Guverener NBS Radovan Jelašić ocenio je da će agencija za procenu rejtinga Standard end Purs pogoršati kreditni rejting Srbije. Jelašić izjavio je da će povećenje referentne kamatne stope pozitivno uticati na kurs dinara i na cene i da očekuje da će nacionalna valuta ojačati. NBS nije trebalo da interveniše na deviznom tržištu, već je trebalo da pusti da on dostigne realnu vrednost, ocenjuje direktor Instituta za tržišna istraživanja.
Guverener Narodne banke Srbije(NBS) Radovan Jelašić ocenio je danas da će agencija za procenu rejtinga Standard end Purs pogoršati kreditni rejting Srbije.
"Manje-više je zagarantovano da će nam se smanjiti kreditni rejting", kazao je Jelašić na koferenciji za novinare i dodao da će predstavnici Stadard i Pursa ove sedmice posetiti Srbiju.
Guverner nije procenio za koliko bi mogao da bude smanjen rejting Srbije. Trenuti kreditni rejting Srbije prema agenciji Standar i Purs za Srbiju je BB minus sa negativnim izgledima.
Prema rečima Jelašića, pogoršavanje kreditnog rejtinga Srbije može se očekivati pošto su smanjeni i rejtinzi Rumunije, Ukrajine i drugih zemalja u regionu.
"Argumentacija zbog kojih su smanjeni rejtinzi tiz zemalja može se prepisti i na Srbiju. To su viskol tekući platni deficit, viša stopa inflacija, povećanje marži", naveo je on.
Guverer je dodao da je jedini pokazatelj koji je za Srbiju mnogo bolji nego za sve države u regionu predstavalja odnos dospeća kredita do kraja iduæe godinu u poređenju sa deviznim rezevrama.
U državama regiona, istakao je Jelašić, iznos kredita koji dospevaju do kraja 2009. godine premašuje ukupne devizne rezerve, a u Srbiji iznosi 50 odsto ukupnih deviznih rezervi koje su 9,4 miljarde evra. To je na istom nivou kao i pre šest ili 12 meseci, kazao je.
Jelašić je ocenio da bi restriktivna fiskalna politika mogla da pomogne poljšanju kreditnog rejtinga Srbije, pošto je za pogoršanje kreditnog rejtniga kljuèni razlog bila fiskalna politika.
"Srbija je sa rejtinga BB minus sa pozitivnim izgledima prešla na stabilne, a zatim i na negativne izglede", kazao je guverner.
Takođe, guverner je izjavio da će povećenje referentne kamatne stope pozitivno uticati na kurs dinara i na cene i da očekuje da će nacionalna valuta ojačati.
Jelašić je Televiziji B92 rekao da će povećanje refentne kamatne stope preko mehanizma kursa smirujuće uticati na cene i da je najbolje štedeti u dinarima, jer će se povećati i kamate na dinarsku štednju.
On je najavio da će povećanje referentne kamatne stope imati efekte na one dužnike koji se sada budu zaduživali u dinarima i na državu, ako sutra izađe sa zahtevom da su joj potrebni dinari, jer nema dovoljno novca za penzije i plate.
Monetarni odbor NBS doneo je 31. oktobra odluku da od 3. novembra poveća referentnu kamatnu stopu za dva procentna poena - na 17,75 odsto.
Jelašić je naveo da je NBS tokom oktobra oko 220 miliona evra iskoristila u cilju da devizno tržište funkcioniše i da devizne rezerve sada iznose oko 9,4 milijarde evra.
Ističući da novčana masa iznosi oko 230 milijardi dinara, Jelašić je naveo da "tu novčanu masu, koja se trenutno nalazi u cirkulaciji".
"Dakle, što ljudi imaju po svojim džepovima, mi to pokrivamo više nego tri puta sa ovim deviznim rezervama", dodao je on.
"Ako se ovo troškarenje nastavi, ako budžet za 2009. godinu ne bude značio promenu za 180 stepeni u obrnutom pravcu, u poređenju sa rebalansom budžeta 2008, onda će NBS morati da bude još restriktivnija", istakao je Jelašić i dodao da bi to značilo još višu referentnu kamatnu stopu.
Jelašić je naveo da ne vidi kakvu bi korist Srbija imala od "takozvane devalvacije dinara", jer bi to značilo da bi se dogodilo "značajno prilagođavanje svih cena".
Narodna banka Srbije nije trebalo da interveniše na deviznom tržištu kako bi ublažila pad dinara, već je trebalo da pusti da on dostigne realnu vrednost, ocenio je direktor Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac.
"Tom intervencijom napravljena je šteta, jer je nastavljeno sa precenjivanjem vrednosti domaće valute", rekao je on na redovnom predstavljanju biltena o tekućim privrednim kretanjima u Srbiji.
Precenjeni kurs dinara utiče na manji izvoz, što povlači manju proizvodnju, odnosno smanjenu mogućnost zapošljavanja novih radnika, rekao je Kanjevac.
Prema njegovim rečima, realni kurs bi trenutno trebalo da iznosi oko 150 dinara za evro.
"Nema države u svetu koja povećava vrednost valute iznad njene realne vrednosti, kao što to radi Srbija", rekao je on.
Kanjevac smatra da bi kurs dinara trebalo pustiti da postepeno, bez intervencija NBS, dostigne realni nivo.
(www.mtsmondo.com/agencije)
"Manje-više je zagarantovano da će nam se smanjiti kreditni rejting", kazao je Jelašić na koferenciji za novinare i dodao da će predstavnici Stadard i Pursa ove sedmice posetiti Srbiju.
Guverner nije procenio za koliko bi mogao da bude smanjen rejting Srbije. Trenuti kreditni rejting Srbije prema agenciji Standar i Purs za Srbiju je BB minus sa negativnim izgledima.
Prema rečima Jelašića, pogoršavanje kreditnog rejtinga Srbije može se očekivati pošto su smanjeni i rejtinzi Rumunije, Ukrajine i drugih zemalja u regionu.
"Argumentacija zbog kojih su smanjeni rejtinzi tiz zemalja može se prepisti i na Srbiju. To su viskol tekući platni deficit, viša stopa inflacija, povećanje marži", naveo je on.
Guverer je dodao da je jedini pokazatelj koji je za Srbiju mnogo bolji nego za sve države u regionu predstavalja odnos dospeća kredita do kraja iduæe godinu u poređenju sa deviznim rezevrama.
U državama regiona, istakao je Jelašić, iznos kredita koji dospevaju do kraja 2009. godine premašuje ukupne devizne rezerve, a u Srbiji iznosi 50 odsto ukupnih deviznih rezervi koje su 9,4 miljarde evra. To je na istom nivou kao i pre šest ili 12 meseci, kazao je.
Jelašić je ocenio da bi restriktivna fiskalna politika mogla da pomogne poljšanju kreditnog rejtinga Srbije, pošto je za pogoršanje kreditnog rejtniga kljuèni razlog bila fiskalna politika.
"Srbija je sa rejtinga BB minus sa pozitivnim izgledima prešla na stabilne, a zatim i na negativne izglede", kazao je guverner.
Takođe, guverner je izjavio da će povećenje referentne kamatne stope pozitivno uticati na kurs dinara i na cene i da očekuje da će nacionalna valuta ojačati.
Jelašić je Televiziji B92 rekao da će povećanje refentne kamatne stope preko mehanizma kursa smirujuće uticati na cene i da je najbolje štedeti u dinarima, jer će se povećati i kamate na dinarsku štednju.
On je najavio da će povećanje referentne kamatne stope imati efekte na one dužnike koji se sada budu zaduživali u dinarima i na državu, ako sutra izađe sa zahtevom da su joj potrebni dinari, jer nema dovoljno novca za penzije i plate.
Monetarni odbor NBS doneo je 31. oktobra odluku da od 3. novembra poveća referentnu kamatnu stopu za dva procentna poena - na 17,75 odsto.
Jelašić je naveo da je NBS tokom oktobra oko 220 miliona evra iskoristila u cilju da devizno tržište funkcioniše i da devizne rezerve sada iznose oko 9,4 milijarde evra.
Ističući da novčana masa iznosi oko 230 milijardi dinara, Jelašić je naveo da "tu novčanu masu, koja se trenutno nalazi u cirkulaciji".
"Dakle, što ljudi imaju po svojim džepovima, mi to pokrivamo više nego tri puta sa ovim deviznim rezervama", dodao je on.
"Ako se ovo troškarenje nastavi, ako budžet za 2009. godinu ne bude značio promenu za 180 stepeni u obrnutom pravcu, u poređenju sa rebalansom budžeta 2008, onda će NBS morati da bude još restriktivnija", istakao je Jelašić i dodao da bi to značilo još višu referentnu kamatnu stopu.
Jelašić je naveo da ne vidi kakvu bi korist Srbija imala od "takozvane devalvacije dinara", jer bi to značilo da bi se dogodilo "značajno prilagođavanje svih cena".
Narodna banka Srbije nije trebalo da interveniše na deviznom tržištu kako bi ublažila pad dinara, već je trebalo da pusti da on dostigne realnu vrednost, ocenio je direktor Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac.
"Tom intervencijom napravljena je šteta, jer je nastavljeno sa precenjivanjem vrednosti domaće valute", rekao je on na redovnom predstavljanju biltena o tekućim privrednim kretanjima u Srbiji.
Precenjeni kurs dinara utiče na manji izvoz, što povlači manju proizvodnju, odnosno smanjenu mogućnost zapošljavanja novih radnika, rekao je Kanjevac.
Prema njegovim rečima, realni kurs bi trenutno trebalo da iznosi oko 150 dinara za evro.
"Nema države u svetu koja povećava vrednost valute iznad njene realne vrednosti, kao što to radi Srbija", rekao je on.
Kanjevac smatra da bi kurs dinara trebalo pustiti da postepeno, bez intervencija NBS, dostigne realni nivo.
(www.mtsmondo.com/agencije)
