Vlade država Evropske unije najavile su u ponedeljak da će obezbediti oko 2.000 milijardi dolara za garancije bankarskih kredita i druge hitne potrebe.
Do sada su se Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Španija, Austrija i Portugal obavezale da će izdvojiti ukupno 1.960 hiljada milijardi dolara. Veći deo tog novca biće usmeren za prevazilaženje posledica finansijske krize.
Francuska će garantovati međubankarske pozajmice do 320 milijardi evra i izdvojiti 40 milijardi evra za dokapitalizaciju banaka kojima preti bankrotstvo, najavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Vlada Nemačke je odlučila da sa 470 milijardi evra pomogne stabilizaciju nemačkih banaka tokom finansijske krize.
To je najveći paket državne finansijske pomoći bankama u posleratnoj istoriji Nemačke.
"Paket spasenja" za nemačke banke na snagu će stupiti već u petak, do kada zakon o tome treba da prihvate oba doma Saveznog parlamenta -Bundestag i Bundesrat, i da ga potpiše šef države.
Vlada Austrije usvojila je paket pomoći u iznosu od oko 100 milijardi evra, saopštio je kancelar Alfred Guzenbauer, dodajući da ove mere imaju za cilj da se ojačaju domaće banke i povrati poverenje i stabilnost u bankarskom sektoru.
Jedna od mera u paketu je sto postotno preuzimanje garancija za sve uloge fizičkih lica i to retroaktivno od 1.oktobra.
Britansko ministarstvo finansija potvrdilo je da će vlada izdvojiti sumu od 37 milijardi funti (oko 47 milijardi evra) da bi se obavila dokapitalizacija tri velike domaće banke, čije je dalje poslovanje bilo dovedeno u pitanje zbog nedostatka likvidnih sredstava.
Radi se o sledećim finansijskim institucijama, "Rojal benk of Skotland" (RBS), zatim HBOS, koja je najveći davaoc hipoteka u Velikoj Britaniji i banci "Lojds TSB".
Još neke od evropskih država u ponedeljak su se izjasnile da će takođe izdvojiti određena sredstva za iste potrebe. SAD su ranije usvojile program za oporavak američke privrede kojim je predviđeno da država izdvoji oko 700 milijardi evra za privredu.
Ekonomski stručnjaci ocenjuju da su te odluke već pozitivno uticale na finansijko tržište jer je danas zabeležen rast na evropskim i azijskim berzama.
Cene akcija su na većini svetskih berzi bile u usponu, dok je evro ojačao najviše u poslednje tri sedmice.
Akcije vodećih evropskih banaka, uklučujući UBS, "Dojče banku" i druge, "skočile" su tokom trgovine na indikativnom tržištu u Londonu više od deset odsto, posle učestalih izjava evropskih političkih prvaka da će njihove zemlje garantovati nove bankarske dugove.
Istovremeno su deonice američke finansijske grupacije "Morgan stenli" uvećane čak 27 procenata, pošto je potvrđeno da će ta kompanija dobiti "investicionu injekciju" vrednu devet milijardi dolara od japanske finansijske grupe "Micubiši UFJ".
Strateška analitričarka iz pariske "Aksa investment menadžers" Aurora Vaneson Rajno smatra da je sada "izbačena teška artiljerija" na polje na kom se bije bitka za stabilizaciju svetskog finansijskog tržišta.
"Moguće je da je najgore iza nas. Bolji dani bi trebalo da uslede", smatra Rajno.
Agencija Rojtres, u izveštaju iz Londona, navodi da je glavni globalni indeks akcija MSCI u ponedeljak napredovao 2,4 odsto, na 931,68 poena, posle prošlonedeljnog pada od 20 odsto i gubitka od čak 41 procenat u proteklom delu godine.
Evropski Dow Jones 600 indeks je istovremeno ojačao 5,4 procenta, a regionalni Azijsko-pacifički indikator kretanja cena akcija čak 7,4 odsto, nakon što su američke Uprava federalnih rezervi i još četiri druge velike zapadne centralne banke saopštile da će odobravati "neograničene" kratkoročne dolarske pozjamice za održavanje likvidnosti bankarskog sektora.
Takva mera je, prema oceni eksperata Međunarodnog monetarnog fonda i drugih globalnih finansijskih institucija, od ključne važnosti za stabilizaciju kreditnog tržišta, kome je prošle sedmice zapretio potpuni slom, upravo zbog nedostatka svežih likvidnih sredstava.
U 14.40 po srednjoevropskom vremenu, indeks najvećih kompanija Dow Jones bio je u plusu 4,88 odsto na 8.863,45 poena, a Nasdak u kojem veliki deo čine tehnološke kompanije bio je u plusu 4,71 odsto na 1.727,13 poena.
Prošireni indeks Standard end Purs 500 (Standard & Poor's 500) ojačao je 4,69 procenata, na 941,37 poena.
Prošle sedmice na berzi je vladala panika, a indeks Dow Jones je tokom pet radnih dana izgubio 18 odsto vrednosti.
Događaji na deviznim berzama i dalje su u dubokoj senci zbivanja na tržištima akcija, ali vredi zabeležiti da je evro, tokom rane trgovine na berzi u Njujorku u ponedeljak, ojačao 1,8 odsto, na 1,3671 dolar, što je najviši nivo od 22. septembra.
Na istom tržištu je u petak evro "potunuo" na svega 1,3257 dolara, što je bio najniži nivo zajedničke valute 15 članica Evropske unije u odnosu na "zelenu novčanicu" od marta 2007.
Evro je, podstaknut spremnošću vlada Velike Britanije i Nemačke da ubrizgaju ogromne sume za stabilizaciju domaćeg i regionalnog bankarskog sistema, napredovao i 1,4 odsto prema japanskom takmacu, na 136,7921 jena, dok je dolar oslabio prema "japancu" 0,4 procenta, na 100,25 jena, prenela je agencija Blumberg.
(agencije/MONDO)
Do sada su se Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Španija, Austrija i Portugal obavezale da će izdvojiti ukupno 1.960 hiljada milijardi dolara. Veći deo tog novca biće usmeren za prevazilaženje posledica finansijske krize.
Francuska će garantovati međubankarske pozajmice do 320 milijardi evra i izdvojiti 40 milijardi evra za dokapitalizaciju banaka kojima preti bankrotstvo, najavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Vlada Nemačke je odlučila da sa 470 milijardi evra pomogne stabilizaciju nemačkih banaka tokom finansijske krize.
To je najveći paket državne finansijske pomoći bankama u posleratnoj istoriji Nemačke.
"Paket spasenja" za nemačke banke na snagu će stupiti već u petak, do kada zakon o tome treba da prihvate oba doma Saveznog parlamenta -Bundestag i Bundesrat, i da ga potpiše šef države.
Vlada Austrije usvojila je paket pomoći u iznosu od oko 100 milijardi evra, saopštio je kancelar Alfred Guzenbauer, dodajući da ove mere imaju za cilj da se ojačaju domaće banke i povrati poverenje i stabilnost u bankarskom sektoru.
Jedna od mera u paketu je sto postotno preuzimanje garancija za sve uloge fizičkih lica i to retroaktivno od 1.oktobra.
Britansko ministarstvo finansija potvrdilo je da će vlada izdvojiti sumu od 37 milijardi funti (oko 47 milijardi evra) da bi se obavila dokapitalizacija tri velike domaće banke, čije je dalje poslovanje bilo dovedeno u pitanje zbog nedostatka likvidnih sredstava.
Radi se o sledećim finansijskim institucijama, "Rojal benk of Skotland" (RBS), zatim HBOS, koja je najveći davaoc hipoteka u Velikoj Britaniji i banci "Lojds TSB".
Još neke od evropskih država u ponedeljak su se izjasnile da će takođe izdvojiti određena sredstva za iste potrebe. SAD su ranije usvojile program za oporavak američke privrede kojim je predviđeno da država izdvoji oko 700 milijardi evra za privredu.
Ekonomski stručnjaci ocenjuju da su te odluke već pozitivno uticale na finansijko tržište jer je danas zabeležen rast na evropskim i azijskim berzama.
Cene akcija su na većini svetskih berzi bile u usponu, dok je evro ojačao najviše u poslednje tri sedmice.
Akcije vodećih evropskih banaka, uklučujući UBS, "Dojče banku" i druge, "skočile" su tokom trgovine na indikativnom tržištu u Londonu više od deset odsto, posle učestalih izjava evropskih političkih prvaka da će njihove zemlje garantovati nove bankarske dugove.
Istovremeno su deonice američke finansijske grupacije "Morgan stenli" uvećane čak 27 procenata, pošto je potvrđeno da će ta kompanija dobiti "investicionu injekciju" vrednu devet milijardi dolara od japanske finansijske grupe "Micubiši UFJ".
Strateška analitričarka iz pariske "Aksa investment menadžers" Aurora Vaneson Rajno smatra da je sada "izbačena teška artiljerija" na polje na kom se bije bitka za stabilizaciju svetskog finansijskog tržišta.
"Moguće je da je najgore iza nas. Bolji dani bi trebalo da uslede", smatra Rajno.
Agencija Rojtres, u izveštaju iz Londona, navodi da je glavni globalni indeks akcija MSCI u ponedeljak napredovao 2,4 odsto, na 931,68 poena, posle prošlonedeljnog pada od 20 odsto i gubitka od čak 41 procenat u proteklom delu godine.
Evropski Dow Jones 600 indeks je istovremeno ojačao 5,4 procenta, a regionalni Azijsko-pacifički indikator kretanja cena akcija čak 7,4 odsto, nakon što su američke Uprava federalnih rezervi i još četiri druge velike zapadne centralne banke saopštile da će odobravati "neograničene" kratkoročne dolarske pozjamice za održavanje likvidnosti bankarskog sektora.
Takva mera je, prema oceni eksperata Međunarodnog monetarnog fonda i drugih globalnih finansijskih institucija, od ključne važnosti za stabilizaciju kreditnog tržišta, kome je prošle sedmice zapretio potpuni slom, upravo zbog nedostatka svežih likvidnih sredstava.
U 14.40 po srednjoevropskom vremenu, indeks najvećih kompanija Dow Jones bio je u plusu 4,88 odsto na 8.863,45 poena, a Nasdak u kojem veliki deo čine tehnološke kompanije bio je u plusu 4,71 odsto na 1.727,13 poena.
Prošireni indeks Standard end Purs 500 (Standard & Poor's 500) ojačao je 4,69 procenata, na 941,37 poena.
Prošle sedmice na berzi je vladala panika, a indeks Dow Jones je tokom pet radnih dana izgubio 18 odsto vrednosti.
Događaji na deviznim berzama i dalje su u dubokoj senci zbivanja na tržištima akcija, ali vredi zabeležiti da je evro, tokom rane trgovine na berzi u Njujorku u ponedeljak, ojačao 1,8 odsto, na 1,3671 dolar, što je najviši nivo od 22. septembra.
Na istom tržištu je u petak evro "potunuo" na svega 1,3257 dolara, što je bio najniži nivo zajedničke valute 15 članica Evropske unije u odnosu na "zelenu novčanicu" od marta 2007.
Evro je, podstaknut spremnošću vlada Velike Britanije i Nemačke da ubrizgaju ogromne sume za stabilizaciju domaćeg i regionalnog bankarskog sistema, napredovao i 1,4 odsto prema japanskom takmacu, na 136,7921 jena, dok je dolar oslabio prema "japancu" 0,4 procenta, na 100,25 jena, prenela je agencija Blumberg.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.