Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić i predstavnici najvećih banaka u Srbiji poručili su građanima da nema razloga da strahuju za svoje štedne uloge i da ne treba da ih povlače iz banaka.
"Bankarski sektor u Srbiji je visoko likvidan jer je trećina bilansne sume banaka u obaveznoj rezervi, gotovini i kvalitetnim hartijama od vrednosti", rekao je Jelašić na skupu posvećenom globalnoj finansijskoj krizi, koju je organizovao Ekonomski fakultet i beogradaska Ekonomist medija grupa.
Za bezbednost štednih uloga, prema nejgovim rečima, garancija je i adekvatnost kapitala banaka od 28 odsto, što je znatno više nego u razvijenim zemljama, kao i vlasnička struktura banaka, jer su osnivači 75 odsto banaka u Srbiji iz Evropske unije.
"Za sada nema razloga da centralna banka na bilo koji način inerveniše da bi se finansijski sektor zaštitio od uticaja krize u svetu, niti da bankama smanjuje obaveznu rezervu da bi im povećala likvidnost", istakao je Jelašić.
Guverner je ukazao da će zbog finansijske krize u svetu biti smanjen obim kreditiranja u Srbiji i biti povećane kamate, tako da će se iz jedne krajnosti, kad se uzimalo više pozajmica nego što su bile platežne mogućnosti građana, otići u drugu krajnost.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić je, podsećajući da država garantuje za štedne uloge u iznosu do 3.000 evra, rekao da su trenutno ograničene mogućnosti da se taj iznos poveća.
On je najavio da će radna grupa, koju je formirala Vlada Srbije da bi pratila dešavanja na svetskom finansijskom trižištu, iduće nedelje razgovarati sa predstavnicima banaka, investicionih i penzijskih fondova, kako bi se utvrdilo kakve su posledice tih dešavanja na finansijske institucije u Srbiji.
Zadatak države je, prema njegovim rečima, da pripremi budžet za iduću godinu koji će predvideti smanjenje javne potrošnje i deficita, kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost, kao i propise koji će doprinositi razvoju finansijskog tržišta.
"Država ispunjava te svoje zadatke, ali je zastoj u Skupštini, koja ne funkcioniše", rekao je Ilić.
Direktor trgovine na Beogradskoj berzi Siniša Krneta je rekao da je kriza na srpskoj berzi počela pre svetske finansijske krize, jer je malo učinjeno da se produbi domaće finansijsko trižište i u trgovinu uključe raznovrsne hartije od vrednosti.
Predstavnici banaka Hipo Alpe Adrija, Inteza, Rajfajzen, Alfa i Komercijalne banke, potvrdili su da ovih dana građani podižu svoje uloge u značajnijem iznosu i naglasili da na to najviše utiče psihološki faktor.
Bankari su apelovali na ljude koji u javnosti komentarišu uticaj svetske finansijske krize na Srbiju da ne stvaraju paniku kod građana i da trenutna dešavanja ne koriste za politicke obračune.
Ni jedna banka, kako je danas rečeno, nije ograničila iznos za podižanje gotovine i štednih uloga.
Građani neće značajnije osetitin posledice krize za svetskom finansijkom trižstu, ali privreda hočhe, jer će imati manje izvora za finansiranje i to po većoj ceni, upozorili su bankari.
(Beta)
"Bankarski sektor u Srbiji je visoko likvidan jer je trećina bilansne sume banaka u obaveznoj rezervi, gotovini i kvalitetnim hartijama od vrednosti", rekao je Jelašić na skupu posvećenom globalnoj finansijskoj krizi, koju je organizovao Ekonomski fakultet i beogradaska Ekonomist medija grupa.
Za bezbednost štednih uloga, prema nejgovim rečima, garancija je i adekvatnost kapitala banaka od 28 odsto, što je znatno više nego u razvijenim zemljama, kao i vlasnička struktura banaka, jer su osnivači 75 odsto banaka u Srbiji iz Evropske unije.
"Za sada nema razloga da centralna banka na bilo koji način inerveniše da bi se finansijski sektor zaštitio od uticaja krize u svetu, niti da bankama smanjuje obaveznu rezervu da bi im povećala likvidnost", istakao je Jelašić.
Guverner je ukazao da će zbog finansijske krize u svetu biti smanjen obim kreditiranja u Srbiji i biti povećane kamate, tako da će se iz jedne krajnosti, kad se uzimalo više pozajmica nego što su bile platežne mogućnosti građana, otići u drugu krajnost.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić je, podsećajući da država garantuje za štedne uloge u iznosu do 3.000 evra, rekao da su trenutno ograničene mogućnosti da se taj iznos poveća.
On je najavio da će radna grupa, koju je formirala Vlada Srbije da bi pratila dešavanja na svetskom finansijskom trižištu, iduće nedelje razgovarati sa predstavnicima banaka, investicionih i penzijskih fondova, kako bi se utvrdilo kakve su posledice tih dešavanja na finansijske institucije u Srbiji.
Zadatak države je, prema njegovim rečima, da pripremi budžet za iduću godinu koji će predvideti smanjenje javne potrošnje i deficita, kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost, kao i propise koji će doprinositi razvoju finansijskog tržišta.
"Država ispunjava te svoje zadatke, ali je zastoj u Skupštini, koja ne funkcioniše", rekao je Ilić.
Direktor trgovine na Beogradskoj berzi Siniša Krneta je rekao da je kriza na srpskoj berzi počela pre svetske finansijske krize, jer je malo učinjeno da se produbi domaće finansijsko trižište i u trgovinu uključe raznovrsne hartije od vrednosti.
Predstavnici banaka Hipo Alpe Adrija, Inteza, Rajfajzen, Alfa i Komercijalne banke, potvrdili su da ovih dana građani podižu svoje uloge u značajnijem iznosu i naglasili da na to najviše utiče psihološki faktor.
Bankari su apelovali na ljude koji u javnosti komentarišu uticaj svetske finansijske krize na Srbiju da ne stvaraju paniku kod građana i da trenutna dešavanja ne koriste za politicke obračune.
Ni jedna banka, kako je danas rečeno, nije ograničila iznos za podižanje gotovine i štednih uloga.
Građani neće značajnije osetitin posledice krize za svetskom finansijkom trižstu, ali privreda hočhe, jer će imati manje izvora za finansiranje i to po većoj ceni, upozorili su bankari.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.