Transparensi internešenal u novom izveštaju o korupciji rangirao Srbiju na 85. mesto.
Osim tekuće globalne finansijske krize privredu zemalja zapadnog Balkana nagriza sve više i rastuća korupcija, tvrde međunarodni eksperti.
Na tu činjenicu pažnju javnosti skrenuo je i poslednji izveštaj međunarodne organizacije Transparensi internešenal (TI), u kome se ukazuje da je korupcija i u 2008. ogroman problem koji strahovito pritiska čovečanstvo, a naročito siromašne zemlje.
Ocenjujući da je korupcija danas ravna humanitarnoj katastrofi, koja sprečava dobrobit ljudi i razvoj društva, Iget Label, predsednica TI, je prilikom predstavljanja tog izveštaja izjavila da ovo stanje ne može i ne sme više da se toleriše.
Kao i dosad, korupcija najviše pogađa siromašne zemlje, ali ni bogate nisu imune od tog zla, ukazano je u izveštaju koji je nivo korupcije rangirao u ukupno 180 zemalja, ocenjujući zemlje po tom kriterijumu po skali od 0 do 10, pri čemu desetka označava "nultu korupciju".
Najbolje po tom pitanju su Danska, Švedska i Novi Zeland, jer imaju minimalnu korupciju sa indeksom 9,3, a najgore Somalija sa 1,0, Irak i Mjanmar sa po 1,3 i Haiti sa indeksom 1,4.
U našem regionu Slovenija je najmanje korumpirana država koja se sa indeksom 6,7 na toj rang lestvici svrstala na visoko mesto, ispred nekih starijih članica Evropske unije (EU) poput Grčke, Italije, Portugala i Španije.
Hrvatska je napredovala i nalazi se na 62. mestu sa indeksom 4,4, a Srbija sa indeksom 3,4 "deli" 85. mesto (lane 79.) sa Crnom Gorom i Albanijom, a iza njih je, iz regiona zapadnog Balkana, samo Bosna i Hercegovina - na 93. mestu sa indeksom 3,2, koja je lane delila 84. mesto sa Makedonijom i Crnom Gorom.
Bivša Jugoslovenska republika Makedonija se popravila u odnosu na prošlu godinu za 12 mesta i sada zauzima 72. poziciju sa indeksom korpucije 3,6.
Među članicama EU najgore su rangirane Bugarska i Rumunija, koje su na 72, odnosno 70 mestu sa indeksima 3,6 i 3,8.
Upravo zbog korupcije EU je Bugarskoj, koja je njen novi član od 2007. godine, nedavno uskratila već odobrene subvencije u ukupnom iznosu od preko 500 miliona evra.
Zbog toga je ta zemlja, pod pritiskom Unije, ali i domaće javnosti koja je tražila smenu vlade, polovinom ovog meseca prvi put usvojila zakon o sukobu interesa radi efikasnije borbe protiv korupcije.
Iz podataka Transparensi internešenel BiH proizilazi da je Bosna i Hercegovina najkorumpiranija zemlja zapadnog Balkana koja se sa ocenom 3,2 nalazi na 93. mestu od 180 zemalja uključenih u istraživanje stepena korupcije.
Predsedavajući Odbora direktora TI BiH Emir Dikić je tim povodom izjavio da ta zemlja deli 92. do 95. mesta sa Alžirom, Lesotom i Šri Lankom i da po stepenu korupcije prevazilazi sve zemlje bivše Jugoslavije.
Na Albaniju su zbog te pošasti kivni i Vašington i Brisel, a u poruci Francuske, kao predsedavajuće u EU, nedavno je od albanske vlade zatraženo da poštuje ustav i zakone koje je donela.
Albaniji je, uz to, poručeno da se od nje i dalje očekuje da učini "mnogo više" u borbi protiv organizovanog kriminala i korpucije, da jača demokratiju i nezavisnost institucija, "ako želi da se priključi Uniji".
Poruku slične sadržine Albaniji su uputile i SAD, podsećajući vlasti u Tirani da se istrage o kriminalnim radnjama ne smeju ograničavati, jer je to ključni uslov demokratije.
Od naših suseda Rumunija je na 70. mestu sa indeksom 3,8, a od razvijenih zemalja najbolja je Nemačka sa indeksom 7,9 (14. mesto), a za njom sledi Velika Britanija sa 7,7 (16. mesto), SAD sa 7,3 (18. mesto) i Francuska sa 6,9 (23. pozicija).
Problem u bogatim zemljama je, prema rečima Labelove, nedovoljna zakonska regulativa poslovanja privatnog sektora u inostranstvu, slaba kontrola aktivnosti finansijskih institucija, a u siromašnim zemljama je praktično sve problematično - od politike do sudstva.
"Iskorenjivanje korupcije zahteva snažnu kontrolu pod vođstvom parlamenta, delotvorno sprovođene zakona, nezavisne medije i živahno, vitalno civilno društvo", zaključila je Labelova.
(Tanjug)
Na tu činjenicu pažnju javnosti skrenuo je i poslednji izveštaj međunarodne organizacije Transparensi internešenal (TI), u kome se ukazuje da je korupcija i u 2008. ogroman problem koji strahovito pritiska čovečanstvo, a naročito siromašne zemlje.
Ocenjujući da je korupcija danas ravna humanitarnoj katastrofi, koja sprečava dobrobit ljudi i razvoj društva, Iget Label, predsednica TI, je prilikom predstavljanja tog izveštaja izjavila da ovo stanje ne može i ne sme više da se toleriše.
Kao i dosad, korupcija najviše pogađa siromašne zemlje, ali ni bogate nisu imune od tog zla, ukazano je u izveštaju koji je nivo korupcije rangirao u ukupno 180 zemalja, ocenjujući zemlje po tom kriterijumu po skali od 0 do 10, pri čemu desetka označava "nultu korupciju".
Najbolje po tom pitanju su Danska, Švedska i Novi Zeland, jer imaju minimalnu korupciju sa indeksom 9,3, a najgore Somalija sa 1,0, Irak i Mjanmar sa po 1,3 i Haiti sa indeksom 1,4.
U našem regionu Slovenija je najmanje korumpirana država koja se sa indeksom 6,7 na toj rang lestvici svrstala na visoko mesto, ispred nekih starijih članica Evropske unije (EU) poput Grčke, Italije, Portugala i Španije.
Hrvatska je napredovala i nalazi se na 62. mestu sa indeksom 4,4, a Srbija sa indeksom 3,4 "deli" 85. mesto (lane 79.) sa Crnom Gorom i Albanijom, a iza njih je, iz regiona zapadnog Balkana, samo Bosna i Hercegovina - na 93. mestu sa indeksom 3,2, koja je lane delila 84. mesto sa Makedonijom i Crnom Gorom.
Bivša Jugoslovenska republika Makedonija se popravila u odnosu na prošlu godinu za 12 mesta i sada zauzima 72. poziciju sa indeksom korpucije 3,6.
Među članicama EU najgore su rangirane Bugarska i Rumunija, koje su na 72, odnosno 70 mestu sa indeksima 3,6 i 3,8.
Upravo zbog korupcije EU je Bugarskoj, koja je njen novi član od 2007. godine, nedavno uskratila već odobrene subvencije u ukupnom iznosu od preko 500 miliona evra.
Zbog toga je ta zemlja, pod pritiskom Unije, ali i domaće javnosti koja je tražila smenu vlade, polovinom ovog meseca prvi put usvojila zakon o sukobu interesa radi efikasnije borbe protiv korupcije.
Iz podataka Transparensi internešenel BiH proizilazi da je Bosna i Hercegovina najkorumpiranija zemlja zapadnog Balkana koja se sa ocenom 3,2 nalazi na 93. mestu od 180 zemalja uključenih u istraživanje stepena korupcije.
Predsedavajući Odbora direktora TI BiH Emir Dikić je tim povodom izjavio da ta zemlja deli 92. do 95. mesta sa Alžirom, Lesotom i Šri Lankom i da po stepenu korupcije prevazilazi sve zemlje bivše Jugoslavije.
Na Albaniju su zbog te pošasti kivni i Vašington i Brisel, a u poruci Francuske, kao predsedavajuće u EU, nedavno je od albanske vlade zatraženo da poštuje ustav i zakone koje je donela.
Albaniji je, uz to, poručeno da se od nje i dalje očekuje da učini "mnogo više" u borbi protiv organizovanog kriminala i korpucije, da jača demokratiju i nezavisnost institucija, "ako želi da se priključi Uniji".
Poruku slične sadržine Albaniji su uputile i SAD, podsećajući vlasti u Tirani da se istrage o kriminalnim radnjama ne smeju ograničavati, jer je to ključni uslov demokratije.
Od naših suseda Rumunija je na 70. mestu sa indeksom 3,8, a od razvijenih zemalja najbolja je Nemačka sa indeksom 7,9 (14. mesto), a za njom sledi Velika Britanija sa 7,7 (16. mesto), SAD sa 7,3 (18. mesto) i Francuska sa 6,9 (23. pozicija).
Problem u bogatim zemljama je, prema rečima Labelove, nedovoljna zakonska regulativa poslovanja privatnog sektora u inostranstvu, slaba kontrola aktivnosti finansijskih institucija, a u siromašnim zemljama je praktično sve problematično - od politike do sudstva.
"Iskorenjivanje korupcije zahteva snažnu kontrolu pod vođstvom parlamenta, delotvorno sprovođene zakona, nezavisne medije i živahno, vitalno civilno društvo", zaključila je Labelova.
(Tanjug)
