Američki senator iz Vermonta (nezavisni) Berni Sanders najavio je zakon kojim se pritiska najveći trgovinski lanac u Americi, prokažen kao primer pohlepne korporacije, poveća minimalac radnicima, E-trgovinski džin Amazon već potučen.
“Velike profitne korporacije daju svojim radnicima nadnice s kojima se gladuje a istovremeno njihovi čelnici imaju veoma, veoma velike plate", objasnio je svoje porive Sanders medijima u telefonskom razgovoru, prenosi Yahoo finance.
Pravni akt (bill), popularno nazvan "Zaustaviti Volmart" (“Stop Walmart Act”), sprečiće velike firme poslodavce da otkupljuju svoje deonice (čime se posledično povećava vrednost firmi na berzi), sve dok te firme ne budu plaćale zaposlenima bar 15 dolara na sat, omoguće najmanje sedam dana plaćenog bolovanja (u SAD se radnicima ne plaća godišnji odmor niti bolovanje), ali i prestane sa praksom da generalni direktori (CEO) imaju plate (s bonusima) 150 puta veće od medijalne plate radnika, piše "Vašington post".
POBEDA "ROBOVA": Volmart kasirkama plaća 65 miliona $
Na Twitteru se u sredu Sanders obrušio na federalnu minimalnu satnicu – 7,25 dolara - i na familiju Volton, vlasnika Volmarta. Ovom senatoru nije normalno da Voltonovi daju takve plate a, s druge strane, samo njihova kolekciju starih automobila vredi 226 miliona dolara (12 "ferarija", 6 "poršea", "maseratiji", "korvete"...).
U svoju odbranu oglasila se i kompanija, koja kaže su u poslednje tri godine povećali plate radnicima više od 50 odsto, i da je prosečna bruto plata sada 17,5 dolara po satu.
"Dodali smo i druge beneficije, kao plaćeno odsustvo, obuke za napredovanje, plaćeno porodično odsustvo... keš bonuse koji kompaniju koštaju više od 625 miliona dolara godišnje", rekao je portparol Volmarta o uslovima rada 2,2 miliona zaposlenih (1,5 miliona samo u SAD).
Plata miruje: "Prosečna" 417€, a većini oko 218€
Sanders udarom na Volmart primenjuje oprobanu taktiku koja je dala rezultata kod drugog diva, ovoga puta u e-trgovini - Amazona u septembru.
Tada je uveden "Stop BEZOS Act", koji je kao pravni malj imao 100 odsto porez firmi na vrednost koju zaposleni nekog velikog poslodavca primaju od države (public assistance benefits).
Amazon je brzo podigao minimalac, kao i kompanija Dizni, na 15 dolara na sat.
