Dinar je u sredu, posle kratkotrajnog oporavka, ponovo oslabio prema evru za oko 0,22 odsto ili za 17 para i zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije iznosi 76,7350 dinara za jedan evro. Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković istakao je da vlada s posebnom pažnjom i zainteresovanošću prati svetsku finansijsku krizu i da Srbija za sada ne oseća značajne posledice te krize.
Dinar je u sredu, posle kratkotrajnog oporavka, ponovo oslabio prema evru za oko 0,22 odsto ili za 17 para i zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije (NBS) iznosi 76,7350 dinara za jedan evro.
Srednji kurs dinara je dalje i ispod granice od 77 dinara za evro, i to neprekidno od 15. avgusta, a samo je u periodu od 6. do 10. avgusta bio i ispod 76 dinara, a najnižu vrednost imao je 12. maja ove godine, od 83,8674 dinara, samo dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković istakao je da vlada s posebnom pažnjom i zainteresovanošću prati svetsku finansijsku krizu i da Srbija za sada ne oseća značajne posledice te krize.
U intervjuu agenciji Rojters, Cvetković je naglasio da je formiran i tim, predvođen ministrom finansija Dianom Dragutinović i guvernerom NBS Radovanom Jelašićem, koji će nastaviti da na duži rok, zajedno sa ekspertima za makroekonomiju, pažljivo analizira razvoj svetske krize i njen mogući uticaj na privredu Srbije.
U reagovanju na mogući uticaj svetske finansijske krize, stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić izjavio je Tanjugu da finansijska kriza u svetu, pre svega u SAD, za sada neće imati sekundarnih efekata na kurs dinara, jer se srpska nacionalna valuta formira na osnovu ponude i tražnje deviza na domaćem tržištu.
Nikolić je izrazio ubeđenje da su devizne rezerve NBS od skoro 10 milijardi evra sasvim dovoljan garant za stabilnost kursa dinara.
Ekspert za finansijska tržišta Dejan Šoškić rekao je Tanjugu da ta kriza može uticati na kolebanje deviznog kursa u Srbiji, ali manjim intenzitetom i to posredno.
Šoškić je ukazao da postoji realna mogućnost da zbog rasta baznih kamata na evro i švajcarski franak, koje se već dešava u EU i Švajcarskoj, strani investitori mogu biti uzdržani u odluci da ulažu zemlje u tranziciji kao što Srbija, a to sve zajedno može dovesti do toga "da će kapital iz inostranstva u Srbiju ulaziti manje i da će biti skuplji".
"To samo po sebi nije dobro, jer Srbija u priličnoj meri zavisi od priliva inostranog kapitala, tako da njihov smanjeni dotok može uticati na stabilnost deviznog kursa i stabilnost cena na tržištu, a kretanje cena zavisi i od kretanja kursa", objasnio je on.
(Tanjug)
Srednji kurs dinara je dalje i ispod granice od 77 dinara za evro, i to neprekidno od 15. avgusta, a samo je u periodu od 6. do 10. avgusta bio i ispod 76 dinara, a najnižu vrednost imao je 12. maja ove godine, od 83,8674 dinara, samo dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković istakao je da vlada s posebnom pažnjom i zainteresovanošću prati svetsku finansijsku krizu i da Srbija za sada ne oseća značajne posledice te krize.
U intervjuu agenciji Rojters, Cvetković je naglasio da je formiran i tim, predvođen ministrom finansija Dianom Dragutinović i guvernerom NBS Radovanom Jelašićem, koji će nastaviti da na duži rok, zajedno sa ekspertima za makroekonomiju, pažljivo analizira razvoj svetske krize i njen mogući uticaj na privredu Srbije.
U reagovanju na mogući uticaj svetske finansijske krize, stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić izjavio je Tanjugu da finansijska kriza u svetu, pre svega u SAD, za sada neće imati sekundarnih efekata na kurs dinara, jer se srpska nacionalna valuta formira na osnovu ponude i tražnje deviza na domaćem tržištu.
Nikolić je izrazio ubeđenje da su devizne rezerve NBS od skoro 10 milijardi evra sasvim dovoljan garant za stabilnost kursa dinara.
Ekspert za finansijska tržišta Dejan Šoškić rekao je Tanjugu da ta kriza može uticati na kolebanje deviznog kursa u Srbiji, ali manjim intenzitetom i to posredno.
Šoškić je ukazao da postoji realna mogućnost da zbog rasta baznih kamata na evro i švajcarski franak, koje se već dešava u EU i Švajcarskoj, strani investitori mogu biti uzdržani u odluci da ulažu zemlje u tranziciji kao što Srbija, a to sve zajedno može dovesti do toga "da će kapital iz inostranstva u Srbiju ulaziti manje i da će biti skuplji".
"To samo po sebi nije dobro, jer Srbija u priličnoj meri zavisi od priliva inostranog kapitala, tako da njihov smanjeni dotok može uticati na stabilnost deviznog kursa i stabilnost cena na tržištu, a kretanje cena zavisi i od kretanja kursa", objasnio je on.
(Tanjug)
