Registrovana stopa nezaposlenosti u Srbiji u septembru je bila 24 odsto, ali je realna stopa niža i prema anketi o radnoj snazi iznosi 18,1 odsto, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić.
Registrovana stopa nezaposlenosti u Srbiji u septembru je bila 24 odsto, ali je realna stopa niža i prema anketi o radnoj snazi iznosi 18,1 odsto, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić.
Ilić je kazao da na srpsko tržište rada do sada nije uticala svetska ekonomska kriza, ali da se sada verovatno više pažnje poklanja informacijama o otpuštanju.
Povodom vesti o otpuštanju u livnici u Kikindi, Ilić je kazao da ne može da kaže da je svetska finansijska kriza samo izgovor poslodavaca, pogotovo u slučaju automobilske industrije koja je prva na udaru finansijske krize, ali je dodao da je veruje da će mere koje se preduzimaju u svetu vratiti poverenje na tržište.
"Svakog meseca u Srbiji bez posla ostane 50.000 ljudi, a 60.000 ljudi dobije posao", kazao je Ilić i dodao da je u velikom broju slučajeva reč o istim ljudima, kojima istekne ugovor na određeno pa ga opet potpišu.
"Ja sam uveren da svetska finansijska kriza neće imati ozbiljne posledice na zapošljavanje u Srbiji, što ne znači da neće imati uopšte imajući u vidu da veliki broj stranih kompanija već radi u Srbiji", kazao je on.
Ilić je rekao da je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje poslednjeg dana septembra bilo registrovano 726.465 ljudi, što je oko 6.000 manje nego u avgustu i oko 81.500 manje nego u septembru 2007.
godine.
Prema anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, procenat nezaposlenih je 18,1 odsto radno sposobnog stanivništva, a to su podaci koji se dobijaju na osnovu metodologije Statističkog zavoda Evropske unije, istakao je on.
Do razlike u podacima o nezaposlenosti dolazi zbog toga što su na zvaničnoj evidenciji i ljudi koji rade na crno, ali se prijavljuju na biro da bi ostvarili povlastice i pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu za nezaposlene, naveo je Ilić.
On je ocenio da bi firme prijavile veći broj radnika ukoliko bi se smanjile dažbine.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 55 odsto nezaposlenih su žene, 29,2 odsto je mladih do 30 godina, a 47 odsto registrovanih čeka na prvo zaposlenje.
Na posao se čeka u proseku 4,2 godine, pri čemu zene čekaju 4,6 godina, a muškarci 3,7 godina.
Najveća stopa nezaposlenosti je u Novom Pazaru - 47,9 odsto odnosno
20.237 nezaposlenih, ali je Ilić naveo da je tamo rasprostranjen rad na crno.
Najniža stopa je u Beogradu - 13,5 odsto, Valjevu - 14 odsto, Novom Sadu - 14,3 odsto i Subotici - 15,2 procenta.
ILić je rekao da obrazovni profili ne odgovaraju potrebama tržišta rada i da se, uopšte uzev, tražena zanimanja u sektoru građevinarstva, turizma, informacionih tehnologija i konsaltinga, a da se malo traže osobe sa sređnom stručnom spremom - poljoprivredni tehničari i osobe sa diplomama ekonomskih škola i gimnazija.
(Beta)
Ilić je kazao da na srpsko tržište rada do sada nije uticala svetska ekonomska kriza, ali da se sada verovatno više pažnje poklanja informacijama o otpuštanju.
Povodom vesti o otpuštanju u livnici u Kikindi, Ilić je kazao da ne može da kaže da je svetska finansijska kriza samo izgovor poslodavaca, pogotovo u slučaju automobilske industrije koja je prva na udaru finansijske krize, ali je dodao da je veruje da će mere koje se preduzimaju u svetu vratiti poverenje na tržište.
"Svakog meseca u Srbiji bez posla ostane 50.000 ljudi, a 60.000 ljudi dobije posao", kazao je Ilić i dodao da je u velikom broju slučajeva reč o istim ljudima, kojima istekne ugovor na određeno pa ga opet potpišu.
"Ja sam uveren da svetska finansijska kriza neće imati ozbiljne posledice na zapošljavanje u Srbiji, što ne znači da neće imati uopšte imajući u vidu da veliki broj stranih kompanija već radi u Srbiji", kazao je on.
Ilić je rekao da je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje poslednjeg dana septembra bilo registrovano 726.465 ljudi, što je oko 6.000 manje nego u avgustu i oko 81.500 manje nego u septembru 2007.
godine.
Prema anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, procenat nezaposlenih je 18,1 odsto radno sposobnog stanivništva, a to su podaci koji se dobijaju na osnovu metodologije Statističkog zavoda Evropske unije, istakao je on.
Do razlike u podacima o nezaposlenosti dolazi zbog toga što su na zvaničnoj evidenciji i ljudi koji rade na crno, ali se prijavljuju na biro da bi ostvarili povlastice i pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu za nezaposlene, naveo je Ilić.
On je ocenio da bi firme prijavile veći broj radnika ukoliko bi se smanjile dažbine.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 55 odsto nezaposlenih su žene, 29,2 odsto je mladih do 30 godina, a 47 odsto registrovanih čeka na prvo zaposlenje.
Na posao se čeka u proseku 4,2 godine, pri čemu zene čekaju 4,6 godina, a muškarci 3,7 godina.
Najveća stopa nezaposlenosti je u Novom Pazaru - 47,9 odsto odnosno
20.237 nezaposlenih, ali je Ilić naveo da je tamo rasprostranjen rad na crno.
Najniža stopa je u Beogradu - 13,5 odsto, Valjevu - 14 odsto, Novom Sadu - 14,3 odsto i Subotici - 15,2 procenta.
ILić je rekao da obrazovni profili ne odgovaraju potrebama tržišta rada i da se, uopšte uzev, tražena zanimanja u sektoru građevinarstva, turizma, informacionih tehnologija i konsaltinga, a da se malo traže osobe sa sređnom stručnom spremom - poljoprivredni tehničari i osobe sa diplomama ekonomskih škola i gimnazija.
(Beta)
