Cene akcija na njujorškom Volstritu u sredu su, tokom početne trgovine, bile u padu, uprkos prethodnoj odluci vodećih centralnih banaka u Evropi, SAD, Kini i Australiji da snize ključne kamatene stope, u nastojanju da prevaziđu posledice najveće globalne finansijske krize u minulih osam decenija.
Odluke Uprave federalnih rezervi SAD (Fed) i Evropske centralne banke (ECB) da smanje ključnu, kratkoročnu kamatnu stopu za pola procenta, na 1,5 odnosno 3,75 odsto, kao i niza drugih moćnih centralnih banaka da ih slede nije, kako navodi agencija Rojters u izveštaju iz Londona, previše impresionirala ni brokere na evropskom tržištu akcija, iako je britanski nacionalni indeks akcija stagnirao, a francuski bio u porastu.
Takav izveštaj potkrepljen je i podatkom da su, osim glavnog kontinentalnog FTSEurofirst 300 indeksa, koji je opao 0,9 odsto, u padu bili još neki nacinalni indikatori kretanja cena akcija, uključujući i nemački DAX koji je, na berzi u Frankfurtu, smanjen tokom rane podnevne trgovne 1,3 odsto, u odnosu na jučerašnji zaključni nivo.
Koliko je situacija na evropskom i globalnom tržištu akcija loša pokazuje i podatak da je Panevropski indeks akcija, pre nego što je objavljeno odluka o združenoj akciji moćnih centralnih banaka za sniženje kamata, vredeo oko četiri odsto manje nego juče.
Glavni globalni indeks akcija - MSCI - opao je, takođe, tokom rane podnevne trgovine 1,9 odsto i ostao je blizu četvorogodišnjeg minimuma koji je "testirao" i u poslovanju u utorak.
Analitičar kompanije NCB Stokbrokers iz Dablina, Bernard Meklinden, ocenjuje da ni oštro smanjenje kamata u SAD, Evropi, Kini i Australiji neće previše pomoći stabilizaciji finansijskog tržišta.
"Kamate su samo deo rešenja", kaže Meklinden, uz objašnjenje da je snižavanje baznih interesnih stopa centralnih banaka sasvim logičan potez u uslovima globalnog pada privredne aktivnosti.
Najgora svetska finansijska kriza od perioda takozvane Velike depresije, početkom tridesetih godina minulog veka, naterala je vladu Velike Britanije da u sredu obnaroduje plan, na osnovu koga će ugoržene domaće banke hitno dobiti keš-injekciju u ukupnoj vrednosti oko 50 milijardi funti sterlinga (65 milijardi evra).
Vlade niza drugih evropskih zemalja već su preduzele slične akcije, ili se pripremaju da ih usvoje, u nameri da spreče preteći krah niza banaka, pa čak i celog finansijskog sistema, navode analitičari, na čije se mišljenje poziva agencija Blumberg.
Akcija britanske centralne banke se, inače, pozitivno odrazila na domaći bankarski sektor, jer su hartije ugrožene HBOS banke poskupele oko 58 odsto, posle drastičnog pada u utorak.
Istovremeno je zabeležen i dvadesetoproceni skok vrednosti akcija banke Lojd TSB i Kraljevske banke Škotske koje su, takođe, prethodnog dana bile u "duboko negativnoj teritoriji."
Neke druge evropske banke su, međutim, bile na gubitku, a među njima i belgijska grupa KBC, sa padom akcija od 8,2 odsto i španska "Santander" banka, čije hartije su pojeftinile 1,7 procenata.
Na valutnim berzama dolar je i u sredu bio u defanzivi prema japanskom konkurentu, jer je oslabio 1,4 odsto, na nešto manje od sto jena, nakon što je prethodno dostigao još niži kurs od svega 98,62 "japanaca".
U isto vreme je zabeležen pad evra od 1,2 odsto, na nešto više od 136 jena, dok je zajednička valuta 15 članica Evropske unije u praktično nepromenjenim tržišnim uslovima stagnirala oko prethodnog dostignutog kursa prema dolaru od između 1,35 i 1,36 dolara za evro.
(Tanjug)
Odluke Uprave federalnih rezervi SAD (Fed) i Evropske centralne banke (ECB) da smanje ključnu, kratkoročnu kamatnu stopu za pola procenta, na 1,5 odnosno 3,75 odsto, kao i niza drugih moćnih centralnih banaka da ih slede nije, kako navodi agencija Rojters u izveštaju iz Londona, previše impresionirala ni brokere na evropskom tržištu akcija, iako je britanski nacionalni indeks akcija stagnirao, a francuski bio u porastu.
Takav izveštaj potkrepljen je i podatkom da su, osim glavnog kontinentalnog FTSEurofirst 300 indeksa, koji je opao 0,9 odsto, u padu bili još neki nacinalni indikatori kretanja cena akcija, uključujući i nemački DAX koji je, na berzi u Frankfurtu, smanjen tokom rane podnevne trgovne 1,3 odsto, u odnosu na jučerašnji zaključni nivo.
Koliko je situacija na evropskom i globalnom tržištu akcija loša pokazuje i podatak da je Panevropski indeks akcija, pre nego što je objavljeno odluka o združenoj akciji moćnih centralnih banaka za sniženje kamata, vredeo oko četiri odsto manje nego juče.
Glavni globalni indeks akcija - MSCI - opao je, takođe, tokom rane podnevne trgovine 1,9 odsto i ostao je blizu četvorogodišnjeg minimuma koji je "testirao" i u poslovanju u utorak.
Analitičar kompanije NCB Stokbrokers iz Dablina, Bernard Meklinden, ocenjuje da ni oštro smanjenje kamata u SAD, Evropi, Kini i Australiji neće previše pomoći stabilizaciji finansijskog tržišta.
"Kamate su samo deo rešenja", kaže Meklinden, uz objašnjenje da je snižavanje baznih interesnih stopa centralnih banaka sasvim logičan potez u uslovima globalnog pada privredne aktivnosti.
Najgora svetska finansijska kriza od perioda takozvane Velike depresije, početkom tridesetih godina minulog veka, naterala je vladu Velike Britanije da u sredu obnaroduje plan, na osnovu koga će ugoržene domaće banke hitno dobiti keš-injekciju u ukupnoj vrednosti oko 50 milijardi funti sterlinga (65 milijardi evra).
Vlade niza drugih evropskih zemalja već su preduzele slične akcije, ili se pripremaju da ih usvoje, u nameri da spreče preteći krah niza banaka, pa čak i celog finansijskog sistema, navode analitičari, na čije se mišljenje poziva agencija Blumberg.
Akcija britanske centralne banke se, inače, pozitivno odrazila na domaći bankarski sektor, jer su hartije ugrožene HBOS banke poskupele oko 58 odsto, posle drastičnog pada u utorak.
Istovremeno je zabeležen i dvadesetoproceni skok vrednosti akcija banke Lojd TSB i Kraljevske banke Škotske koje su, takođe, prethodnog dana bile u "duboko negativnoj teritoriji."
Neke druge evropske banke su, međutim, bile na gubitku, a među njima i belgijska grupa KBC, sa padom akcija od 8,2 odsto i španska "Santander" banka, čije hartije su pojeftinile 1,7 procenata.
Na valutnim berzama dolar je i u sredu bio u defanzivi prema japanskom konkurentu, jer je oslabio 1,4 odsto, na nešto manje od sto jena, nakon što je prethodno dostigao još niži kurs od svega 98,62 "japanaca".
U isto vreme je zabeležen pad evra od 1,2 odsto, na nešto više od 136 jena, dok je zajednička valuta 15 članica Evropske unije u praktično nepromenjenim tržišnim uslovima stagnirala oko prethodnog dostignutog kursa prema dolaru od između 1,35 i 1,36 dolara za evro.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.