizu dokaza tekuće agonije američkog finansijskog sistema koji je u stresnom stanju praktično od avgusta minule godine, kada je počela velika hipotekarna kriza.
Sva tri vodeća indeksa na Volstritu - indikator Dau džons, koji obuhvata cene akcija 30 vodećih industrijskih kompanija, indeks Nazdak visokotehnoloških firmi i indeks Standard & purs 500 opali su, tokom početne trgovine i teško je poverovati da se mogu oporaviti do kraja poslovanja.
Dramatičan preokret bi jedino mogao da nastane ukoliko oba doma američkog Kongresa hitno usvoje vladin predlog za razarešnje krize finansijskog sektora, što je malo verovatno, jer većina analitičara predviđa da se to može dogoditi, najranije, "u toku ovog vikenda."
Juče su cene akcija na Volstritu i drugim američkim berzamna bile u usponu, jer se u tržišnim krugovima verovalo da će se pregovori predsednika SAD Džordža Buša i predstavnika Kongresa, oko realizacije navedenog vladinog plana, ipak završiti konkretnim dogovorom.
Na evropskim efektnim berzama je, takođe, zabeleženo osetno smanjenje vrednosti svih glavnih indeksa, a Evropska centralna banka i emisione banke Velike Britanije i Švajcarske ubrizgale su na kontinetalno tržište novca više od 70 milijardi dolara da bi pobljšale kreditni rejting banaka i drugih finansijskih organizacija.
Globalno tržište novca je, kako se navodi u izveštaju agencije Rojters iz Londona, takođe pod stresom, jer vlada nestašica dolara, uprkos činjenici da moćne centrobanke već danima upumpavaju u finansijski sektor stotine milijardi "zelenih" da bi sprečile kolaps banaka.
Dodatni problem na tržištu novca je osetan rast kratkoročnih međubankarskih kamata, na ključnim evropskim i američkim berzama, što još više otežava položaj banaka i drugih finansijskih organizacija.
U Evropi su, tokom današnje trgovine, osetno pojeftinile akcije mnogih vodećih banaka, u nekim slučajevima i više od pet odsto, a na tržištu SAD su cene hartija kompanija sa finansijskog sektora opale, u elektronskoj trgovini, u proseku 3,8 odsto, u odnosu na jučerašnji nivo.
Na deviznim berzama situacija je daleko mirnija, što pokazuju i vrlo umerena kolebanja kurseva dolara i drugih vodećih valuta.
Dolar je na indikativnoj deviznoj berzi u Londonu vredeo, tokom rane podnevne trgovine, 1,4642 za evro, 1,8413 za funtu sterlinga, 105,24 jena i 1,0839 švajcarskih franaka, što je nezanatna razlika u odnosu na nivo zabeležen pre 24 časa.
Devizni trgovci, takođe, čekaju, kako ističu dobro informisani izvori na Londonskoj berzi, kakav će biti ishod glasanja u američkom Kongresu, oko vladinog stabilizacionog paketa, tako da bi do nešto osetnijih međuvalutarnih kolebanja možda moglo da dođe u toku naredne sedmice.
(Tanjug)
