Za vreme odsustvovanja sa posla zbog bolesti, po zakonu, isplaćuje se 65 odsto neto (ili 85 odsto bruto) proseka iz prethodna tri meseca, pa se zaposlenima "ne isplati" da boluju.
Od početka godine 69.539 od ukupno 2.103.422 zaposlenih u Srbiji odsustvovalo je sa posla zbog bolesti. U proseku su bolovali po 53,62 dana, i svi zajedno "uknjižili" čak 3.728.695 bolesničkih dana, ili - više od jedne decenije.
U ovu evidenciju "ušla" su samo bolovanja duža od 30 dana, koja se isplaćuju iz kase zdravstvenog osiguranja. Koliko je zaposlenih privremeno, zbog bolesti, bilo sprečeno za rad kraće od mesec dana ne zna se, jer naknade za ova odsustva isplaćuju poslodavci.
Iz kase zdravstvenog osiguranja na ime naknada za bolovanja od početka godine, zaključno sa 30. septembrom, isplaćeno je bruto 3,64 milijarde dinara. I po izdacima za bolovanja, iako su plate u međuvremenu rasle, vidi se da se u Srbiji sve ređe ide na bolovanje duže od 30 dana. Zapravo, boluje samo ko mora, jer to odsustvo na platnoj listi i tekako "boli". Za vreme odsustvovanja sa posla zbog bolesti, po zakonu, isplaćuje se 65 odsto neto (ili 85 odsto bruto) proseka iz prethodna tri meseca, pa se zaposlenima "ne isplati" da boluju.
"Evo, doktor mi je propisao antibiotik i antihistaminik i ubeđivao me da ležim bar nedelju dana, jer imam upalu sinusa i bronhitis, ali nema šanse da odem na bolovanje", rekla je za "Novosti" Nataša Pejović (31) ispred Doma zdravlja Stari grad.
"Odnedavno radim u privatnoj firmi i nisam u situaciji da mogu da odsustvujem sa posla, ne samo zbog toga što bih dobila manju platu, nego i što bi to stvorilo lošu sliku o meni kao zaposlenom".
Iz sličnih razloga se, valjda, generalno, sve ređe ide na bolovanje. Jer, zdraviji svakako nismo, već sve masovnije patimo od kardiovaskularnih, malignih, bolesti metabolizma... A, izdaci za bolovanja se smanjuju.
Prošle godine Republički zavod za zdravstveno osiguranje isplatio je osiguranicima pet milijardi dinara za bolovanja i prevoz (od toga 95 odsto za bolovanja), ili pola milijarde manje nego godinu ranije.
"Reorganizacijom lekarskih komisija koje odobravaju bolovanja i efikasnijom kontrolom uspeli smo da smanjimo zloupotrebe", kaže Svetlana Vukajlović, direktor RZZO.
"To nam je i bio cilj. Bolovanje nije socijalna kategorija i ne može se koristiti kao 'recept' za slobodne dane, kao što se to ranije dešavalo. Kontrolom je, između ostalog, utvrđeno da je jedan osiguranik bio na bolovanju neprekidno 12 godina?! Naš cilj nikada nije bio da sprečimo ljude da koriste svoje pravo da odsustvuju sa posla zbog bolesti. Samo hoćemo da ih zaštitimo smanjivanjem zloupotreba bolovanja, zbog kojih su nekada praktično kažnjavani i zaista bolesni ljudi, koji su na naknadu za vreme odsustvovanja sa posla čekali po šest meseci, pa i duže", navodi ona.
Do pre nekoliko godina bolovanja su imala izražen sezonski karakter u vreme poljoprivrednih ili građevinskih radova. Tako su, recimo, zaposleni u Zlatiborskom okrugu deset puta češće išli na bolovanje nego zaposleni u Jablaničkom okrugu.
Sada je učestalost korišćenja bolovanja manje-više ujednačena, a na teritoriji svih 27 filijala RZZO, od Beograda do Subotice i Vranja, stope bolovanja po zaposlenom iznose od 2,32 u Prokuplju do 4,42 u Užicu.
"Jako malo pacijenata prihvata savet da ide na bolovanje", potvrđuje dr Nevena Dimitrijević, lekar u Domu zdravlja "Voždovac". "Zaposleni kod privatnika odlaze na bolovanje samo kad baš moraju, a i zaposleni u državnim službama koriste bolovanje samo zbog teških bolesti. Bolovanje najviše koriste oni koji su u evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje i oni ponekad na bolovanju ostaju toliko dugo da moramo da ih upućujemo na invalidsku komisiju. To naravno ne znači da će odmah sa biroa za nezaposlene u penziju, nego je zakonom predviđeno da se posle šest meseci bolovanja procenjuje radna sposobnost. Oni sa težim prelomima noge, recimo, ponekad moraju da budu na bolovanju duže od šest meseci".
Vladan Ignjatović iz RZZO kaže da je za naknade za bolovanja do pre četiri godine "odlazilo" 10, pa čak i do 12 odsto ukupnog zdravstvenog budžeta. Sada smo se približili evropskim zemljama gde se za bolovanja troši od tri do četiri odsto.
U međuvremenu su reorganizovane lekarske komisije. Sa više od 200 njihov broj je smanjen na 130, a ovim komisijama sada obavezno predsedava lekar zaposlen u RZZO, a ne u zdravstvenoj ustanovi kao što je ranije bilo.
(MONDO)
U ovu evidenciju "ušla" su samo bolovanja duža od 30 dana, koja se isplaćuju iz kase zdravstvenog osiguranja. Koliko je zaposlenih privremeno, zbog bolesti, bilo sprečeno za rad kraće od mesec dana ne zna se, jer naknade za ova odsustva isplaćuju poslodavci.
Iz kase zdravstvenog osiguranja na ime naknada za bolovanja od početka godine, zaključno sa 30. septembrom, isplaćeno je bruto 3,64 milijarde dinara. I po izdacima za bolovanja, iako su plate u međuvremenu rasle, vidi se da se u Srbiji sve ređe ide na bolovanje duže od 30 dana. Zapravo, boluje samo ko mora, jer to odsustvo na platnoj listi i tekako "boli". Za vreme odsustvovanja sa posla zbog bolesti, po zakonu, isplaćuje se 65 odsto neto (ili 85 odsto bruto) proseka iz prethodna tri meseca, pa se zaposlenima "ne isplati" da boluju.
"Evo, doktor mi je propisao antibiotik i antihistaminik i ubeđivao me da ležim bar nedelju dana, jer imam upalu sinusa i bronhitis, ali nema šanse da odem na bolovanje", rekla je za "Novosti" Nataša Pejović (31) ispred Doma zdravlja Stari grad.
"Odnedavno radim u privatnoj firmi i nisam u situaciji da mogu da odsustvujem sa posla, ne samo zbog toga što bih dobila manju platu, nego i što bi to stvorilo lošu sliku o meni kao zaposlenom".
Iz sličnih razloga se, valjda, generalno, sve ređe ide na bolovanje. Jer, zdraviji svakako nismo, već sve masovnije patimo od kardiovaskularnih, malignih, bolesti metabolizma... A, izdaci za bolovanja se smanjuju.
Prošle godine Republički zavod za zdravstveno osiguranje isplatio je osiguranicima pet milijardi dinara za bolovanja i prevoz (od toga 95 odsto za bolovanja), ili pola milijarde manje nego godinu ranije.
"Reorganizacijom lekarskih komisija koje odobravaju bolovanja i efikasnijom kontrolom uspeli smo da smanjimo zloupotrebe", kaže Svetlana Vukajlović, direktor RZZO.
"To nam je i bio cilj. Bolovanje nije socijalna kategorija i ne može se koristiti kao 'recept' za slobodne dane, kao što se to ranije dešavalo. Kontrolom je, između ostalog, utvrđeno da je jedan osiguranik bio na bolovanju neprekidno 12 godina?! Naš cilj nikada nije bio da sprečimo ljude da koriste svoje pravo da odsustvuju sa posla zbog bolesti. Samo hoćemo da ih zaštitimo smanjivanjem zloupotreba bolovanja, zbog kojih su nekada praktično kažnjavani i zaista bolesni ljudi, koji su na naknadu za vreme odsustvovanja sa posla čekali po šest meseci, pa i duže", navodi ona.
Do pre nekoliko godina bolovanja su imala izražen sezonski karakter u vreme poljoprivrednih ili građevinskih radova. Tako su, recimo, zaposleni u Zlatiborskom okrugu deset puta češće išli na bolovanje nego zaposleni u Jablaničkom okrugu.
Sada je učestalost korišćenja bolovanja manje-više ujednačena, a na teritoriji svih 27 filijala RZZO, od Beograda do Subotice i Vranja, stope bolovanja po zaposlenom iznose od 2,32 u Prokuplju do 4,42 u Užicu.
"Jako malo pacijenata prihvata savet da ide na bolovanje", potvrđuje dr Nevena Dimitrijević, lekar u Domu zdravlja "Voždovac". "Zaposleni kod privatnika odlaze na bolovanje samo kad baš moraju, a i zaposleni u državnim službama koriste bolovanje samo zbog teških bolesti. Bolovanje najviše koriste oni koji su u evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje i oni ponekad na bolovanju ostaju toliko dugo da moramo da ih upućujemo na invalidsku komisiju. To naravno ne znači da će odmah sa biroa za nezaposlene u penziju, nego je zakonom predviđeno da se posle šest meseci bolovanja procenjuje radna sposobnost. Oni sa težim prelomima noge, recimo, ponekad moraju da budu na bolovanju duže od šest meseci".
Vladan Ignjatović iz RZZO kaže da je za naknade za bolovanja do pre četiri godine "odlazilo" 10, pa čak i do 12 odsto ukupnog zdravstvenog budžeta. Sada smo se približili evropskim zemljama gde se za bolovanja troši od tri do četiri odsto.
U međuvremenu su reorganizovane lekarske komisije. Sa više od 200 njihov broj je smanjen na 130, a ovim komisijama sada obavezno predsedava lekar zaposlen u RZZO, a ne u zdravstvenoj ustanovi kao što je ranije bilo.
(MONDO)
