Evropska Unija (EU) ima "doktrinu" kako da se suprotstavi sadašnjoj finansijskoj krizi, izjavila je novinarima francuska ministarka finansija Kristin Lagard, nakon sastanka ministara finansija 27 - članog bloka zemalja u Luksemburgu.
Legardova je ukazala da su se ministri finansija EU na današnjem skupu saglasili oko više principa na osnovu kojih bi u celoj Evropi trebalo da pružiti pomoć bankama, kako vlade ne bi probleme rešavale izolovano.
Doktrina je, kako su prenele novinske agencije, rezultat dvodnevnog zasedanja evropskih ministara koji su nastojali da nađu zajedničke principe prema kojima bi pojedine članice EU mogle dejstvovati prilikom spasavanja svojih finansijskih institucija.
Među principima kojima bi države EU trebalo da se rukovode prilikom rešavanja problema na finansijskim tržištima, navodi se i obaveza da intervencije moraju biti blagovremene i da pomoć mora vremenski da se ograniči, kao i da države treba pažljivo da prate interese poreskih obveznika.
U principe spada i to da sadašnji vlasnici finansijskih institucija treba da snose posledice intervencije i da vladama bude omogućeno da mogu promeniti menadžment kolapsnih finansijskih institucija.
Naglašeno je, takođe, da rukovodstva problematičnih banaka ne treba da dobijaju neprimerene otpremnine na koje bi vlade, takođe, trebalo da imaju uticaja.
Poslednja dva principa obuhvataju i obavezu o zaštiti konkurenciju na finansijskom tržištu, posebno uz pomoć pravila o državnoj pomoći, kao i da bi trebalo zabraniti negativne uticaje koje finansijska pomoć u jednoj zemlji može imati na razvoj situacije u drugoj.
Sadašnja pomoć problematičnim bankama, koju preduzimaju vlade nekih zemalja, međutim, preti da prouzrokuje probleme u drugim članicama Unije, ocenjuju finansijski analitičari.
Kada je, na primer, Irska saopštila da stoprocentno garantuje uloge sitnih štediša u bankama, mnogi Britanci su počeli svoj novac odmah da prebacuju u irske banke.
Iste takve izjave u Nemačkoj su, takođe, izazvale pritisak u Austriji kako bi i ta država garantovala za domaće štedne uloge.
"Saglasili smo se da javne intervencije moraju biti na nacionalnom nivou preduzimane u koordinaciji sa ostalim članicama EU", navodi se u zaključima luksemburškog skupa.
Ministri finansija EU su, takođe, naglasili, da su na prvom mestu interesi poreskih obveznika i sitnih štediša.
"Veoma je važno da sada štitimo štediše, a ne te koji vode finansijske institucije", naglasila je francuska ministarka finansija.
(Tanjug)
Legardova je ukazala da su se ministri finansija EU na današnjem skupu saglasili oko više principa na osnovu kojih bi u celoj Evropi trebalo da pružiti pomoć bankama, kako vlade ne bi probleme rešavale izolovano.
Doktrina je, kako su prenele novinske agencije, rezultat dvodnevnog zasedanja evropskih ministara koji su nastojali da nađu zajedničke principe prema kojima bi pojedine članice EU mogle dejstvovati prilikom spasavanja svojih finansijskih institucija.
Među principima kojima bi države EU trebalo da se rukovode prilikom rešavanja problema na finansijskim tržištima, navodi se i obaveza da intervencije moraju biti blagovremene i da pomoć mora vremenski da se ograniči, kao i da države treba pažljivo da prate interese poreskih obveznika.
U principe spada i to da sadašnji vlasnici finansijskih institucija treba da snose posledice intervencije i da vladama bude omogućeno da mogu promeniti menadžment kolapsnih finansijskih institucija.
Naglašeno je, takođe, da rukovodstva problematičnih banaka ne treba da dobijaju neprimerene otpremnine na koje bi vlade, takođe, trebalo da imaju uticaja.
Poslednja dva principa obuhvataju i obavezu o zaštiti konkurenciju na finansijskom tržištu, posebno uz pomoć pravila o državnoj pomoći, kao i da bi trebalo zabraniti negativne uticaje koje finansijska pomoć u jednoj zemlji može imati na razvoj situacije u drugoj.
Sadašnja pomoć problematičnim bankama, koju preduzimaju vlade nekih zemalja, međutim, preti da prouzrokuje probleme u drugim članicama Unije, ocenjuju finansijski analitičari.
Kada je, na primer, Irska saopštila da stoprocentno garantuje uloge sitnih štediša u bankama, mnogi Britanci su počeli svoj novac odmah da prebacuju u irske banke.
Iste takve izjave u Nemačkoj su, takođe, izazvale pritisak u Austriji kako bi i ta država garantovala za domaće štedne uloge.
"Saglasili smo se da javne intervencije moraju biti na nacionalnom nivou preduzimane u koordinaciji sa ostalim članicama EU", navodi se u zaključima luksemburškog skupa.
Ministri finansija EU su, takođe, naglasili, da su na prvom mestu interesi poreskih obveznika i sitnih štediša.
"Veoma je važno da sada štitimo štediše, a ne te koji vode finansijske institucije", naglasila je francuska ministarka finansija.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.