Vlada Srbije jednoglasno je odlučila da Srbija od 1. janaura 2009. godine počne da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU.
"Osnovni cilj je da se skrati vreme između primene sporazuma I sticanja statusa kandidata za članstvo u EU", rekao je premijer Mirko Cvetković na sednici vlade, čiji je deo bio otvoren za javnost.
Predlagač zaključka o jednostranoj primeni sporazuma, potpredsednik vlade Božidar Đelić, rekao je da će istovremeno od Nove godine biti smanjene carine na uvoz i polovnih automobila EU sa sadašnjih 20 odsto na 10 odsto. Smanjenje tih carina nije formalno predviđeno Prelaznim sporazumom, ali predstavlja "pogodnost za građane", rekao je Cvetković.
"Srbija će postepeno u roku od šest godina smanjivati carine na uvoz robe iz EU, ali tako da to neće ugroziti srpsku privredu", objasnio je Đelić. On je naveo da će smanjenje carina u prvoj godini u proseku iznositi 22 odsto, a smanjenje se uglavnom odnosi na carine koje sada iznose 1,86 odsto.
Đelić je rekao da je Srbija, u vezi sa primenom trgovinskog sporazuma sa EU, preuzela obavezu da do kraja novembra pripremi nacrte zakona o zaštiti konkurencije i o kontroli državne pomoći, kao i da ujednači iznose putarina za vozila sa domaćim i stranim registracijama.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren pozdravio je u Briselu odluku vlade Srbije. "Pozdravljam to što je Srbija počela s primenom odredbi Prelaznog sporazuma na osnovu današnje odluke vlade Srbije", rekao je Ren na konferenciji za štampu po završetku sastanka s potpredsednikom vlade Srbije Mlađanom Dinkićem.
"To će pomoći da se stvori ubedljiv dokaz o primeni Prelaznog sporazuma, što je neophodno za ocenu o dobijanju statusa kandidata" za članstvo u EU, rekao je evropski komesar. On je ponovio da bi "po najboljem mogućem scenariju, Srbija mogla da 2009. dobije status kandidata”, kao i da dođe na “belu šengensku listu”, te da Evropska komisija podržava te ciljeve.
EU još nije počela primenu Prelaznog sporazuma jer je za tu odluku potreban konsenzus svih članica, a Holandija insistira da pre toga Srbija izruči Hagu Ratka Mladića.
"Osnovni cilj je da se skrati vreme između primene sporazuma I sticanja statusa kandidata za članstvo u EU", rekao je premijer Mirko Cvetković na sednici vlade, čiji je deo bio otvoren za javnost.
Predlagač zaključka o jednostranoj primeni sporazuma, potpredsednik vlade Božidar Đelić, rekao je da će istovremeno od Nove godine biti smanjene carine na uvoz i polovnih automobila EU sa sadašnjih 20 odsto na 10 odsto. Smanjenje tih carina nije formalno predviđeno Prelaznim sporazumom, ali predstavlja "pogodnost za građane", rekao je Cvetković.
"Srbija će postepeno u roku od šest godina smanjivati carine na uvoz robe iz EU, ali tako da to neće ugroziti srpsku privredu", objasnio je Đelić. On je naveo da će smanjenje carina u prvoj godini u proseku iznositi 22 odsto, a smanjenje se uglavnom odnosi na carine koje sada iznose 1,86 odsto.
Đelić je rekao da je Srbija, u vezi sa primenom trgovinskog sporazuma sa EU, preuzela obavezu da do kraja novembra pripremi nacrte zakona o zaštiti konkurencije i o kontroli državne pomoći, kao i da ujednači iznose putarina za vozila sa domaćim i stranim registracijama.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren pozdravio je u Briselu odluku vlade Srbije. "Pozdravljam to što je Srbija počela s primenom odredbi Prelaznog sporazuma na osnovu današnje odluke vlade Srbije", rekao je Ren na konferenciji za štampu po završetku sastanka s potpredsednikom vlade Srbije Mlađanom Dinkićem.
"To će pomoći da se stvori ubedljiv dokaz o primeni Prelaznog sporazuma, što je neophodno za ocenu o dobijanju statusa kandidata" za članstvo u EU, rekao je evropski komesar. On je ponovio da bi "po najboljem mogućem scenariju, Srbija mogla da 2009. dobije status kandidata”, kao i da dođe na “belu šengensku listu”, te da Evropska komisija podržava te ciljeve.
EU još nije počela primenu Prelaznog sporazuma jer je za tu odluku potreban konsenzus svih članica, a Holandija insistira da pre toga Srbija izruči Hagu Ratka Mladića.
Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma značiće trenutnu liberalizaciju za oko 60 odsto industrijskih proizvoda koji se uvoze iz Evropske unije.
Prema zaključku vlade, carine na uvoz iz zemalja EU u Srbiju biće svedene na 22 odsto, a prvi korak u primeni sporazuma tiče se, uglavnom, snižavanja carina velikog broja proizvoda iz asortimana repromaterijala za naša preduzeća i snižavanja carina na poljoprivredne proizvode.
Prema oceni Božidara Đelića, domaća privreda neće biti ugrožena zbog snižavanja carina na veliki broj uvoznih proizvoda iz EU.
Što su osetljiviji proizvodi utoliko je manji procenat snižavanja carina i na taj način biće zaštićenija naša privreda, a već sada se zna da će od Nove godine građani Srbije moći da uvoze nove i polovne automobile, čija će carina biti snižena sa 20 na 10 odsto.
Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu, za proizvode kao što su mermer, industrijska so, ugalj, brodske dizalice i viljuškari, bazni hemijski proizvodi, legure bakra, telefoni, dijamanti i biseri, carina bi do kraja ove godine bila smanjena na 70 odsto trenutnih dažbina, a 2009. godine će se ona sniziti na 40 odsto osnovne carine, dok će od 2010. godine izvoz ove robe iz EU biti potpuno slobodan.
Posebna grupa proizvoda su artikli koji će se u Srbiji prodavati uz carinu od 80 odsto, a tek 2012. godine predviđeno je da promet te robe iz EU postane apsolutno slobodan, što praktično znači da će već u ovoj godini, za blizu tri odsto biti snižena carina. U tom paketu su, recimo, kućna hemija, boje i premazi, nove gume za vozila, keramičko posuđe, proizvodi od stakla, alati, televizori, železnički i putnički automobili, muzički aparati i časovnici.
Tek za pet godina planirano je da se potpuno ukine carina na "osetljive" proizvode, ali već po stupanju Prelaznog sporazuma na snagu, carina na uvoz tih proizvoda iz EU i iz Srbije biće snižena na 85 odsto sadašnje carine, što je praktično za tri odsto.
Ukoliko je "osetljiva" roba poreklom iz zemalja EU, već od 1. januara 2009. godine, ona će se u Srbiji prodavati sa carinom koja je za oko tri odsto niža od sadašnje, a na tom spisku su, između ostalog, protektirane gume, cevi od bakra, proizvodi od hartije, tuš kade, sanitarije, parfemi i šminka.
Sem kvote za šećer, srpski proizvođači do sada nisu iskoristili povoljnije uslove za izvoz u EU, po osnovu utvrđene kvote za izvoz robe koju Unija smatra osetljivom, iako naša zemlja već godinama ima jasno utvrđene kvote za izvoz.
Ukoliko sve bude teklo po planu sa primenom Prelaznog sporazuma, od 1. januara 2013. godine, carine na uvoz robe iz EU biće ukinute i to će važiti za sve industrijske proizvode i većinu poljoprivrednih proizvoda, sa izuzetih 23 odsto, kao što su pšenica, mleko i sir.
Stupanje Prelaznog trgovinskog sporazuma na snagu, koji čini oko 80 odsto Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kako je ocenio državni vrh Srbije, dovešće do toga da će u EU i čitavom svetu prestati sumnja u vezi sa evropskom budućnosti Srbije, a našoj privredi Unija će time garantovati tržište od oko pola milijarde ljudi.
Za ekonomiste to znači poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, sigurnost i stabilnost ambijenta za ulaganja, a za strane investitore to će biti signal da EU računa na Srbiju kao bezbednu zemlju za ulaganje.
(agencije/MONDO)
Prema zaključku vlade, carine na uvoz iz zemalja EU u Srbiju biće svedene na 22 odsto, a prvi korak u primeni sporazuma tiče se, uglavnom, snižavanja carina velikog broja proizvoda iz asortimana repromaterijala za naša preduzeća i snižavanja carina na poljoprivredne proizvode.
Prema oceni Božidara Đelića, domaća privreda neće biti ugrožena zbog snižavanja carina na veliki broj uvoznih proizvoda iz EU.
Što su osetljiviji proizvodi utoliko je manji procenat snižavanja carina i na taj način biće zaštićenija naša privreda, a već sada se zna da će od Nove godine građani Srbije moći da uvoze nove i polovne automobile, čija će carina biti snižena sa 20 na 10 odsto.
Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu, za proizvode kao što su mermer, industrijska so, ugalj, brodske dizalice i viljuškari, bazni hemijski proizvodi, legure bakra, telefoni, dijamanti i biseri, carina bi do kraja ove godine bila smanjena na 70 odsto trenutnih dažbina, a 2009. godine će se ona sniziti na 40 odsto osnovne carine, dok će od 2010. godine izvoz ove robe iz EU biti potpuno slobodan.
Posebna grupa proizvoda su artikli koji će se u Srbiji prodavati uz carinu od 80 odsto, a tek 2012. godine predviđeno je da promet te robe iz EU postane apsolutno slobodan, što praktično znači da će već u ovoj godini, za blizu tri odsto biti snižena carina. U tom paketu su, recimo, kućna hemija, boje i premazi, nove gume za vozila, keramičko posuđe, proizvodi od stakla, alati, televizori, železnički i putnički automobili, muzički aparati i časovnici.
Tek za pet godina planirano je da se potpuno ukine carina na "osetljive" proizvode, ali već po stupanju Prelaznog sporazuma na snagu, carina na uvoz tih proizvoda iz EU i iz Srbije biće snižena na 85 odsto sadašnje carine, što je praktično za tri odsto.
Ukoliko je "osetljiva" roba poreklom iz zemalja EU, već od 1. januara 2009. godine, ona će se u Srbiji prodavati sa carinom koja je za oko tri odsto niža od sadašnje, a na tom spisku su, između ostalog, protektirane gume, cevi od bakra, proizvodi od hartije, tuš kade, sanitarije, parfemi i šminka.
Sem kvote za šećer, srpski proizvođači do sada nisu iskoristili povoljnije uslove za izvoz u EU, po osnovu utvrđene kvote za izvoz robe koju Unija smatra osetljivom, iako naša zemlja već godinama ima jasno utvrđene kvote za izvoz.
Ukoliko sve bude teklo po planu sa primenom Prelaznog sporazuma, od 1. januara 2013. godine, carine na uvoz robe iz EU biće ukinute i to će važiti za sve industrijske proizvode i većinu poljoprivrednih proizvoda, sa izuzetih 23 odsto, kao što su pšenica, mleko i sir.
Stupanje Prelaznog trgovinskog sporazuma na snagu, koji čini oko 80 odsto Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kako je ocenio državni vrh Srbije, dovešće do toga da će u EU i čitavom svetu prestati sumnja u vezi sa evropskom budućnosti Srbije, a našoj privredi Unija će time garantovati tržište od oko pola milijarde ljudi.
Za ekonomiste to znači poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, sigurnost i stabilnost ambijenta za ulaganja, a za strane investitore to će biti signal da EU računa na Srbiju kao bezbednu zemlju za ulaganje.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
