Za samo sat vremena premijer Mirko Cvetković dao dve oprečne izjave o mogućnosti da recesija pogodi Srbiju.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, otvarajući u Beogradu drugi Poslovni okrugli sto, izjavio je da će svetska finansijska kriza rezultirati nekom vrstom recesije u Srbiji. Samo koji sat kasnije, odgovarajući na pitanja novinara, premijer je rekao da recesije u Srbiji neće biti.
U oba obraćanja Cvetković je naveo da nas u idućoj godini očekuje smanjeni privredni rast, na nivou od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.
On je na skupu, na kome učestvuju predstavnici velikih domaćih i stranih kompanija, rekao da će u 2009. biti smanjena i raspoloživa sredstva koja bi se ulagala u privredu Srbije.
Premijer Srbije je istakao da će jedan od odgovora na svetsku finansijsku krizu morati da bude restriktivnija fiskalna politika i smanjena javna potrošnja.
U narednoj godini bi, prema njegovim rečima, budžetski deficit trebalo da bude ispod dva odsto a javna potrošnja ne bi trebalo da pređe 44 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Cvetković je rekao da se procenjuje da će ova godina biti završena privrednim rastom od oko sedam odsto, a da bi inflacija trebalo da bude "relativno niska za naše uslove, odnosno jednocifrena".
On je dodao da su svi ekonomski pokazatelji za ovu godinu "pozitivni i optimistički" ali da "talas svetske finansijske krize dolazi i na naše obale".
"Pred nama je godina koja može da bude procenjana kao teža od ove, ali pošto će kriza zahvatiti i druge zemlje mogli bismo da uz dodatne napore naše područje učinimo atraktivnijim za strana ulaganja", ocenio je Cvetković.
Novinraima je Cvetković objasnio da je planirana stopa rasta oko sedam odsto, ali s obzirom na to da su u svetu prisutni ekonomska kriza i recesija posledice te krize uticaće i na smanjene privrednog rasta u Srbiji.
Premijer je naglasio da se razgovori s koncesionarom za auto put Horgoš-Požega nastavljaju i da se pokušava doći do rešenja prihvatljivog za obe strane.
"U vezi koncesije se ništa nije promenilo. I dalje postoji ugovor koji koncesionar ima pravo da implementira do 31. decembra. Sa njima razgovaramo kako bismo videli da li je moguće iz ovog posla izaći na način prihvatljiv za obe strane", rekao je Cvetković.
Prema njegovim rečima, ukoliko do dogovora dođe, valja očekivati da se pre kraja godine izađe iz koncesije, ali uz pristank i Srbije i kompanije "Alpina-Por".
On je istakao i da u ovom poslu neće biti bilo kakvi netransparentnih postupaka, da će sve biti urađeno u skladu sa zakonom i da se to pre svega odnosi na davanje određenih radova bez javnih nabavki.-
Ugovor o koncesiji sa "Alpinom-Por" ponovo je, proteklih dana bio u žiži interesovanja javnosti posle zahteva tog austrijskog konzorcijuma da im, usled odluke o odustajanju od koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horogoš-Požega, budu vraćene bankarske garancije i nadoknađeni troškovi pripreme za realizaciju ugovora.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je da će ostvarivanje planiranog rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2009. godini od četiri odsto predstavljati potpun uspeh srpske privrede.
Dinkić je istakao da to treba ostvariti u uslovima svetske finansijske krize, napomenuvši da će morati da se smanji i budžetski deficit na nivo ispod jedan odsto BDP-a.
Učevujući u debati za "okruglim stolom" s predstavnicima Vlade Srbije" u Centru "Sava", Dinkić je rekao da će Srbija ovu godinu završiti s rastom BDP-a od sedam odsto i sa oko 7.000 dolara nacionalnog dohotka "po stanovniku", ali i da se u idućoj godini mora obezbediti više direktnih stranih investicija, da bi se taj rast održao, što neće biti lako.
Dinkić je upozorio da će investicije u Srbiju u narednoj godini biti manje, a kapital u inostranstvu biće skuplji. Zbog toga Srbija mora da stvori što atraktivnije okruženje da strani kapital dođe u nju.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da se Srbija i dalje suočava sa dva izazova - inflacijom i tekućim platnim deficitom, čije će suzbijanje biti mnogo teže u uslovima svetske finansijske krize.
Jelašić je u debati za "okruglim stolom" s predstavnicima Vlade Srbije istakao da će NBS i dalje voditi restriktivnu monetarnu politiku, jer najveća pretnja makroekonomskoj stabilnosti - inflacija - još nije pobeđena.
On je ocenio da će turbulencije na međunarodnom finansijskom tržištu uticati na jačanje dinara u bankarskom sektoru. Međutim, dinarski krediti biće jeftiniji samo ako i inflacija bude niža, što će omogućiti smanjenje referentne kamatne stope.
Što se tiče fiskalne politike, guverener NBS je istakao da će sve ono što se priprema kao deo budžeta za 2009. "morati da se prognozira pesimistički" - i prihodi rashodi.
Jelašić je podsetio da su privatizacioni prihodi delom potrošeni, da su uslovi zaduživanja pogoršani, da će opasti prihodi od poreza na dodatu vrednost, a što se tiče rashoda, zahtevi za ekspanzivnom fiskalnom politikom biće još veći.
On je naglasio da su Srbiji neophodne strukturne promene, u čemu je ključno restruktuiranje velikih javnih preduzeća,ali pozitivni rezultati tog procesa videće se tek posle dve, tri godine.
Jelašić je upozorio predstavnike vlade da će u sledećih "godinu, dve biti nemoguće biti i odgovoran i popularan političar", pošto za održavanje makroekonomske stabilnosti preostaju samo instrumenti fiskalne politiuke.
Premijer Cvetković je sinoć u "Utisku nedelje" rekao da će budžet Srbije za 2009. godinu biti predstavljen javnosti za oko mesec dana, ali nije želeo da licitira da li će u njemu biti dovoljno sredstava za predviđeno povećanje penzija na 70 odsto prosečnih plata.U oba obraćanja Cvetković je naveo da nas u idućoj godini očekuje smanjeni privredni rast, na nivou od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.
On je na skupu, na kome učestvuju predstavnici velikih domaćih i stranih kompanija, rekao da će u 2009. biti smanjena i raspoloživa sredstva koja bi se ulagala u privredu Srbije.
Premijer Srbije je istakao da će jedan od odgovora na svetsku finansijsku krizu morati da bude restriktivnija fiskalna politika i smanjena javna potrošnja.
U narednoj godini bi, prema njegovim rečima, budžetski deficit trebalo da bude ispod dva odsto a javna potrošnja ne bi trebalo da pređe 44 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Cvetković je rekao da se procenjuje da će ova godina biti završena privrednim rastom od oko sedam odsto, a da bi inflacija trebalo da bude "relativno niska za naše uslove, odnosno jednocifrena".
On je dodao da su svi ekonomski pokazatelji za ovu godinu "pozitivni i optimistički" ali da "talas svetske finansijske krize dolazi i na naše obale".
"Pred nama je godina koja može da bude procenjana kao teža od ove, ali pošto će kriza zahvatiti i druge zemlje mogli bismo da uz dodatne napore naše područje učinimo atraktivnijim za strana ulaganja", ocenio je Cvetković.
Novinraima je Cvetković objasnio da je planirana stopa rasta oko sedam odsto, ali s obzirom na to da su u svetu prisutni ekonomska kriza i recesija posledice te krize uticaće i na smanjene privrednog rasta u Srbiji.
Premijer je naglasio da se razgovori s koncesionarom za auto put Horgoš-Požega nastavljaju i da se pokušava doći do rešenja prihvatljivog za obe strane.
"U vezi koncesije se ništa nije promenilo. I dalje postoji ugovor koji koncesionar ima pravo da implementira do 31. decembra. Sa njima razgovaramo kako bismo videli da li je moguće iz ovog posla izaći na način prihvatljiv za obe strane", rekao je Cvetković.
Prema njegovim rečima, ukoliko do dogovora dođe, valja očekivati da se pre kraja godine izađe iz koncesije, ali uz pristank i Srbije i kompanije "Alpina-Por".
On je istakao i da u ovom poslu neće biti bilo kakvi netransparentnih postupaka, da će sve biti urađeno u skladu sa zakonom i da se to pre svega odnosi na davanje određenih radova bez javnih nabavki.-
Ugovor o koncesiji sa "Alpinom-Por" ponovo je, proteklih dana bio u žiži interesovanja javnosti posle zahteva tog austrijskog konzorcijuma da im, usled odluke o odustajanju od koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horogoš-Požega, budu vraćene bankarske garancije i nadoknađeni troškovi pripreme za realizaciju ugovora.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je da će ostvarivanje planiranog rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2009. godini od četiri odsto predstavljati potpun uspeh srpske privrede.
Dinkić je istakao da to treba ostvariti u uslovima svetske finansijske krize, napomenuvši da će morati da se smanji i budžetski deficit na nivo ispod jedan odsto BDP-a.
Učevujući u debati za "okruglim stolom" s predstavnicima Vlade Srbije" u Centru "Sava", Dinkić je rekao da će Srbija ovu godinu završiti s rastom BDP-a od sedam odsto i sa oko 7.000 dolara nacionalnog dohotka "po stanovniku", ali i da se u idućoj godini mora obezbediti više direktnih stranih investicija, da bi se taj rast održao, što neće biti lako.
Dinkić je upozorio da će investicije u Srbiju u narednoj godini biti manje, a kapital u inostranstvu biće skuplji. Zbog toga Srbija mora da stvori što atraktivnije okruženje da strani kapital dođe u nju.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da se Srbija i dalje suočava sa dva izazova - inflacijom i tekućim platnim deficitom, čije će suzbijanje biti mnogo teže u uslovima svetske finansijske krize.
Jelašić je u debati za "okruglim stolom" s predstavnicima Vlade Srbije istakao da će NBS i dalje voditi restriktivnu monetarnu politiku, jer najveća pretnja makroekonomskoj stabilnosti - inflacija - još nije pobeđena.
On je ocenio da će turbulencije na međunarodnom finansijskom tržištu uticati na jačanje dinara u bankarskom sektoru. Međutim, dinarski krediti biće jeftiniji samo ako i inflacija bude niža, što će omogućiti smanjenje referentne kamatne stope.
Što se tiče fiskalne politike, guverener NBS je istakao da će sve ono što se priprema kao deo budžeta za 2009. "morati da se prognozira pesimistički" - i prihodi rashodi.
Jelašić je podsetio da su privatizacioni prihodi delom potrošeni, da su uslovi zaduživanja pogoršani, da će opasti prihodi od poreza na dodatu vrednost, a što se tiče rashoda, zahtevi za ekspanzivnom fiskalnom politikom biće još veći.
On je naglasio da su Srbiji neophodne strukturne promene, u čemu je ključno restruktuiranje velikih javnih preduzeća,ali pozitivni rezultati tog procesa videće se tek posle dve, tri godine.
Jelašić je upozorio predstavnike vlade da će u sledećih "godinu, dve biti nemoguće biti i odgovoran i popularan političar", pošto za održavanje makroekonomske stabilnosti preostaju samo instrumenti fiskalne politiuke.
"Uvažićemo svačije interese i donećemo izbalansirni budžet", rekao je Cvetković na B92, istakavši da dok ne bude video šta predviđa nacrt budžeta ne može da odgovori da li će biti para za predviđeno povećanje penzija.
Prema Zakonu o budžetu i Zakonu o budžetskom sistemu, do 15. decembra Skupština Srbije mora da usvoji budžet za sledeću godinu.
Cvetković je kazao da je povećanje penzija rezultat koalicionog dogovora.
Govoreći o najavljenom otpisu dugova za doprinose obaveznog socijalnog osiguranja, Cvetković je rekao da poljoprivrednici, koji to nisu redovno činili i imaju velike dugove Fondu PIO, sada žele da to čine, ali nemaju sredstava da vrate nagomilane kamate i dugove.
Upravo zbog toga vlada je na prošloj sednici donela odluku da, pošto poljoprivrednici ne mogu da ostvare prava na socijalno osiguranje, dužni su da u narednih pet godina redovno plaćaju doprinose, a posle toga biće im oprošteni dugovi.
Odgovarajući na na pitanje dokle se stiglo sa donošenjem zakona o restituciji, Cvetković je rekao da se posle javne rasprave iskristalisao zaključak da treba doneti dva zakona, od kojih bi se jedan odnosio na sam povraćaj imovine, a drugi bi tretirao gradsko građevinsko zemljište.
Novi zakon nije ideološke prirode, jer se čini pokušaj da se ljudi obeštete zbog grešaka nekadašnjeg komunističkog režima u zemlji, istakao je premijer Srbije.
Cvetković je pozvao sve veće trgovinske lance u Evropi da otvore svoje objekte u Srbiji i konkurencijom poboljšaju položaj potrošača.
"Ja ću se boriti maksimalno za dolazak svih velikih tržnih lanaca ovde jer smatram da je konkurencija ono što je ključno za sniženje cena i inflacije i bolju poziciju potrošača", kazao je Cvetković gostujući na televiziji B92.
On je rekao da sa grupacijom domaćih privrednika "koji imaju velika sredstva i zaposlili su mnogo ljudi" želi da uspostavi kontakt kako bi se definisale njihove ideje i problemi i da bi država sa njima sistemski radila.
"To što ću ja s njima razgovarati i što će oni meni izložiti svoje probleme to ne znači da ću ja njih stititi", kazao je Cvetković.
Na pitanje "kada su tajkuni postali privrednici", on je odgovorio da su to za njega uvek bili privrednici i da "ako postoji druga mrlja" to nadležni organi treba da utvrde.
Cvetković je rekao da očekuje da u nedelji štednje, koja se obeležava neredne sedmice, građani polože značajna sredstva u banke i delom povrate ono što su podigli zbog straha da će svetska ekonomska kriza destabilizovati bankarski sistem u Srbiji.
On je ponovio da su novim merama Vlade Srbije maksimalno zaštićeni devizni ulozi u bankama i najavio da će porez na kamatu na štednju biti sigurno ukinut do 2010. godine, a izmene zakona kojima se ukida taj porez biće dostavljene Skupštini Srbije za desetak dana.
Komentarišući poskupljenje gasa od 60 odsto, premijer je rekao da je vlada dala nalog da se ispita da li isporuke gasa iz Rusije moraju da idu preko posrednika, preduzeća Jugorosgas, kao i da se preispita vlasnička struktura tog preduzeća i način na koji je država Srbija postala njegov manjinski akcionar.
On je istakao da pregovori u vezi sa sklapanjem ugovora na osnovu naftno-gasnog aranžmana sa Rusijom ni na koji način nisu povezani sa utvrđivanjem vlasničke strukture Jugorosgasa i ugovaranjem uvoza novih količina gasa iz Rusije u Srbiju.
Cvetković je rekao da ne zna da li postoji gasna mafija u Srbiji i najavio da će lokalni distributeri gasa uskoro biti uvedeni u tarifni sistem, tako da će biti ukinute njihove marže i imaće pravo samo da naplaćuju svoje troškove.
(MONDO/agencije)
