Predstavnici Evropske unije dogovorili su se u sredu o sistemu izdavanja plave karte kojim Unija, po ugledu na američku zelenu kartu, želi da privuče visokokvalifikovane radnike i stručnjake iz zemalja u razvoju, saopštilo je francusko predsedništvo EU.
Predstavnici Evropske unije dogovorili su se u sredu o sistemu izdavanja plave karte kojim Unija, po ugledu na američku zelenu kartu, želi da privuče visokokvalifikovane radnike i stručnjake iz zemalja u razvoju, saopštilo je francusko predsedništvo EU.
Plava karta, koja će važiti najviše četiri godine, omogućiće kandidatima da brže obezbede radne dozvole a njihovim porodicama da im se pridruže, brže pronađu smeštaj i regulišu stalni boravak.
EU želi da uvođenjem plave karte poveća prednost u borbi za privlačenje tehnoloških stručnjaka i medicinskog osoblja iz zemalja u razvoju, u odnosu na SAD i druge zapadne zemlje, čije stanovništvo sve više stari.
Prema podacima EU, visokokvalifikovani strani radnici čine 1,7 odsto od ukupnog broja stranih radnika u EU, dok ta stopa u Australiji iznosi 9,9 odsto, u Kanadi 7,3 odsto, a u SAD 3,2 odsto.
Analitičari kažu da sistem plave karte, međutim, neće biti dovoljan da privuče stručnjake i da se nadmeće sa američkom zelenom kartom, pošto stranim stručnjacima ne pruža pristup celokupnon evropskom tržištu rada, već samo boravak u jednoj članici EU.
Strani radnik će, poste 18 meseci rada sa plavom kartom u jednoj članici EU, moći da se preseli sa porodicom u drugu članicu Unije, ali će morati da zatraži novu plavu kartu u roku od mesec dana po dolasku.
Tu odredbu su zatražile zemlje koje žele da sačuvaju nacionalnu kontrolu nad tržištem rada, poput Nemačke.
Plava karta će se izdavati visokokvalifikovanim radnicima koji su dobili ugovor sa godišnjom bruto platom koja će biti 1,5 puta veća od prosečne plate u nekoj članici EU.
Ta granica može biti spuštena na 1,2 puta veću platu od prosečne u oblastima gde vlada velika potražnja za određenim zanimanjem.
Vlade zemalja EU mogu da odbiju da izdaju plavu kartu zbog problema na tržištu rada ili ako su nacionalne kvote premašene.
Ministri EU trebalo bi da u narednih nekoliko nedelja usvoje novi sistem, koji će stupiti na snagu 30 meseci od usvajanja, rekli su evropski zvaničnici.
To odlaganje tražile su nove članice EU, poput Češke, koje su zahtevale da se prvo ukinu ograničenja pristupu tržištu rada za radnike iz novih članica.
(Beta)
Plava karta, koja će važiti najviše četiri godine, omogućiće kandidatima da brže obezbede radne dozvole a njihovim porodicama da im se pridruže, brže pronađu smeštaj i regulišu stalni boravak.
EU želi da uvođenjem plave karte poveća prednost u borbi za privlačenje tehnoloških stručnjaka i medicinskog osoblja iz zemalja u razvoju, u odnosu na SAD i druge zapadne zemlje, čije stanovništvo sve više stari.
Prema podacima EU, visokokvalifikovani strani radnici čine 1,7 odsto od ukupnog broja stranih radnika u EU, dok ta stopa u Australiji iznosi 9,9 odsto, u Kanadi 7,3 odsto, a u SAD 3,2 odsto.
Analitičari kažu da sistem plave karte, međutim, neće biti dovoljan da privuče stručnjake i da se nadmeće sa američkom zelenom kartom, pošto stranim stručnjacima ne pruža pristup celokupnon evropskom tržištu rada, već samo boravak u jednoj članici EU.
Strani radnik će, poste 18 meseci rada sa plavom kartom u jednoj članici EU, moći da se preseli sa porodicom u drugu članicu Unije, ali će morati da zatraži novu plavu kartu u roku od mesec dana po dolasku.
Tu odredbu su zatražile zemlje koje žele da sačuvaju nacionalnu kontrolu nad tržištem rada, poput Nemačke.
Plava karta će se izdavati visokokvalifikovanim radnicima koji su dobili ugovor sa godišnjom bruto platom koja će biti 1,5 puta veća od prosečne plate u nekoj članici EU.
Ta granica može biti spuštena na 1,2 puta veću platu od prosečne u oblastima gde vlada velika potražnja za određenim zanimanjem.
Vlade zemalja EU mogu da odbiju da izdaju plavu kartu zbog problema na tržištu rada ili ako su nacionalne kvote premašene.
Ministri EU trebalo bi da u narednih nekoliko nedelja usvoje novi sistem, koji će stupiti na snagu 30 meseci od usvajanja, rekli su evropski zvaničnici.
To odlaganje tražile su nove članice EU, poput Češke, koje su zahtevale da se prvo ukinu ograničenja pristupu tržištu rada za radnike iz novih članica.
(Beta)
