U fabrici automobila Zastava zaposleno je 3.700 radnika, od čega je 2.700 u proizvodnji, a 1.000 na režijskim poslovima.
To je višestruko manji broj u odnosu na 80-te godine prošlog veka, kada je Zastava imala 16.000 zaposlenih, navode u toj kompaniji.
Taj period obeležila je rekordna proizvodnja od 220.000 vozila godišnje i "posao stoleća", izvoz juga u Ameriku.
U vreme međunarodnih sankcija fabriku je dobrovoljno napustio veći broj radnika, uz otpremninu od 24 zarade.
Kako navode u Zastavi, 2000. godine u Zastavi je radilo 10.300 radnika, a "drastičan rez" napravljen je 2001. zbog procesa strateške konsolidacije fabrike u očekivanju strateškog partnera.
To vreme obeležili su masovni radnički protesti u Kragujevcu od kojih se pamti i skup ispred Skupštine grada kada su demonstranti nasrnuli na ministre Vlade Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića i Dragana Milovanovića.
Tom prilikom su oštećena njihova službena vozila, a radnici su upali i u zgradu lokalne uprave.
Posle višemesečnih pregovora sindikata sa predstavnicima Vlade Srbije, zaključen je Sporazum koji su potpisali svi reprezentativni sindikati osim Samostalnog.
Bez posla u fabrici Zastava ostalo je ukupno 6.000 radnika, od kojih se 5.000 izjasnilo za prelazak u društvo "Zavod za zaposljavanje obrazovanje", koje je formirano na osnovu Sporazuma sa Vladom.
Fabriku je napustilo 1.000 radnika uz otpreminu od 200 nemačkih maraka po godini staža.
Radnici ZZO primali su mesečno novčanu naknadu u iznosu od 45 odsto od poslednje plate u Zastavi i imali su plaćene sve doprinose iz radnog odnosa.
Svega 500 do 600 radnika ZZO bilo je angažovano na privremenim ili povremenim poslovima u fabrici automobila.
Društvo "Zastava zapošljavanje i obrazovanje" ugašeno je 2007.
godine, odlukom Vlade Srbije, pošto je tri puta produžavano na zahtev sindikata fabrike.
Radnicima na ZZO ponuđeno je više opcija socijalnog programa, a najveći broj je prihvatio isplatu 250 evra po godini radnog staža.
(Beta)
To je višestruko manji broj u odnosu na 80-te godine prošlog veka, kada je Zastava imala 16.000 zaposlenih, navode u toj kompaniji.
Taj period obeležila je rekordna proizvodnja od 220.000 vozila godišnje i "posao stoleća", izvoz juga u Ameriku.
U vreme međunarodnih sankcija fabriku je dobrovoljno napustio veći broj radnika, uz otpremninu od 24 zarade.
Kako navode u Zastavi, 2000. godine u Zastavi je radilo 10.300 radnika, a "drastičan rez" napravljen je 2001. zbog procesa strateške konsolidacije fabrike u očekivanju strateškog partnera.
To vreme obeležili su masovni radnički protesti u Kragujevcu od kojih se pamti i skup ispred Skupštine grada kada su demonstranti nasrnuli na ministre Vlade Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića i Dragana Milovanovića.
Tom prilikom su oštećena njihova službena vozila, a radnici su upali i u zgradu lokalne uprave.
Posle višemesečnih pregovora sindikata sa predstavnicima Vlade Srbije, zaključen je Sporazum koji su potpisali svi reprezentativni sindikati osim Samostalnog.
Bez posla u fabrici Zastava ostalo je ukupno 6.000 radnika, od kojih se 5.000 izjasnilo za prelazak u društvo "Zavod za zaposljavanje obrazovanje", koje je formirano na osnovu Sporazuma sa Vladom.
Fabriku je napustilo 1.000 radnika uz otpreminu od 200 nemačkih maraka po godini staža.
Radnici ZZO primali su mesečno novčanu naknadu u iznosu od 45 odsto od poslednje plate u Zastavi i imali su plaćene sve doprinose iz radnog odnosa.
Svega 500 do 600 radnika ZZO bilo je angažovano na privremenim ili povremenim poslovima u fabrici automobila.
Društvo "Zastava zapošljavanje i obrazovanje" ugašeno je 2007.
godine, odlukom Vlade Srbije, pošto je tri puta produžavano na zahtev sindikata fabrike.
Radnicima na ZZO ponuđeno je više opcija socijalnog programa, a najveći broj je prihvatio isplatu 250 evra po godini radnog staža.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
