Lideri Evropske unije usvojili su u petak na samitu u Briselu zajedničku strategiju o reformi globalnog finansijskog sistema, s kojom će članice EU nastupati na samitu G20 15. novembra u Vašingtonu, izjavio je po okončanju sastanka predsedavajući EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Lideri Evropske unije usvojili su u petak na samitu u Briselu zajedničku strategiju o reformi globalnog finansijskog sistema, s kojom će članice EU nastupati na samitu G20 15. novembra u Vašingtonu, izjavio je po okončanju sastanka predsedavajući EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi.
"Cilj sastanka je bio da se definiše zajednička strategija Evropljana pred samit u Vašingtonu 15. novembra koji će baviti posledicama nezapamćene finansijske krize u svetu", izjavio je Sarkozi, i istakao da se radi o "veoma detaljnoj zajedničkoj poziciji EU o reformi svetskog finansijskog sistema".
Sarkozi je naveo da sastanak u Vašingtonu ne sme da bude sastanak na kojem će se samo raspravljati o uzrocima, već da moraju da se pokrenu konkretne akcije.
"Ne želimo da pređemo s nedostatka regulacije na preteranu regulaciju, ali želimo da promenimo pravila igre u finansijama".
Francuski predsednik je rekao da "su sve članice EU izrazile zabrinutost zbog težine finansijske krize" kao i da je u četvrtak razgovarao s američkim predsednikom Džordžom Bušem o predstojećem samitu kome je preneo da EU ima ambiciozne planove za taj sastanak.
"Preneo sam mu da naš stav nije agresivan ni prema kome", naglasio je Sarkozi.
Predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo je istakao da "sastanak u Vašingtonu ne sme da propadne … to mora da bude istorijski sastanak".
U zaključcima sa samita se ističe da je jedinstven odgovor članica EU "ključan faktor" u odgovoru na krizu.
To jedinstvo mora najpre da se pokaže u pomoći državama članicama koje imaju finansijskih poteškoća, kaže se u tekstu, i dodaje da je dogovoreno da EU podigne na 25 milijardi evra maksimum pomoći koju je Unija spremna da dodeli pojedinačnoj zemlji članici.
Među principima koje je EU predložila ističe se da "nijedna finansijska institucija, nijedan deo tržišta i nijedna jurisdikcija ne sme da izbegne regulacije ili makar osmatranje".
Takođe se ističe da "novi međunarodni finansijski sistem mora da bude zasnovan na principima odgovornosti i transparentnosti".
Treći princip ističe da "novi međunarodni finansijski sistem mora da dopusti da bude analiziran rizik da bi se sprečile krize", čime će velike međunarodne finansijske grupe biti posmatrane na koordiniran način.
Četvrti princip pregovaračke pozicije je da se pruži "Međunarodnom monetarnom fondu centralna uloga u efikasnijoj finansijskog arhitekturi", čime će MMF dobiti zaduženje da "sprečava finansijske krize".
U pregovaračkoj poziciji se ističe da će period od 100 dana posle 15. novembra biti iskorišćen da bi se primenili predloženi principi.
Članice Evropske unije smatraju da je do "pucanja" finansijskog sistema u Americi i krize koja se prelila u ceo svet, došlo prvenstveno zbog preteranog insistiranja isključivo na samoregulativi tržišta.
Liberalno nastrojene vlade Velike Britanije i Švedske su jedine delom uzdržane prema ovom planu za "državnu" i svetsku kontrolu finansijskih mehanizama i tržišta.
One su, međutim, saglasne s ostalim partnerima u EU koji traže temeljitu reformu svetskog finansijskog sistema, da se ubuduće ne bi dozvolilo da se ponovi kriza koja je pogodila "realnu ekonomiju" i ugrozila proizvodnju usluga i dobara, tako da i Evropa u idućoj godini očekuje privrednu recesiju.
Smatra se, pak, da je suštinski u Evropi realna proizvodna privreda zdrava, sposobna da proizvodi konkurentnu robu i usluge i neopravdano teško ugrožena neodgovornošću i trkom za preteranim profitima u svetskom, pre svega američkom finansijskom sistemu.
Nemačka smatra da svaka vlada mora imati prvenstvenu nadležnost za makroekonomsku politiku na nacionalnom nivou i zato je surevnjiva i prema uvođenju neke vrste "evropske ekonomske vlade" u zoni evra, što traži Pariz.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da Evropska unija "ne zagovara intervencionizam, već dobro funkcionisanje tržišta".
"Mi smo za socijalnu tržišnu ekonomiju", rekao je Barozo.
Socijalna tržišna ekonomija je bila i ostala temelj nemačke privredne doktrine, koju su usvojile i mnoge evropske zemlje.
(agencije/MONDO)
"Cilj sastanka je bio da se definiše zajednička strategija Evropljana pred samit u Vašingtonu 15. novembra koji će baviti posledicama nezapamćene finansijske krize u svetu", izjavio je Sarkozi, i istakao da se radi o "veoma detaljnoj zajedničkoj poziciji EU o reformi svetskog finansijskog sistema".
Sarkozi je naveo da sastanak u Vašingtonu ne sme da bude sastanak na kojem će se samo raspravljati o uzrocima, već da moraju da se pokrenu konkretne akcije.
"Ne želimo da pređemo s nedostatka regulacije na preteranu regulaciju, ali želimo da promenimo pravila igre u finansijama".
Francuski predsednik je rekao da "su sve članice EU izrazile zabrinutost zbog težine finansijske krize" kao i da je u četvrtak razgovarao s američkim predsednikom Džordžom Bušem o predstojećem samitu kome je preneo da EU ima ambiciozne planove za taj sastanak.
"Preneo sam mu da naš stav nije agresivan ni prema kome", naglasio je Sarkozi.
Predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo je istakao da "sastanak u Vašingtonu ne sme da propadne … to mora da bude istorijski sastanak".
U zaključcima sa samita se ističe da je jedinstven odgovor članica EU "ključan faktor" u odgovoru na krizu.
To jedinstvo mora najpre da se pokaže u pomoći državama članicama koje imaju finansijskih poteškoća, kaže se u tekstu, i dodaje da je dogovoreno da EU podigne na 25 milijardi evra maksimum pomoći koju je Unija spremna da dodeli pojedinačnoj zemlji članici.
Među principima koje je EU predložila ističe se da "nijedna finansijska institucija, nijedan deo tržišta i nijedna jurisdikcija ne sme da izbegne regulacije ili makar osmatranje".
Takođe se ističe da "novi međunarodni finansijski sistem mora da bude zasnovan na principima odgovornosti i transparentnosti".
Treći princip ističe da "novi međunarodni finansijski sistem mora da dopusti da bude analiziran rizik da bi se sprečile krize", čime će velike međunarodne finansijske grupe biti posmatrane na koordiniran način.
Četvrti princip pregovaračke pozicije je da se pruži "Međunarodnom monetarnom fondu centralna uloga u efikasnijoj finansijskog arhitekturi", čime će MMF dobiti zaduženje da "sprečava finansijske krize".
U pregovaračkoj poziciji se ističe da će period od 100 dana posle 15. novembra biti iskorišćen da bi se primenili predloženi principi.
Članice Evropske unije smatraju da je do "pucanja" finansijskog sistema u Americi i krize koja se prelila u ceo svet, došlo prvenstveno zbog preteranog insistiranja isključivo na samoregulativi tržišta.
Liberalno nastrojene vlade Velike Britanije i Švedske su jedine delom uzdržane prema ovom planu za "državnu" i svetsku kontrolu finansijskih mehanizama i tržišta.
One su, međutim, saglasne s ostalim partnerima u EU koji traže temeljitu reformu svetskog finansijskog sistema, da se ubuduće ne bi dozvolilo da se ponovi kriza koja je pogodila "realnu ekonomiju" i ugrozila proizvodnju usluga i dobara, tako da i Evropa u idućoj godini očekuje privrednu recesiju.
Smatra se, pak, da je suštinski u Evropi realna proizvodna privreda zdrava, sposobna da proizvodi konkurentnu robu i usluge i neopravdano teško ugrožena neodgovornošću i trkom za preteranim profitima u svetskom, pre svega američkom finansijskom sistemu.
Nemačka smatra da svaka vlada mora imati prvenstvenu nadležnost za makroekonomsku politiku na nacionalnom nivou i zato je surevnjiva i prema uvođenju neke vrste "evropske ekonomske vlade" u zoni evra, što traži Pariz.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da Evropska unija "ne zagovara intervencionizam, već dobro funkcionisanje tržišta".
"Mi smo za socijalnu tržišnu ekonomiju", rekao je Barozo.
Socijalna tržišna ekonomija je bila i ostala temelj nemačke privredne doktrine, koju su usvojile i mnoge evropske zemlje.
(agencije/MONDO)
