Pad oktobarske inflacije u zoni evra trebalo bi da omogući Evropskoj centralnoj banci (ECB), da uskoro snizi baznu kamatu, ocenjuje londonski poslovni dnevnik "Fajnenšel tajms" (FT).
Pad oktobarske inflacije u zoni evra trebalo bi da omogući Evropskoj centralnoj banci (ECB), da uskoro snizi baznu kamatu, ocenjuje londonski poslovni dnevnik "Fajnenšel tajms" (FT).
Bazna kamata ECB sada je 3,75 odsto, a poslednji put je promenjena pre tri sedmice, kada je grupa vodećih zapadnih centralnih banaka, na čelu sa Upravom federalnih rezervi SAD (Fed), odlučila da istovremeno snizi osnovnu interesnu stopu za pola procenta, u nastojanju da smiri globalnu finansijsku krizu i podstakne sve tromiji ekonomski rast.
Fed je u sredu ponovo snizio vlastitu baznu kamatu za 0,5 procenata na jedan odsto, a taj korak su odmah sledile Banka Kine i još neke druge azijske zemlje, ukljčujući i japansku centrobanku koja je juče smanjila svoju kratkoročnu intresnu stopu.
U tržišnim krugovima se veruje da će ECB u toku naredne sedmice odlučiti da olabavi cenu zaduživanja za još 0,50 odsto. Takvu mogućnost je ranije ove sedmice najavio i predsednik te banke Žan Klod Triše koji se donedavno oštro protivio kresanju bančnih kamata, zbog bojazni od daljeg rasta inflacije.
FT inače navodi, pozivajući se na podatke Statističke službe Evropske unije (Evrostat), da je minulog meseca inflatorna stopa u 15 članica zone evra opala na 3,2 odsto, računato prema godišnoj osnovi, što je osetno niže u odnosu na septembarskih 3,6 procenata.
Najveći nivo inflacije u zoni evra ove godine je, prema podacima Evrostata, zabeležen u julu, kada je registrovan četvoroprocentni skok potrošačkih cena kojima se uobičajemo meri nivo inflatorne stope, navodi se dalje u napisu FT -a.
Usporavanje rasta cena u zoni evra ekonomisti tumače pre svega kao posledicu smanjene privredne aktivnosti u tom monetarnom bloku koji je već pretrpeo veliku štetu zbog globalne finansijske krize.
(Tanjug)
Bazna kamata ECB sada je 3,75 odsto, a poslednji put je promenjena pre tri sedmice, kada je grupa vodećih zapadnih centralnih banaka, na čelu sa Upravom federalnih rezervi SAD (Fed), odlučila da istovremeno snizi osnovnu interesnu stopu za pola procenta, u nastojanju da smiri globalnu finansijsku krizu i podstakne sve tromiji ekonomski rast.
Fed je u sredu ponovo snizio vlastitu baznu kamatu za 0,5 procenata na jedan odsto, a taj korak su odmah sledile Banka Kine i još neke druge azijske zemlje, ukljčujući i japansku centrobanku koja je juče smanjila svoju kratkoročnu intresnu stopu.
U tržišnim krugovima se veruje da će ECB u toku naredne sedmice odlučiti da olabavi cenu zaduživanja za još 0,50 odsto. Takvu mogućnost je ranije ove sedmice najavio i predsednik te banke Žan Klod Triše koji se donedavno oštro protivio kresanju bančnih kamata, zbog bojazni od daljeg rasta inflacije.
FT inače navodi, pozivajući se na podatke Statističke službe Evropske unije (Evrostat), da je minulog meseca inflatorna stopa u 15 članica zone evra opala na 3,2 odsto, računato prema godišnoj osnovi, što je osetno niže u odnosu na septembarskih 3,6 procenata.
Najveći nivo inflacije u zoni evra ove godine je, prema podacima Evrostata, zabeležen u julu, kada je registrovan četvoroprocentni skok potrošačkih cena kojima se uobičajemo meri nivo inflatorne stope, navodi se dalje u napisu FT -a.
Usporavanje rasta cena u zoni evra ekonomisti tumače pre svega kao posledicu smanjene privredne aktivnosti u tom monetarnom bloku koji je već pretrpeo veliku štetu zbog globalne finansijske krize.
(Tanjug)
