Direktorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu Džejn Armitidž ocenila je da nije održivo najavljeno povećanje penzija u Srbiji na 70 odsto prosečne plate u 2009. godini jer bi to povećalo deficit budžeta za 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da neće odustati od tog predloga.
Armitidž je u intervjuu Tanjugu najavila da će Bord izvršnih direktora Svetske banke u aprilu 2009. godine odobriti prvu tranšu zajma Srbiji od 388 miliona dolara, od ukupno 600 miliona dolara, obećanih za izgradnju Koridora 10.
Komentarišući najavu Vlade Srbije da naredne godine poveća penzije na nivo od 70 odsto prosečne plate, Armitidž je naglasila da čak i da u svetu nema finansijske krize, to bi povećalo budžetski deficit Srbije.
"Naša prognoza za 2009. godinu pokazuje da bi to povećalo deficit za 2,7 odsto BDP-a. To nije fiskalno održivo i bilo bi veoma štetno u ovoj fazi razvoja Srbije", upozorila je Armitidž i istakla važnost otvorene rasprave oko reforme penzionog sistema.
"Svi se brinemo kakve će biti penzije jednog dana kad se penzionišemo, ali ne može se dopustiti da neodgovorno povećanje troškova, koje ne možemo da priuštimo, ugrozi poslovnu klimu i makroekonomsku stabilnost koja je toliko važna", rekla je ona.
Armitidž je kazala da će se pitanjem penzionog sistema baviti sledeći okrugli sto, koji će organizovati Centar za liberalno-demokratske studije, sredinom novembra u Beogradu i najavila da će Svetska banka dovesti tim stručnjaka radi razmene iskustva sa drugim zemljama.
U mnogim zemljama u svetu je penzioni sistem važna tema, odnosno pitanje kako da on bude finansijski prihvatljiv, srpski sistem ima neke karakteristike koje penzije čine još važnijom temom.
"Srbija je prilično odmakla u demografskoj tranziciji, stanovništvo je u proseku mnogo starije od, naprimer Albanije, tako da Srbija ima visoku prosečnu starost stanovništva", rekla je Armitidž i dodala da je starosna granica za odlazak u penziju još prilično niska u Srbiji.
Pošto je stopa nezaposlenosti prilično visoka u Srbiji i ima dosta ljudi koji rade u "sivoj zoni", procenat radno sposobnog stanovništva koje uplaćuje doprinose je prilično nizak i Svetska banka će rado ponuditi neke opcije, iskustva iz susednih zemalja koje su rešile taj problem, kazala je on.
"U isto vreme, veoma je važno starijim ljudima obezbediti pristojan životni standard, jer ponekad postoje bolji načini od penzionog sistema da se pomogne stvarno siromašnim ljudima. Mogu da se uvedu ciljani programi.
Armitidž je podsetila na reči predsednika Svetske banke Roberta Zelika koji je rekao da je "svet sada veoma zabrinut za tržište akcijama i za banke, ali moramo da mislimo na ljudsku stranu krize".
"Na siromašne ljude na Balkanu i Srbiji je već uticalo poskupljenje goriva i hrane, a sad je nastupila i finansijska kriza. Zato fokusiranje na siromašne i ugrožene i na program pomoći i subvencija, koji će stvarno pomoći siromašnima, važniji nego ikad. To će takođe biti deo našeg budućeg dijaloga sa Srbijom", najavila je Armitidž.
Najavljujući da će Bord izvršnih direktora Svetske banke u aprilu 2009. godine odobriti prvu tranšu zajma Srbiji od 388 miliona dolara, od ukupno 600 miliona dolara za izgradnju Koridora 10, Armitidž je podsetila da je reč o sredstvima, dogovorenim sa potpredsednikom Vlade Srbije Mlađanom Dinkićem.
"Realizovaćemo prvu ratu što je pre moguće", obećala je ona i dodala da će brzina realizacije kredita zavisiti od srpskog parlament, koji treba da ratifikuje sporazum o zajmu.
Krobabić ne odustaje od povećanja penzija
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da neće odustati od svog predloga da se u 2009. godini penzije povećaju na 70 odsto prosečne zarade i naveo da će to povećanje koštati budžet oko pet a ne 100 milijardi dinara, kako tvrdi ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Krkobabić je, u intervjuu "Ekonomist magazinu", naglasio da to nije rezultat njegovog mišljenja "već precizne analize, odnosno računice koja to jasno pokazuje" i ukazao da će povećanje penzija u 2009. godini biti moguće ukoliko Vlada usvoji predložene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Samo u periodu od 2002. do 2007. na penzijama se "uštedelo" više od 200 milijardi dinara i zato su penzioneri i dovedeni u katastrofalan položaj, istakao je on i napomenuo da merama, koje se pripremaju, njihov položaj će se tek minimalno popraviti, pri čemu su moguće budžetske uštede i kod nekih drugih stavki, a ne samo kod penzija.
Upitan koliki deo bruto društvenog proizvoda odlazi za isplatu penzija u Srbiji, Krkobabić je naveo da je to zvanično oko 12 odsto, "ali bi preciznije izračunavanje BDP-a pokazalo da je taj procenat značajno manji".
Krkobabić je rekao da vanredno povećanje penzija, koje će biti isplaćeno sa penzijama u novembru, iznosi svega 5,4 milijardi dinara, dok Fond PIO kod banaka ima više od 17 milijardi dinara oročenih sredstava.
"Taj novac je dovoljan za isplatu povišice bez ikakvog dodatnog opterećenja budžeta. Planirani deficit od 45,78 milijardi dinara je, dakle, raspoređen na druge korisnike budžeta", predočio je potpredsednik vlade.
Upitan odakle Fondu PIO oročena sredstva kod banaka i zašto se onda penzije dotiraju iz budžeta, Krkobabić je rekao da su početkom 2008. godine tri fonda su spojena u jedan, a u integraciju je Fond samostalnih delatnosti ušao sa suficitom i taj novac je deponovan kod banaka i oročen pre spajanja.
Komentarišući tvrdnje guvernera NBS Radovana Jelašića da će penzioneri, ako im se povećaju penzije, samo nominalno dobiti više, a realno manje, jer će im inflacija obezvrediti penzije, Krkobabić je rekao da je "dvostruko zabrinut, i kao potpredsednik Vlade i kao građanin".
"Guverner je svakako jedan od najodgovornijih da inflacije ne bude ili da se ona održi u razumnim granicama i ako guverner Jelašić najavljuje inflaciju, to onda nije dobar signal. Penzije neće doprineti inflatornim kretanjima. Penzioneri ne kupuju luksuznu robu, ne putuju u daleke, egzotične zemlje, ne kupuju automobile, čak ni bez carina", ukazao je potpredsednik Vlade Srbije.
(Tanjug)
Armitidž je u intervjuu Tanjugu najavila da će Bord izvršnih direktora Svetske banke u aprilu 2009. godine odobriti prvu tranšu zajma Srbiji od 388 miliona dolara, od ukupno 600 miliona dolara, obećanih za izgradnju Koridora 10.
Komentarišući najavu Vlade Srbije da naredne godine poveća penzije na nivo od 70 odsto prosečne plate, Armitidž je naglasila da čak i da u svetu nema finansijske krize, to bi povećalo budžetski deficit Srbije.
"Naša prognoza za 2009. godinu pokazuje da bi to povećalo deficit za 2,7 odsto BDP-a. To nije fiskalno održivo i bilo bi veoma štetno u ovoj fazi razvoja Srbije", upozorila je Armitidž i istakla važnost otvorene rasprave oko reforme penzionog sistema.
"Svi se brinemo kakve će biti penzije jednog dana kad se penzionišemo, ali ne može se dopustiti da neodgovorno povećanje troškova, koje ne možemo da priuštimo, ugrozi poslovnu klimu i makroekonomsku stabilnost koja je toliko važna", rekla je ona.
Armitidž je kazala da će se pitanjem penzionog sistema baviti sledeći okrugli sto, koji će organizovati Centar za liberalno-demokratske studije, sredinom novembra u Beogradu i najavila da će Svetska banka dovesti tim stručnjaka radi razmene iskustva sa drugim zemljama.
U mnogim zemljama u svetu je penzioni sistem važna tema, odnosno pitanje kako da on bude finansijski prihvatljiv, srpski sistem ima neke karakteristike koje penzije čine još važnijom temom.
"Srbija je prilično odmakla u demografskoj tranziciji, stanovništvo je u proseku mnogo starije od, naprimer Albanije, tako da Srbija ima visoku prosečnu starost stanovništva", rekla je Armitidž i dodala da je starosna granica za odlazak u penziju još prilično niska u Srbiji.
Pošto je stopa nezaposlenosti prilično visoka u Srbiji i ima dosta ljudi koji rade u "sivoj zoni", procenat radno sposobnog stanovništva koje uplaćuje doprinose je prilično nizak i Svetska banka će rado ponuditi neke opcije, iskustva iz susednih zemalja koje su rešile taj problem, kazala je on.
"U isto vreme, veoma je važno starijim ljudima obezbediti pristojan životni standard, jer ponekad postoje bolji načini od penzionog sistema da se pomogne stvarno siromašnim ljudima. Mogu da se uvedu ciljani programi.
Armitidž je podsetila na reči predsednika Svetske banke Roberta Zelika koji je rekao da je "svet sada veoma zabrinut za tržište akcijama i za banke, ali moramo da mislimo na ljudsku stranu krize".
"Na siromašne ljude na Balkanu i Srbiji je već uticalo poskupljenje goriva i hrane, a sad je nastupila i finansijska kriza. Zato fokusiranje na siromašne i ugrožene i na program pomoći i subvencija, koji će stvarno pomoći siromašnima, važniji nego ikad. To će takođe biti deo našeg budućeg dijaloga sa Srbijom", najavila je Armitidž.
Najavljujući da će Bord izvršnih direktora Svetske banke u aprilu 2009. godine odobriti prvu tranšu zajma Srbiji od 388 miliona dolara, od ukupno 600 miliona dolara za izgradnju Koridora 10, Armitidž je podsetila da je reč o sredstvima, dogovorenim sa potpredsednikom Vlade Srbije Mlađanom Dinkićem.
"Realizovaćemo prvu ratu što je pre moguće", obećala je ona i dodala da će brzina realizacije kredita zavisiti od srpskog parlament, koji treba da ratifikuje sporazum o zajmu.
Krobabić ne odustaje od povećanja penzija
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da neće odustati od svog predloga da se u 2009. godini penzije povećaju na 70 odsto prosečne zarade i naveo da će to povećanje koštati budžet oko pet a ne 100 milijardi dinara, kako tvrdi ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Krkobabić je, u intervjuu "Ekonomist magazinu", naglasio da to nije rezultat njegovog mišljenja "već precizne analize, odnosno računice koja to jasno pokazuje" i ukazao da će povećanje penzija u 2009. godini biti moguće ukoliko Vlada usvoji predložene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Samo u periodu od 2002. do 2007. na penzijama se "uštedelo" više od 200 milijardi dinara i zato su penzioneri i dovedeni u katastrofalan položaj, istakao je on i napomenuo da merama, koje se pripremaju, njihov položaj će se tek minimalno popraviti, pri čemu su moguće budžetske uštede i kod nekih drugih stavki, a ne samo kod penzija.
Upitan koliki deo bruto društvenog proizvoda odlazi za isplatu penzija u Srbiji, Krkobabić je naveo da je to zvanično oko 12 odsto, "ali bi preciznije izračunavanje BDP-a pokazalo da je taj procenat značajno manji".
Krkobabić je rekao da vanredno povećanje penzija, koje će biti isplaćeno sa penzijama u novembru, iznosi svega 5,4 milijardi dinara, dok Fond PIO kod banaka ima više od 17 milijardi dinara oročenih sredstava.
"Taj novac je dovoljan za isplatu povišice bez ikakvog dodatnog opterećenja budžeta. Planirani deficit od 45,78 milijardi dinara je, dakle, raspoređen na druge korisnike budžeta", predočio je potpredsednik vlade.
Upitan odakle Fondu PIO oročena sredstva kod banaka i zašto se onda penzije dotiraju iz budžeta, Krkobabić je rekao da su početkom 2008. godine tri fonda su spojena u jedan, a u integraciju je Fond samostalnih delatnosti ušao sa suficitom i taj novac je deponovan kod banaka i oročen pre spajanja.
Komentarišući tvrdnje guvernera NBS Radovana Jelašića da će penzioneri, ako im se povećaju penzije, samo nominalno dobiti više, a realno manje, jer će im inflacija obezvrediti penzije, Krkobabić je rekao da je "dvostruko zabrinut, i kao potpredsednik Vlade i kao građanin".
"Guverner je svakako jedan od najodgovornijih da inflacije ne bude ili da se ona održi u razumnim granicama i ako guverner Jelašić najavljuje inflaciju, to onda nije dobar signal. Penzije neće doprineti inflatornim kretanjima. Penzioneri ne kupuju luksuznu robu, ne putuju u daleke, egzotične zemlje, ne kupuju automobile, čak ni bez carina", ukazao je potpredsednik Vlade Srbije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.