Barel lake američke nafte je noćas, prilikom zaključnog poslovanja na indikativnoj berzi u Njujorku, koštao 77,70 dolara, što je pojeftinjenje od čak 8,89 dolara u odnosu na ranu početnu cenu, objavile su danas novinske agencije.
Ista količina severnomorske nafte tipa "Brent" je istovremeno na berzi u Londonu pojeftinila 8,57 američkih dolara, na zaključnih 74,09 dolara po barelu.
Na cenu nafte uticao je razvoj situacije na njujorškoj efektnoj berzi, čiji je glavni indeks Dau Džons, u početku trgovanja akcijama najuglednijih američkih kompanija izgubio čak 700 indeksnih poena, dok su u drugoj polovini trgovanja neke hartije počele ponovo da rastu, tako da je taj tržišni indikator zaključen u padu od 128 poena, u odnosu na prethodni dan.
Predsednik konsultantske firme "Stratedžik enerdži end ekonomik riserč" u Vinhestri, u američkoj saveznoj državi Masačusets, Majkl Linč , smatra da "dokle god finansijska kriza bude trajala dosadašnjim intenzitetom, cena barela lake američke nafte može opasti i ispod granice od 60 dolara."
Analitičari sa njujorške berze podsećaju i na sličnu procenu Međunarodne agencije za energiju (IEA) koja takođe tvrdi da je moguć dalji, osetan, pad kotacija nafte, sve dok bude trajala velika bojazan od produženog pada u svetskoj privredi.
Prema najnovijim analizama IEA, naime, u novembru i decembru ove godine, globalna dnevna potražnja nafte mogla bi da se smanji za 240.000 barela, a iduće godine bi taj pad mogao da bude čak 440.000 barela dnevno.
Za namirenje dnevnih potreba za naftom u svetu ove godine je trebalo obezbediti 87,2 miliona barela, a u 2009. će za te namene, kako prognozira IEA, biti neophodno 86,5 miliona barela te sirovine.
Nafta je samo u toku ove sedmice pojeftinila više od 13 procenata. U odnosu na rekordnu kotaciju te sirovine od 147,27 dolara za barel, koliko je koštala 11. jula, pojeftinjenje je osetno veće - iznad 45 procenata, podsetila je agencija Blumberg.
Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) su zakazale vanredan sastanak za 18. novembar, radi razmatranja uticaja globalne finansijske krize na tržište glavne energetske sirovine.
Taj kartel, koji isporučuje 40 odsto ukupne svetske proizvodnje tog energenta, signalizirao je preključe da bi mogao dogovoriti kresanje proizvodnje na predstojećem sastanku.
Analitičari smatraju da će se silazna korekcija cena nafte nastaviti i da je sada glavno pitanje koliko će kotacije osnovne energetske sirovine sklizuniti ispod sadašnjeg nivoa.
"Smatramo da cena nafte treba da opadne do 35 dolara za barel da bi se stekli uslovi za pravi opor
avak na istorijski prosek", navodi se u analizi nemačke "Dojče banka".
Analitičari najveće nemačke komercijalne banke ipak ocenjuju da je cena od 60 dolara po barelu sada realnija, kada se govori o "jeftinoj" nafti.
(Tanjug)
Ista količina severnomorske nafte tipa "Brent" je istovremeno na berzi u Londonu pojeftinila 8,57 američkih dolara, na zaključnih 74,09 dolara po barelu.
Na cenu nafte uticao je razvoj situacije na njujorškoj efektnoj berzi, čiji je glavni indeks Dau Džons, u početku trgovanja akcijama najuglednijih američkih kompanija izgubio čak 700 indeksnih poena, dok su u drugoj polovini trgovanja neke hartije počele ponovo da rastu, tako da je taj tržišni indikator zaključen u padu od 128 poena, u odnosu na prethodni dan.
Predsednik konsultantske firme "Stratedžik enerdži end ekonomik riserč" u Vinhestri, u američkoj saveznoj državi Masačusets, Majkl Linč , smatra da "dokle god finansijska kriza bude trajala dosadašnjim intenzitetom, cena barela lake američke nafte može opasti i ispod granice od 60 dolara."
Analitičari sa njujorške berze podsećaju i na sličnu procenu Međunarodne agencije za energiju (IEA) koja takođe tvrdi da je moguć dalji, osetan, pad kotacija nafte, sve dok bude trajala velika bojazan od produženog pada u svetskoj privredi.
Prema najnovijim analizama IEA, naime, u novembru i decembru ove godine, globalna dnevna potražnja nafte mogla bi da se smanji za 240.000 barela, a iduće godine bi taj pad mogao da bude čak 440.000 barela dnevno.
Za namirenje dnevnih potreba za naftom u svetu ove godine je trebalo obezbediti 87,2 miliona barela, a u 2009. će za te namene, kako prognozira IEA, biti neophodno 86,5 miliona barela te sirovine.
Nafta je samo u toku ove sedmice pojeftinila više od 13 procenata. U odnosu na rekordnu kotaciju te sirovine od 147,27 dolara za barel, koliko je koštala 11. jula, pojeftinjenje je osetno veće - iznad 45 procenata, podsetila je agencija Blumberg.
Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) su zakazale vanredan sastanak za 18. novembar, radi razmatranja uticaja globalne finansijske krize na tržište glavne energetske sirovine.
Taj kartel, koji isporučuje 40 odsto ukupne svetske proizvodnje tog energenta, signalizirao je preključe da bi mogao dogovoriti kresanje proizvodnje na predstojećem sastanku.
Analitičari smatraju da će se silazna korekcija cena nafte nastaviti i da je sada glavno pitanje koliko će kotacije osnovne energetske sirovine sklizuniti ispod sadašnjeg nivoa.
"Smatramo da cena nafte treba da opadne do 35 dolara za barel da bi se stekli uslovi za pravi opor
avak na istorijski prosek", navodi se u analizi nemačke "Dojče banka".
Analitičari najveće nemačke komercijalne banke ipak ocenjuju da je cena od 60 dolara po barelu sada realnija, kada se govori o "jeftinoj" nafti.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.