Lideri Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Italije pozvali su, sa mini samita EU u Parizu, na fleksibilnost u primeni ekonomskih propisa EU u procesu prevazilaženja globalne finansijske krize i "zvanično se zavetovali" da će podržati svoje banke.
Predsednik Nikola Sarkozi, čija zemlja predsedava EU, sazvao je mini samit nazvan “G4”, kome su se odazvali nemački kancelar Angela Merkel, i premijeri Italije i Velike Britanije Silvio Berluskoni i Gordon Braun, kao i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, premijer Luksemburga i predsednik “Evrogrupe” Žan Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše.
Sarkozi je kazao da će budžetski propisi EU biti prilagođeni merama za prevazilaženje krize. Tim propisima sada je utvrđeno da države u kojima je zajedničko sredstvo plaćanja evro održavaju svoj budžetski deficit ispod tri odsto, a celokupni javni dug ispod 60 odsto od bruto nacionalnog proizvoda.
Sarkozi je predložio da se oni prilagode merama koje će pomoći zemljama EU u borbi sa finansijskim potresima koji su se proširili sa njujorškog Vol strita. Francuski predsednik je dodao da će propisi biti primenjeni tako da odražavaju "vanredne okolnosti" i da će biti ublaženi.
Evropski lideri su u zajedničkom saopštenju posle hitnog samita u Parizu poručili da će preduzeti "sve neophodne mere" da osiguraju bonitet i stabilnost bankarskog i finansijskog sistema.
Merkel, Berluskoni, Braun i Sarkozi pozvali su izvršne organe EU da brzo reaguju i budu fleksibilni u proceni velikih vladinih paketa pomoći bankama. Oni su naveli da bi ti paketi pomoći trebalo da budu preispitivani samo u slučaju da nekoj banci daju nepravednu prednost. Izvršni odbori banaka bi trebalo da preuzmu odgovornost za neuspeh svog poslovanja i trebalo bi da se klone velikih nagradnih šema, složili su se evropski lideri.
Dodali su da je važno da vlade "preduzmu brzu akciju kako bi ublažile posledice finansijske krize na naše ekonomije" i složili se da intervenišu sa 30 milijardi evra kako bi se otplatili zajmovi malih i srednjih preduzetnika.
Lideri EU takođe su zahtevali snažnije globalno finansijsko upravljanje i bolju koordinaciju, pozivajući svetske lidere da se sastanu "što je pre moguće" kako bi počeli sa dovođenjem u red bankarskog sektora.
Samit u Parizu neki tumače i kao prvu etapu u postavljanju novih osnova međunarodnog finansijskog sistema, ideju koju je Sarkozi predložio partnerima iz G8 – Nemačka, SAD, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Rusija – za samit koji bi mogao da se održi u novembru i na koji bi eventualno bili pozvani Narodna Republika Kina ili Indija.
Ideju o zajedničkom evropskom fondu za spasavanje banaka, u visini od 300 milijardi era, koju je predložila francuski ministar ekonomije, Kristin Lagard, u intervjuu nemačkim medijima prošle nedelje, odlučno su odbacili Merkelova, kao i Triše i Junker.
Premijer Braun se složio da finansijska kriza ima “evropsku dimenziju”, ali je ocenio da je “normalno” da se rešenja traže na nivou svake zemlje pojedinačno. Uoči dolaska u Pariz, Braun je predložio evropski fond od 15 milijardi evra pomoći malim i srednjim preduzećima u EU u slučaju krize.
(agencije/MONDO)
Predsednik Nikola Sarkozi, čija zemlja predsedava EU, sazvao je mini samit nazvan “G4”, kome su se odazvali nemački kancelar Angela Merkel, i premijeri Italije i Velike Britanije Silvio Berluskoni i Gordon Braun, kao i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, premijer Luksemburga i predsednik “Evrogrupe” Žan Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše.
Sarkozi je kazao da će budžetski propisi EU biti prilagođeni merama za prevazilaženje krize. Tim propisima sada je utvrđeno da države u kojima je zajedničko sredstvo plaćanja evro održavaju svoj budžetski deficit ispod tri odsto, a celokupni javni dug ispod 60 odsto od bruto nacionalnog proizvoda.
Sarkozi je predložio da se oni prilagode merama koje će pomoći zemljama EU u borbi sa finansijskim potresima koji su se proširili sa njujorškog Vol strita. Francuski predsednik je dodao da će propisi biti primenjeni tako da odražavaju "vanredne okolnosti" i da će biti ublaženi.
Evropski lideri su u zajedničkom saopštenju posle hitnog samita u Parizu poručili da će preduzeti "sve neophodne mere" da osiguraju bonitet i stabilnost bankarskog i finansijskog sistema.
Merkel, Berluskoni, Braun i Sarkozi pozvali su izvršne organe EU da brzo reaguju i budu fleksibilni u proceni velikih vladinih paketa pomoći bankama. Oni su naveli da bi ti paketi pomoći trebalo da budu preispitivani samo u slučaju da nekoj banci daju nepravednu prednost. Izvršni odbori banaka bi trebalo da preuzmu odgovornost za neuspeh svog poslovanja i trebalo bi da se klone velikih nagradnih šema, složili su se evropski lideri.
Dodali su da je važno da vlade "preduzmu brzu akciju kako bi ublažile posledice finansijske krize na naše ekonomije" i složili se da intervenišu sa 30 milijardi evra kako bi se otplatili zajmovi malih i srednjih preduzetnika.
Lideri EU takođe su zahtevali snažnije globalno finansijsko upravljanje i bolju koordinaciju, pozivajući svetske lidere da se sastanu "što je pre moguće" kako bi počeli sa dovođenjem u red bankarskog sektora.
Samit u Parizu neki tumače i kao prvu etapu u postavljanju novih osnova međunarodnog finansijskog sistema, ideju koju je Sarkozi predložio partnerima iz G8 – Nemačka, SAD, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Rusija – za samit koji bi mogao da se održi u novembru i na koji bi eventualno bili pozvani Narodna Republika Kina ili Indija.
Ideju o zajedničkom evropskom fondu za spasavanje banaka, u visini od 300 milijardi era, koju je predložila francuski ministar ekonomije, Kristin Lagard, u intervjuu nemačkim medijima prošle nedelje, odlučno su odbacili Merkelova, kao i Triše i Junker.
Premijer Braun se složio da finansijska kriza ima “evropsku dimenziju”, ali je ocenio da je “normalno” da se rešenja traže na nivou svake zemlje pojedinačno. Uoči dolaska u Pariz, Braun je predložio evropski fond od 15 milijardi evra pomoći malim i srednjim preduzećima u EU u slučaju krize.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
