Ljajić - Telekom - kupovina Kopernikusa
Mondo/ Stefan Stojanović 

On je pojasnio da poslovodstvo Telekoma na godišnjem nivou očekuje prihod od 23 miliona evra od korisnika televizije i da će dodatni prihod biti 17 miliona evra, što je 40 miliona evra godišnje od ove akvizicije.

"To znači da će za pet godina ova investicija biti isplaćen. Mislim da ne postoji kraći period da se uložena sredstva vrate. Ako možete da isplatite investiciju za pet godine, to je odličan poslovni potez", istakao je ministar za Tv Pink.

On kaže da je dobro da se vodi debata u javnosti o važnim ekonomskim pitanjima i da ona može da bude korisna za društvo, ali ako se vodi bez politizacije, ekonomskim argumentima i činjenicama.

"Što god da uradite imate ne samo politizaciju već debatu koja ode u drugom pravcu. Kada smo prodavali Telekom cela javnost je bila protov toga. Sada kada kupujete nešto da bi povećali vrednost Telekoma, opet je isti problem. Šta god da radite zapravo je problem", navodi Ljajić.

U kupovini "Kopernikus tehnolodži", situacija je čista, ističe ministar i dodaje da će svi ekonomski stručnjaci reći da je ta odluka dobar poslovni potez kompanije.

Podseća da je za procenu kablovskog operatera angažovana jedna od tri najveće konsultatntske kuće u svetu i da je cena koja je plaćena manja cena od procenjene.

"Banke koje su ispratile ceo projekat nisu tražile državne garancije, nisu tražile hipoteke jer veruju u ovaj projekat", istakao je Ljajić.

Što se tiče distribucije medijskih sadržaja trenutna situacija na tržištu je takva da SBB ima učešće od 54 odsto, Telekom 25 odsto, a svi ostali daleko manje. Konkurencija među kablovskim operaterima u Srbiji je velika i trenutno ima 90 distributera medijskog sadržaja i više od 200 distributera interneta.

"Imamo usitnjenu ponudu i ukrupnjavanje jeste nužda", rekao je Ljajić i dodao da cenu svakog proizvoda diktira tržište, te da je tako i sa kablovskim operaterima.

"Čaša vredi koliko je cena na tržištu. Ako pogledate akvizicije u regionu, videćete da je to cena", istakao je ministar.

Kao primer naveo je da je Telekom po sličnoj ceni kupio slovenačkog provajdera Blicnet, da je VIP u Hrvatskoj 2011. godine platio kablovskog operatera 93 miliona evra za 105.000 korisnika, što je oko 900 evra po korisniku.

Podseća da je VIP u Dojče telekomu u Austriji kupio kablovskog operatera i dao 1,9 milijardi evra za 650.000 korisnika, a da je Telekom za kablovskog operatera Kopernikus dao manje od 1.000 evra po korisniku.

Ljajić je ukazao da je Telekom još pre dve godine hteo da kupi Kopernikus i da je nudio cenu od 800 evra po korisniku, ali da akcionari nisu pristali na to i da je većinski paket prodat poljskom investicionom fondu.

Da bi se izborio sa konkurencijom na tržištu, ministar kaže da Telekom mora da se širi u suprotnom biće u ozbiljnoj krizi.

"Telekom je počeo u pojedinim segmentima, kao što je distribucija medijskog sadržaja da zaostaje za konkurencijom. Ne samo SBB čak i Kopernikus bi ga vrlo brzo prestigao ili bio blizu", naglasio je on.

Podseća da drugi operateri nude paket usluga : fiksnu telefoniju, internet, da je Telekom u fiksnoj telefoniju sa 3, 1 milion korisnika pao na 1,8 miliona korisnika u fiksnoj telefoniji (pad fiksne telefonije je trend kod svih), ali da gubi i u internetu.

"Sa ovom akvizicijom Telekom želi da ostvari proklamovani cilj a to je milion korisnika i interneta i distribucije medijskih sadržaja", pojasnio je ministar i dodao da će ovom investicijom vrednost Telekoma porasti na tržištu.

Veruje da se neće stati sa investiranjem, jer je ideja da se Telekom širi i u regionu i u zemlji, što se može videti iz namere te kompanije da kupi Telekom Albanije.

"Najvažniji benefit od svega toga imaće građani jer će žestoka konkurencija na tržištu distribucije medijskih sadržaja naterati da se utrkuju sa kvalitetnom ponudom i pristupačnijom cenom", pojasnio je on.

Osim građana na dobitku će biti i kompanija, ali i država koja je većinski vlasnik Telekoma. Ljajić je podsetio da je Telekom u proteklih pet godina uplatio na ime dividendi 450 miliona evra, od toga 72 odsto državi, a da je investirao 650 miliona evra u razvoj kompanije.

"Telekom je na tržištu. U biznisu je kao kada vozite bicikl, ako ne okrećete pedale pašćete. To bi se desilo sa Telekomom. Mora da ulaže, investira u razvoj da izdrži konkurenciju", zaključio je on.