Stručnjaci predviđaju da će do kraja godine 30 aviokompanija bankrotirati i da će na desetine hiljada putnika ostati prepušteno sebi.
Stručnjaci predviđaju da će do kraja godine 30 aviokompanija bankrotirati i da će na desetine hiljada putnika ostati prepušteno sebi
Oko 30 evropskih avioprevoznika bankrotiraće pre Božića, upozorio je glavni direktor „Britiš ervejza" Vili Volš. Gašenje tolikog broja avioprevoznika ostaviće njihove klijente na raznim destinacijama širom sveta prepuštene same sebi, piše “Press.“
Volš podseća na katastrofu kada je 85.000 putnika ostalo rasuto po celom svetu nakon propasti „XL-a", trećeg najvećeg britanskog turističkog prevoznika, što će uskoro biti uobičajen prizor zbog visokih cena goriva i posrtanja globalne ekonomije.
Generalni direktor Udruženja međunarodnih avioprevoznika (IATA) Đovani Bizinjani izjavio je da je skok cene goriva, uz krah kredita, izazvao kolaps 25 avioprevoznika u svetu od početka 2008. godine. On je na međunarodnoj smotri aviona rekao da očekuje još više takvih slučajeva.
“Aviokompanije su u krizi. Uštedom goriva neće se samo smanjiti emisija štetnog ugljen-dioksida, već je to pitanje preživljavanja“, kazao je Bizinjani.
“Svedoci smo gašenja oko tridesetak avioprevoznika, pa možemo očekivati gašenje sličnog broja aviokompanija do kraja godine“, napominje Volš.
“Postoji mnogo britanskih aviokompanija koje ne raspolažu gomilom gotovine, kao “Britiš ervejz" ili “Rajner", i one neće moći da pokriju troškove prevoza. Mislim da će propasti tokom sledećih nekoliko meseci“, rekao je turistički analitičar kompanije “JLS konsalting".
S njim se slaže i Fransoa Baše, čelnik francuske aviokompanije “Izidžet Frans".“U Evropi trenutno ima 50 malih aviokompanija, i to je apsurdno. Za nekoliko godina u Evropi nas neće biti više od tri-četiri“, rekao je.
Neki tradicionalni prevoznici, na primer “Er Frans KLM", poslednjih meseci su na cene karata dodali i taksu za gorivo da bi kompenzovali rast cena sirove nafte.
“Kada bismo želeli u potpunosti da prebacimo rast cena sirove nafte na korisnike usluga, morali bismo jednim potezom podići cene karata za deset odsto, a popunjenost naših kapaciteta pala bi sa 85 na 60 odsto. Naš celokupni diskontni model poslovanja došao bi u pitanje“, ističe Baše.
Iako su je, koliko do juče, gotovo svi otpisivali ubeđeni da joj nema spasa, italijanska nacionalna aviokompanija “Alitalija" još opstaje i sad više niko ne isključuje njeno vaskrsnuće.
Protekla sreda bila je odlučujuća za sudbinu italijanske nacionalne vazduhoplovne kompanije, koja već deset godina zaredom grca u dugovima. Posredstvom vlade premijera Berluskonija, pregovori između devet sindikalnih centrala i predstavnika nove italijanske aviokompanije „CAI", čiji su sponzori velike italijanske banke, u prvom redu Inteza Sanpaolo, ali i više snažnih industrijskih kompanija, do dogovora je na kraju došlo.
Sada ostaje da se nađe odgovarajući kompromis i s pilotima “Alitalije". Malo ko sumnja da će i do tog dogovora ubrzo doći, što će otvoriti mogućnost za ulazak inostranih partnera. Sada su, po svoj prilici, obe strane koje su se do pre nekoliko meseci žestoko protivile utapanju “Alitalije" u neku stranu aviokompaniju poprilično popustile pošto su uvidele da drugog izlaza nema.
“Opstaće najkonkurentnije kompanije, na primer “Rajner" i mi, kao i još jedna nemačka kompanija i možda još jedna evropska diskontna aviokompanija. Drugi će bankrotirati ili će se spajati s drugim firmama. Taj fenomen zahvatiće i standardne prevoznike, kazao je Baše.
Na krizu nisu imune ni američke aviokompanije. “Delta", kao i korporacija “AMR", matična kompanija “Amerikan erlajnsa" zabeležile su u drugom tromesečju ukupne gubitke od 2,49 milijardi dolara.
Korporacija “AMR", najveći avionski prevoznik na svetu, zabeležila je čist gubitak od 1,45 milijardi, a “Delta" 1,04 milijarde dolara. Američki avioprevoznici planiraju da prizemlje više od 400 aviona i smanje broj sedišta na domaćim linijama za deset ili više procenata da bi se uhvatile u koštac s ovogodišnjim skokom cene goriva od 52 odsto.
Predstavnici američkih aviokompanija zatražili su pomoć od zvaničnog Vašingtona nakon što je drugi kvartal doneo još jedan turbulentan talas nevolja.
Osam američkih avioprevoznika je već van biznisa, dva su prijavila bankrot, a dva su na putu da učine isto. Aviokompanije otpuštaju radnike, smanjuju broj letova, a troškove smanjuju i prestankom prikazivanja filmova.
Pokušaji da se više zaradi, kao što su doplata na prtljag, nadoknada za korišćene kilometre za stalne mušterije, čak i prodaja reklamnog prostora na bording kartama, ne daju željene rezultate. Eksperti uz sve to kažu da, čak i ako barel nafte pojeftini na 100 dolara, to neće vratiti na posao otpuštene radnike, niti raniji tržišni kapacitet kompanija.
(MONDO)
Oko 30 evropskih avioprevoznika bankrotiraće pre Božića, upozorio je glavni direktor „Britiš ervejza" Vili Volš. Gašenje tolikog broja avioprevoznika ostaviće njihove klijente na raznim destinacijama širom sveta prepuštene same sebi, piše “Press.“
Volš podseća na katastrofu kada je 85.000 putnika ostalo rasuto po celom svetu nakon propasti „XL-a", trećeg najvećeg britanskog turističkog prevoznika, što će uskoro biti uobičajen prizor zbog visokih cena goriva i posrtanja globalne ekonomije.
Generalni direktor Udruženja međunarodnih avioprevoznika (IATA) Đovani Bizinjani izjavio je da je skok cene goriva, uz krah kredita, izazvao kolaps 25 avioprevoznika u svetu od početka 2008. godine. On je na međunarodnoj smotri aviona rekao da očekuje još više takvih slučajeva.
“Aviokompanije su u krizi. Uštedom goriva neće se samo smanjiti emisija štetnog ugljen-dioksida, već je to pitanje preživljavanja“, kazao je Bizinjani.
“Svedoci smo gašenja oko tridesetak avioprevoznika, pa možemo očekivati gašenje sličnog broja aviokompanija do kraja godine“, napominje Volš.
“Postoji mnogo britanskih aviokompanija koje ne raspolažu gomilom gotovine, kao “Britiš ervejz" ili “Rajner", i one neće moći da pokriju troškove prevoza. Mislim da će propasti tokom sledećih nekoliko meseci“, rekao je turistički analitičar kompanije “JLS konsalting".
S njim se slaže i Fransoa Baše, čelnik francuske aviokompanije “Izidžet Frans".“U Evropi trenutno ima 50 malih aviokompanija, i to je apsurdno. Za nekoliko godina u Evropi nas neće biti više od tri-četiri“, rekao je.
Neki tradicionalni prevoznici, na primer “Er Frans KLM", poslednjih meseci su na cene karata dodali i taksu za gorivo da bi kompenzovali rast cena sirove nafte.
“Kada bismo želeli u potpunosti da prebacimo rast cena sirove nafte na korisnike usluga, morali bismo jednim potezom podići cene karata za deset odsto, a popunjenost naših kapaciteta pala bi sa 85 na 60 odsto. Naš celokupni diskontni model poslovanja došao bi u pitanje“, ističe Baše.
Iako su je, koliko do juče, gotovo svi otpisivali ubeđeni da joj nema spasa, italijanska nacionalna aviokompanija “Alitalija" još opstaje i sad više niko ne isključuje njeno vaskrsnuće.
Protekla sreda bila je odlučujuća za sudbinu italijanske nacionalne vazduhoplovne kompanije, koja već deset godina zaredom grca u dugovima. Posredstvom vlade premijera Berluskonija, pregovori između devet sindikalnih centrala i predstavnika nove italijanske aviokompanije „CAI", čiji su sponzori velike italijanske banke, u prvom redu Inteza Sanpaolo, ali i više snažnih industrijskih kompanija, do dogovora je na kraju došlo.
Sada ostaje da se nađe odgovarajući kompromis i s pilotima “Alitalije". Malo ko sumnja da će i do tog dogovora ubrzo doći, što će otvoriti mogućnost za ulazak inostranih partnera. Sada su, po svoj prilici, obe strane koje su se do pre nekoliko meseci žestoko protivile utapanju “Alitalije" u neku stranu aviokompaniju poprilično popustile pošto su uvidele da drugog izlaza nema.
“Opstaće najkonkurentnije kompanije, na primer “Rajner" i mi, kao i još jedna nemačka kompanija i možda još jedna evropska diskontna aviokompanija. Drugi će bankrotirati ili će se spajati s drugim firmama. Taj fenomen zahvatiće i standardne prevoznike, kazao je Baše.
Na krizu nisu imune ni američke aviokompanije. “Delta", kao i korporacija “AMR", matična kompanija “Amerikan erlajnsa" zabeležile su u drugom tromesečju ukupne gubitke od 2,49 milijardi dolara.
Korporacija “AMR", najveći avionski prevoznik na svetu, zabeležila je čist gubitak od 1,45 milijardi, a “Delta" 1,04 milijarde dolara. Američki avioprevoznici planiraju da prizemlje više od 400 aviona i smanje broj sedišta na domaćim linijama za deset ili više procenata da bi se uhvatile u koštac s ovogodišnjim skokom cene goriva od 52 odsto.
Predstavnici američkih aviokompanija zatražili su pomoć od zvaničnog Vašingtona nakon što je drugi kvartal doneo još jedan turbulentan talas nevolja.
Osam američkih avioprevoznika je već van biznisa, dva su prijavila bankrot, a dva su na putu da učine isto. Aviokompanije otpuštaju radnike, smanjuju broj letova, a troškove smanjuju i prestankom prikazivanja filmova.
Pokušaji da se više zaradi, kao što su doplata na prtljag, nadoknada za korišćene kilometre za stalne mušterije, čak i prodaja reklamnog prostora na bording kartama, ne daju željene rezultate. Eksperti uz sve to kažu da, čak i ako barel nafte pojeftini na 100 dolara, to neće vratiti na posao otpuštene radnike, niti raniji tržišni kapacitet kompanija.
(MONDO)
