Ona je mlada, vredna i pametna. Završila je fakultet u roku (sa prosekom 9,5), iselila se iz studentskog doma i počela da traži posao u velikom gradu. Javljala se uredno na konkurse iz svoje struke, poslodavcima uz osmeh davala tačne i precizne odgovore, ali je umesto radne knjižice dobijala jednu jedinu rečenicu: "Tražimo nekog malo drugačijeg profila.“
Kada se - posle 12. neuspele aplikacije - jednog jutra pogledala u ogledalo, shvatila je da u njenom slučaju, ipak, ovo "drugačije“ može da znači samo jedno - "privlačnije“ (ili "manje“, ako već moramo da otkrivamo njene tajne).
Jer, antijunakinji ove priče nedostaje samo jedan uslov da dobije posao - dobar izgled. A, čak i kada se najzad zaposli, sva je prilika da će primati manju platu i sporije napredovati.
Njen slučaj, ako je za kakvu utehu, kako pišu "Novosti", već je objasnila nauka. Istraživači sa Univerziteta Sent Luis došli su do zaključka da je fizička privlačnost jedan od najvažnijih faktora za dobijanje dobrog posla. A, razlika u zaradi između onih vitkih i lepih i onih manje vitkih i manje lepih iznosi od pet do devet odsto (a vi pogađajte u čiju korist).
Najveće probleme, prema ovim istraživanjima, imaju gojazne žene, koje u proseku zarađuju 17 odsto manje u odnosu na koleginice sa istim obrazovanjem... ali - manjim gabaritima.
I veličina je bitna (mada ne ona na koju ste upravo pomislili). Kod muškaraca je visina često srazmerna plati, pa tako muškarci za svaka dva i po santimetra dodatne visine u odnosu na prosečnu imaju i - dva odsto veću platu.
Kod nas nije urađena nijedna slična studija - nikada. A, nije da se Srbi gade na lepotu. Naprotiv...
"Diskriminacija na osnovu izgleda je još prisutnija u našoj zemlji nego u zemljama Evropske unije" ocenjuje Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Sve zemlje koje su prošle period tranzicije su bolećive za nečim što se već prevazilazi u razvijenim zemljama. Tako se i taj trend, da lepi, skockani, privlačni ljudi bolje prolaze u karijeri, polako napušta u Evropi, ali se kod nas još probija kroz sistem menadžera, pi-arova...
Savićeva dodaje da je u svojoj karijeri nailazila na mnogo primera: "Imala sam nekoliko konkretnih slučajeva kada su se žene obraćale sindikatu za pomoć, jer su diskriminisane na osnovu fizičkog izgleda. U svim primerima je reč bila o konkursu. Prilikom svakog razgovora za posao poslodavac vodi računa o spoljašnjosti. I, svako ko kaže da to ne igra bitnu ulogu - laže! To se, čak, radi i na mestima gde je izgled sasvim irelevantan u odnosu na stručnost".
Novi zakon o mobingu, koji je upravo u završnoj fazi, predviđa kažnjavanje kolega koji šikaniraju one manje dopadljive. Da je u pitanju zlostavljanje, potvrđuje i Olga Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje sporova, u kojoj se trenutno vodi 200 sporova zbog mobinga. A, među njima je nemalo onih koji se tiču ugroženih „nosonja“, „klempi“, „skraćenih“, „ćopavih“, „ćoravih“...
"Tačno je da Zakon o radu, kao uostalom i Ustav, sankcionišu razne oblike diskriminacije: polnu, rasnu, nacionalnu...", navodi Olga Kićanović. "Pitate me za izgled? Ekstremno loš ili dobar izgled mogu prećutno da utiču na izbor pri zapošljavanju ili opstanak na poslu. Onaj loš zaista u nekim poslovima predstavlja limitirajući faktor".
Ali, ona dodaje da kod visokokvalifikovanog kadra fizička pojava ne sme da bude važna. Postoji, međutim, i druga strana medalje. Nekad je i upadljivo dobar izgled limitirajući.
Kada se - posle 12. neuspele aplikacije - jednog jutra pogledala u ogledalo, shvatila je da u njenom slučaju, ipak, ovo "drugačije“ može da znači samo jedno - "privlačnije“ (ili "manje“, ako već moramo da otkrivamo njene tajne).
Jer, antijunakinji ove priče nedostaje samo jedan uslov da dobije posao - dobar izgled. A, čak i kada se najzad zaposli, sva je prilika da će primati manju platu i sporije napredovati.
Njen slučaj, ako je za kakvu utehu, kako pišu "Novosti", već je objasnila nauka. Istraživači sa Univerziteta Sent Luis došli su do zaključka da je fizička privlačnost jedan od najvažnijih faktora za dobijanje dobrog posla. A, razlika u zaradi između onih vitkih i lepih i onih manje vitkih i manje lepih iznosi od pet do devet odsto (a vi pogađajte u čiju korist).
Najveće probleme, prema ovim istraživanjima, imaju gojazne žene, koje u proseku zarađuju 17 odsto manje u odnosu na koleginice sa istim obrazovanjem... ali - manjim gabaritima.
I veličina je bitna (mada ne ona na koju ste upravo pomislili). Kod muškaraca je visina često srazmerna plati, pa tako muškarci za svaka dva i po santimetra dodatne visine u odnosu na prosečnu imaju i - dva odsto veću platu.
Kod nas nije urađena nijedna slična studija - nikada. A, nije da se Srbi gade na lepotu. Naprotiv...
"Diskriminacija na osnovu izgleda je još prisutnija u našoj zemlji nego u zemljama Evropske unije" ocenjuje Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Sve zemlje koje su prošle period tranzicije su bolećive za nečim što se već prevazilazi u razvijenim zemljama. Tako se i taj trend, da lepi, skockani, privlačni ljudi bolje prolaze u karijeri, polako napušta u Evropi, ali se kod nas još probija kroz sistem menadžera, pi-arova...
Savićeva dodaje da je u svojoj karijeri nailazila na mnogo primera: "Imala sam nekoliko konkretnih slučajeva kada su se žene obraćale sindikatu za pomoć, jer su diskriminisane na osnovu fizičkog izgleda. U svim primerima je reč bila o konkursu. Prilikom svakog razgovora za posao poslodavac vodi računa o spoljašnjosti. I, svako ko kaže da to ne igra bitnu ulogu - laže! To se, čak, radi i na mestima gde je izgled sasvim irelevantan u odnosu na stručnost".
Novi zakon o mobingu, koji je upravo u završnoj fazi, predviđa kažnjavanje kolega koji šikaniraju one manje dopadljive. Da je u pitanju zlostavljanje, potvrđuje i Olga Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje sporova, u kojoj se trenutno vodi 200 sporova zbog mobinga. A, među njima je nemalo onih koji se tiču ugroženih „nosonja“, „klempi“, „skraćenih“, „ćopavih“, „ćoravih“...
"Tačno je da Zakon o radu, kao uostalom i Ustav, sankcionišu razne oblike diskriminacije: polnu, rasnu, nacionalnu...", navodi Olga Kićanović. "Pitate me za izgled? Ekstremno loš ili dobar izgled mogu prećutno da utiču na izbor pri zapošljavanju ili opstanak na poslu. Onaj loš zaista u nekim poslovima predstavlja limitirajući faktor".
Ali, ona dodaje da kod visokokvalifikovanog kadra fizička pojava ne sme da bude važna. Postoji, međutim, i druga strana medalje. Nekad je i upadljivo dobar izgled limitirajući.
Za utehu, postoje primeri u svetu šou-biznisa da je moguće ozboriti se sa predrasudama i pored ne tako idealnog izgleda postići uspeh. "Novosti" prenose listu pod naslovom "Ružni a uspešni":
1. BIL GEJTS - U redu, kompjuteraši nikada nisu bili među kandidatima za „mistera univerzuma“, ali bubuljičavi pionir pi-si revolucije verovatno je najbolji primer da i neugledni ljudi mogu da mlate pare. (I to kakve.) Najbogatiji Amerikanac i treći najimućniji čovek na svetu - sa „zaleđem“ od cirka 60 milijardi dolara - trenutno je samo „neizvršni direktor“ svog „Majkrosofta“, a ovih dana bavi se filantropijom.
2. MIK DžEGER - Da se ne lažemo, ser Majkl Filip Džeger, kako je puno ime frontmena „Rolingstonsa“, nije baš lepotan. Još je u šezdesetim izgledao kao da mu je svega dosta, a decenije su ga učinile još manje estetski prihvatljivim. Pa ipak, njegova privlačnost ženama (i ponekom muškarcu) nikada nije dovođena u pitanje. O zaradi da i ne govorimo.
3. BARBRA STREJSEND - Jedna od samo četiri žene koje su osvojile sve četiri prestižne glumačke i muzičke nagrade: „Oskar“, „Emi“, „Toni“ i „Gremi“. Dala nadu čak i ženama sa pozamašnim nosevima. Danas 66-godišnja gospođa sa 150 miliona prodatih albuma iza sebe, živi je dokaz da nije sve u izgledu, već da ponešto može da se nađe i u - šarmu.
4. ELENOR RUZVELT - Dugogodišnja prva dama Amerike verovatno je najomiljenija „predsednica“ u istoriji Sjedinjenih Država. Spasla je SAD od propasti propagiranjem „nju dila“, bila jedan od osnivača UN, pisala Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Sudbina joj je, ipak, podelila sasvim neugledan imidž, pa je ona partiju morala da dobije - dušom.
5. PARIS HILTON - Nit’ je pametna, nit’ šarmantna, nit’ lepo peva, nit’ ume da glumi. Zato je odlikuju nepravilne crte lica, ružne grimase i izveštačen osmeh. No, bogata naslednica „Hilton hotela“ na našoj je listi iz sasvim drugih razloga - da potvrdi da nekada nije važan ni izgled, ni talenat, ni „unutrašnja lepota“. Dovoljno je samo - ime.
Vredni pomena: Vudi Alen, Majkl Džekson, Selin Dion, Donald Tramp, Piter Lor, Stiv Bušemi, Frenk Zapa, Elton Džon, Harvi Kajtel...
(MONDO)
1. BIL GEJTS - U redu, kompjuteraši nikada nisu bili među kandidatima za „mistera univerzuma“, ali bubuljičavi pionir pi-si revolucije verovatno je najbolji primer da i neugledni ljudi mogu da mlate pare. (I to kakve.) Najbogatiji Amerikanac i treći najimućniji čovek na svetu - sa „zaleđem“ od cirka 60 milijardi dolara - trenutno je samo „neizvršni direktor“ svog „Majkrosofta“, a ovih dana bavi se filantropijom.
2. MIK DžEGER - Da se ne lažemo, ser Majkl Filip Džeger, kako je puno ime frontmena „Rolingstonsa“, nije baš lepotan. Još je u šezdesetim izgledao kao da mu je svega dosta, a decenije su ga učinile još manje estetski prihvatljivim. Pa ipak, njegova privlačnost ženama (i ponekom muškarcu) nikada nije dovođena u pitanje. O zaradi da i ne govorimo.
3. BARBRA STREJSEND - Jedna od samo četiri žene koje su osvojile sve četiri prestižne glumačke i muzičke nagrade: „Oskar“, „Emi“, „Toni“ i „Gremi“. Dala nadu čak i ženama sa pozamašnim nosevima. Danas 66-godišnja gospođa sa 150 miliona prodatih albuma iza sebe, živi je dokaz da nije sve u izgledu, već da ponešto može da se nađe i u - šarmu.
4. ELENOR RUZVELT - Dugogodišnja prva dama Amerike verovatno je najomiljenija „predsednica“ u istoriji Sjedinjenih Država. Spasla je SAD od propasti propagiranjem „nju dila“, bila jedan od osnivača UN, pisala Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Sudbina joj je, ipak, podelila sasvim neugledan imidž, pa je ona partiju morala da dobije - dušom.
5. PARIS HILTON - Nit’ je pametna, nit’ šarmantna, nit’ lepo peva, nit’ ume da glumi. Zato je odlikuju nepravilne crte lica, ružne grimase i izveštačen osmeh. No, bogata naslednica „Hilton hotela“ na našoj je listi iz sasvim drugih razloga - da potvrdi da nekada nije važan ni izgled, ni talenat, ni „unutrašnja lepota“. Dovoljno je samo - ime.
Vredni pomena: Vudi Alen, Majkl Džekson, Selin Dion, Donald Tramp, Piter Lor, Stiv Bušemi, Frenk Zapa, Elton Džon, Harvi Kajtel...
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
