Lideri Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije - zemalja, koje imaju najveću "težinu" unutar Evropske unije, složili su se minulog vikenda da je apsolutno neophodno preduzeti delotvorne mere radi regulisanja svetskog finansijskog tržišta, a jedna od prvih mera bi mogla da bude "seča" privilegija "debelih mačaka".
"Debele mačke" - (fat cats, na engleskom) je termin koji je odavno dobio pravo građanstva u rečniku ekonomista, političara i novinara širom sveta, a označava menadžere velikih kompanija, koji neizostavno bivaju nagrađeni stotinama miliona evra - i kad svoje firme dovedu na rub propasti, i kad im donesu profite.
U prvi plan svetske javnosti dospeli su u jeku aktuelne, strahovite krize banaka i finansijskih institucija, krize koja celoj planeti preti krahom privrede.
Lideri četiri pomenute članice EU su, u subotu u Parizu, nedvosmisleno izneli zahtev da na narednom sastanku lidera najbogatijih zemalja sveta budu doneti propisi kojima će "debele mačke" biti konačno sprečene da neodgovorno vršljaju po finansijskom tržištu i dobijaju basnoslovne sume novca čak i kad su svojim delovanjem upropastili svoje firme.
Ovakav stav Evropljana bi, u drugim okolnostima, verovatno naišao na otpor sa one strane Atlantika, uz zamerku da "dobra, stara Evropa oduvek naginje ka socijalizmu". Sada, međutim, ne samo da nema kritike, već istovetan zahtev stiže i sa stranica najuglednijih američkih listova.
Tako je dnevnik "Vašington post" krajem minule nedelje istakao, u rubrici analiza i komentara, da je sadašnji sistem nagrađivanja rada i nerada na vrhu bankarskih institucija nepravičan i apsolutno neodrživ.
Ako bi, kojim slučajem, izvršni direktor bilo koje firme - investicione banke "Stenli Morgan", na primer - rešio da ode u mirovinu, njegova firma bi morala da mu isplati otpremninu u visini 237 miliona dolara, što je ravno profitu banke iz prvog kvartala ove godine.
"Što je mnogo, mnogo je!" - konstatuje "Vašington post", predlažući ne samo drastičnu reviziju previše velikodušnih otpremnina, već i korigovanje ogromnih plata izvršnih menadžera.
"Plate menadžera su sada 250 puta veće od plate prosečnog zaposlenog u firmi, što je zbilja previše. Normalno bi bilo dovoljno da raspon bude 25:1", predlaže američki dnevnik.
U Francuskoj, zahtev za seču privilegija "debelih mačaka" došao je najpre sa vrha države, a danas i od Udruženja poslodavaca (MEDEF).
"Nećemo više tolerisati ponašanje u stilu 'posle mene, potop'... Usvojićemo kodeks upravljanja kojih će sve firme morati da se pridržavaju", izjavila je današnjem "Mondu" predsednik MEDEF, Lorans Parizo.
Francusku je potreslo više afera u kojima su firme propale, a njihovih izvršni menadžeri se mirno povukli, inkasirajući višemilionsku otpremninu.
Među najpoznatijima su afera Foržar (u slučaju fabrike aviona EADS) i afera Ruso-Čuruk (u slučaju Alkatela, kompanije za proizvodnju opreme za telekomunikacije).
U svakom zlu ima i nečeg dobrog, pa će tako, nadaju se analitičari globalnih dešavanja, i ova kriza primorati lidere najmoćnijih zemalja sveta da na svetskom nivou usvoje najpre mere za sprečavanje opasnog, nepoštenog i, na koncu, neodgovornog špekulisanja na berzama, a potom i kodeks ponašanja firmi kako krivci za krizu ne bi više odlazili u mirovinu "ni luk jeli ni luk mirisali".
(Tanjug)
"Debele mačke" - (fat cats, na engleskom) je termin koji je odavno dobio pravo građanstva u rečniku ekonomista, političara i novinara širom sveta, a označava menadžere velikih kompanija, koji neizostavno bivaju nagrađeni stotinama miliona evra - i kad svoje firme dovedu na rub propasti, i kad im donesu profite.
U prvi plan svetske javnosti dospeli su u jeku aktuelne, strahovite krize banaka i finansijskih institucija, krize koja celoj planeti preti krahom privrede.
Lideri četiri pomenute članice EU su, u subotu u Parizu, nedvosmisleno izneli zahtev da na narednom sastanku lidera najbogatijih zemalja sveta budu doneti propisi kojima će "debele mačke" biti konačno sprečene da neodgovorno vršljaju po finansijskom tržištu i dobijaju basnoslovne sume novca čak i kad su svojim delovanjem upropastili svoje firme.
Ovakav stav Evropljana bi, u drugim okolnostima, verovatno naišao na otpor sa one strane Atlantika, uz zamerku da "dobra, stara Evropa oduvek naginje ka socijalizmu". Sada, međutim, ne samo da nema kritike, već istovetan zahtev stiže i sa stranica najuglednijih američkih listova.
Tako je dnevnik "Vašington post" krajem minule nedelje istakao, u rubrici analiza i komentara, da je sadašnji sistem nagrađivanja rada i nerada na vrhu bankarskih institucija nepravičan i apsolutno neodrživ.
Ako bi, kojim slučajem, izvršni direktor bilo koje firme - investicione banke "Stenli Morgan", na primer - rešio da ode u mirovinu, njegova firma bi morala da mu isplati otpremninu u visini 237 miliona dolara, što je ravno profitu banke iz prvog kvartala ove godine.
"Što je mnogo, mnogo je!" - konstatuje "Vašington post", predlažući ne samo drastičnu reviziju previše velikodušnih otpremnina, već i korigovanje ogromnih plata izvršnih menadžera.
"Plate menadžera su sada 250 puta veće od plate prosečnog zaposlenog u firmi, što je zbilja previše. Normalno bi bilo dovoljno da raspon bude 25:1", predlaže američki dnevnik.
U Francuskoj, zahtev za seču privilegija "debelih mačaka" došao je najpre sa vrha države, a danas i od Udruženja poslodavaca (MEDEF).
"Nećemo više tolerisati ponašanje u stilu 'posle mene, potop'... Usvojićemo kodeks upravljanja kojih će sve firme morati da se pridržavaju", izjavila je današnjem "Mondu" predsednik MEDEF, Lorans Parizo.
Francusku je potreslo više afera u kojima su firme propale, a njihovih izvršni menadžeri se mirno povukli, inkasirajući višemilionsku otpremninu.
Među najpoznatijima su afera Foržar (u slučaju fabrike aviona EADS) i afera Ruso-Čuruk (u slučaju Alkatela, kompanije za proizvodnju opreme za telekomunikacije).
U svakom zlu ima i nečeg dobrog, pa će tako, nadaju se analitičari globalnih dešavanja, i ova kriza primorati lidere najmoćnijih zemalja sveta da na svetskom nivou usvoje najpre mere za sprečavanje opasnog, nepoštenog i, na koncu, neodgovornog špekulisanja na berzama, a potom i kodeks ponašanja firmi kako krivci za krizu ne bi više odlazili u mirovinu "ni luk jeli ni luk mirisali".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
