Rezultati oktobarske ankete o konjunkturi ukazuju na sve jači uticaj svetske ekonomske krize na poslovanje, pre svega privatnih kompanija u Srbiji, navedeno je u novom broju "Makroekonomskih analiza i trendova" Ekonomskog instituta. Građani Srbije, čak njih 82 odsto, smatraju da će svetska finansijska kriza uticati na situaciju u Srbiji, saopštila je istraživačka kuća TNS Medijum Galup.
Rezultati oktobarske ankete o konjunkturi ukazuju na sve jači uticaj svetske ekonomske krize na poslovanje, pre svega privatnih kompanija u Srbiji, navedeno je u novom broju "Makroekonomskih analiza i trendova" Ekonomskog instituta.
Opšti pokazatelj poslovne klime niži je za 6,75 procentnih poena u odnosu na septembar i zabeležio je najnižu vrednost od decembra 2004. godine.
Posmatrano po pojedinačnim pokazateljima, došlo je do visokog pada očekivane prodaje u naredna tri meseca, rasta inflacionih očekivanja, nižih očekivanih stranih investicija i rasta očekivanog rizika u poslovanju.
Indikator očekivane prodaje zabeležio je najnižu vrednost od avgusta 2004. godine, pa tako svaka šesta privatna kompanija očekuje nižu prodaju u naredna tri meseca.
U oktobru se svega 16 odsto firmi izjasnilo da očekuje strane investicije u naredna tri meseca, što je najniži procenat otkako se obavlja to anketiranje.
Slabljenje dinara dovelo je do novog rasta inflacionih očekivanja - u oktobru se 72,9 odsto privatnih firmi izjasnilo da očekuje rast cena svojih inputa u naredna tri meseca, a 34,2 odsto da očekuje rast cena svojih proizvoda u istom periodu.
Uprkos opštem negativnom sentimentu, broj firmi koje su istakle nedostatak kredita kao najveće ograničenje u poslovanju se nije povećao u odnosu na prosek od početka godine.
Za razliku od septembarske ankete, u kojoj su zabeleženi relativno povoljni pokazatelji, u oktobru je došlo do skoro alarmantnog pogoršanja većine ključnih pokazatelja.
Indikator tromesečnih očekivanja o opštem položaju privatnih kompanija niži je sedam puta nego u septembru i nalazi se na istorijskom minimumu, pošto čak 20 odsto privatnih firmi očekuje da će u naredna tri meseca biti u gorem položaju nego danas.
S druge strane, u državno-društvenom sektoru nije došlo da značajnog pogoršanja sentimenta, pa se može postaviti pitanje - da li su kompanije iz ove svojinske grupe dovoljno svesne i spremne da se prilagode novim okolnostima, naveli su stručnjaci Ekonomskog instituta.
Takođe, građani Srbije, čak njih 82 odsto, smatraju da će svetska finansijska kriza uticati na situaciju u Srbiji, saopštila je istraživačka kuća TNS Medijum Galup.
Kako se navodi u izveštaju, 46 odsto stanovnika Srbije smatra da će se svetska kriza "donekle odraziti" na Srbiju, dok 36 odsto njih smatra da će se kriza "veoma odraziti" na Srbiju.
Šest odsto ispitanika ocenilo je da Srbija neće osetiti posledice svetske krize, a 12 odsto nije dalo odgovor.
Ovo je redovno mesečno istraživanje TNS Medijum Galupa, sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.000 osoba.
U oktobru se povećao procenat stanovnika Srbije koji smatraju da će im se finansijska situacija pogoršati - takva pesimistična očekivanja u oktobru je imalo 21 odsto ispitanika, a u julu 15 odsto.
Svaki drugi ispitanik kazao je da smatra da će krediti poskupeti zbog krize u svetu, 63 odsto smatra da će dinar oslabiti prema evru, 46 odsto njih očekuje rast maloprodajnih cena, 34 odsto očekuje smanjenje broja stranih investitora, a 14 odsto njih smatra da bi se neke banke mogle zatvoriti.
Za svetsku finansijsku krizu nije čulo 13 odsto stanovnika Srbije, pri čemu su muškarci informisaniji nego žene, a studenti, penzioneri i zaposleni su češće upoznati sa zbivanjima na svetskom finansijskom tržištu nego domaćice i nezaposleni.
Najupućeniji su stanovnici Beograda, a najmanje informisani su stanovnici jugoistočne Srbije.
Oko 50 odsto građana smatra da se stvari u Srbiji sada kreću u pogrešnom smeru, 37 odsto da situacija ide u dobrom smeru, a 15 odsto nema stav.
Približno 43 odsto ispitanika kazalo je da im je finansijska situacija podnošljiva, 33 odsto da je dobra, 16 odsto je svoj položaj ocenilo kao loš, a sedam odsto kao izuzetno dobar.
Nešto više od 50 odsto ispitanika ocenilo je da im je finansijska situacija ista kao i prošle godine.
Pogoršanje je osetilo 24 odsto građana, uglavnom starijih osoba, niže obrazovanih, nezaposlenih i stanovnika seoskih naselja, ali i onih koji smatraju da im je situacija dobra ili vrlo dobra.
Poboljšanje je osetilo 11 odsto ispitanika, uglavnom onih koji su u lošijoj materijalnoj situaciji, navodi se u izveštaju Medijum Galupa.
(agencije/MONDO)
Opšti pokazatelj poslovne klime niži je za 6,75 procentnih poena u odnosu na septembar i zabeležio je najnižu vrednost od decembra 2004. godine.
Posmatrano po pojedinačnim pokazateljima, došlo je do visokog pada očekivane prodaje u naredna tri meseca, rasta inflacionih očekivanja, nižih očekivanih stranih investicija i rasta očekivanog rizika u poslovanju.
Indikator očekivane prodaje zabeležio je najnižu vrednost od avgusta 2004. godine, pa tako svaka šesta privatna kompanija očekuje nižu prodaju u naredna tri meseca.
U oktobru se svega 16 odsto firmi izjasnilo da očekuje strane investicije u naredna tri meseca, što je najniži procenat otkako se obavlja to anketiranje.
Slabljenje dinara dovelo je do novog rasta inflacionih očekivanja - u oktobru se 72,9 odsto privatnih firmi izjasnilo da očekuje rast cena svojih inputa u naredna tri meseca, a 34,2 odsto da očekuje rast cena svojih proizvoda u istom periodu.
Uprkos opštem negativnom sentimentu, broj firmi koje su istakle nedostatak kredita kao najveće ograničenje u poslovanju se nije povećao u odnosu na prosek od početka godine.
Za razliku od septembarske ankete, u kojoj su zabeleženi relativno povoljni pokazatelji, u oktobru je došlo do skoro alarmantnog pogoršanja većine ključnih pokazatelja.
Indikator tromesečnih očekivanja o opštem položaju privatnih kompanija niži je sedam puta nego u septembru i nalazi se na istorijskom minimumu, pošto čak 20 odsto privatnih firmi očekuje da će u naredna tri meseca biti u gorem položaju nego danas.
S druge strane, u državno-društvenom sektoru nije došlo da značajnog pogoršanja sentimenta, pa se može postaviti pitanje - da li su kompanije iz ove svojinske grupe dovoljno svesne i spremne da se prilagode novim okolnostima, naveli su stručnjaci Ekonomskog instituta.
Takođe, građani Srbije, čak njih 82 odsto, smatraju da će svetska finansijska kriza uticati na situaciju u Srbiji, saopštila je istraživačka kuća TNS Medijum Galup.
Kako se navodi u izveštaju, 46 odsto stanovnika Srbije smatra da će se svetska kriza "donekle odraziti" na Srbiju, dok 36 odsto njih smatra da će se kriza "veoma odraziti" na Srbiju.
Šest odsto ispitanika ocenilo je da Srbija neće osetiti posledice svetske krize, a 12 odsto nije dalo odgovor.
Ovo je redovno mesečno istraživanje TNS Medijum Galupa, sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.000 osoba.
U oktobru se povećao procenat stanovnika Srbije koji smatraju da će im se finansijska situacija pogoršati - takva pesimistična očekivanja u oktobru je imalo 21 odsto ispitanika, a u julu 15 odsto.
Svaki drugi ispitanik kazao je da smatra da će krediti poskupeti zbog krize u svetu, 63 odsto smatra da će dinar oslabiti prema evru, 46 odsto njih očekuje rast maloprodajnih cena, 34 odsto očekuje smanjenje broja stranih investitora, a 14 odsto njih smatra da bi se neke banke mogle zatvoriti.
Za svetsku finansijsku krizu nije čulo 13 odsto stanovnika Srbije, pri čemu su muškarci informisaniji nego žene, a studenti, penzioneri i zaposleni su češće upoznati sa zbivanjima na svetskom finansijskom tržištu nego domaćice i nezaposleni.
Najupućeniji su stanovnici Beograda, a najmanje informisani su stanovnici jugoistočne Srbije.
Oko 50 odsto građana smatra da se stvari u Srbiji sada kreću u pogrešnom smeru, 37 odsto da situacija ide u dobrom smeru, a 15 odsto nema stav.
Približno 43 odsto ispitanika kazalo je da im je finansijska situacija podnošljiva, 33 odsto da je dobra, 16 odsto je svoj položaj ocenilo kao loš, a sedam odsto kao izuzetno dobar.
Nešto više od 50 odsto ispitanika ocenilo je da im je finansijska situacija ista kao i prošle godine.
Pogoršanje je osetilo 24 odsto građana, uglavnom starijih osoba, niže obrazovanih, nezaposlenih i stanovnika seoskih naselja, ali i onih koji smatraju da im je situacija dobra ili vrlo dobra.
Poboljšanje je osetilo 11 odsto ispitanika, uglavnom onih koji su u lošijoj materijalnoj situaciji, navodi se u izveštaju Medijum Galupa.
(agencije/MONDO)
