Rusija će se na susretu predstavnika 20 najrazvijenijih zemalja sveta u Vašingtonu zalagati za slabljenje sadašnjih pozicija Međunarodnog monetarnog fonda, izjavio je u subotu u Moskvi ekonomski savetnik ruske vlade Arkadij Dvorkovič.
Rusija će se na susretu predstavnika 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) 15. novembra u Vašingtonu zalagati za slabljenje sadašnjih pozicija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), izjavio je u subotu u Moskvi ekonomski savetnik ruske vlade Arkadij Dvorkovič.
"Spremni smo na ozbiljan dijalog (o budućoj ulozi fonda). Verujemo da je neizbežna promena uloge MMF-a, kao i drugih međunarodnih finansijskih institucija", rekao je Dvorkovič, a prenele su svetske agencije.
Prema Dvorkoviču MMF bi mogao i dalje da igra ulogu u procesu koji je označio kao "protivkrizni sistem pravovremenog upozoravanja", ali je dodao da Moskva "ne shvata u potpunosti ulogu MMF-a kao poverioca (kreditora) poslednje instance", preneo je TASR.
"MMF bi trebalo da radi kao banka, a ne kao institucija za finansiranje projekata. Ne bi trebalo (fond) da deluje kao menadžer u zemljama kojima daje kredite. Pri obezbeđivanju pozajmica bi trebalo da predlaže samo finansijske uslove, a ne i političke", naglasio je Dvorkovič.
Prema njegovim rečima Rusija bi želela da stvori nove svetske, kao i regionalne institucije koje bi u najbližim godinama mogle da preuzmu na sebe ulogu MMF-a.
Moskva, međutim, dodao je on, shvata da u najbližim mesecima alternativa MMF-u još neće postojati.
Prema tom ekonomskom savetniku Kremlja, svaka zemlja koja želi da učestvuje u upravljanju svetskim finansijama, trebalo bi automatski da ima pravo da igra odgovarajuću ulogu u tim novim institucijama, što, prema mišljenju Dvorkoviča, nije slučaj kada se govori o MMF-u.
Rusi smatraju fond kao instituciju u kojoj dominira SAD i druge zemlje iz grupacije G7, dodao je on.
Rusija sa MMF-om, ima loša iskustva u celini, objavile su svetske agencije, objašnjavajući da negativan stav prema toj finansijskoj instituciji Moskva ima od 90-tih godina prošlog veka kada im je fond davao savete u oblasti ekonomskih reformi, koje, međutim, nisu dobro prošle.
Povrh svega, u očima Rusa MMF je potpuno izgubio ugled posle izbijanja velike finansijske krize 1998. godine, kada je MMF odbio da pruži pomoć ruskoj ekonomiji, podsećaju agencije.
Dvoržakova izjava samo se nadovezala i na zvanične stavove predsednika Rusije Dimitrija Medvedeva koji je poslednjeg oktobarskog dana predložio niz mera za reformisanje svetskog finansijskog sistema, koji bi u budućnosti, kako je rekao, trebalo da počiva na međunarodnom sporazumu.
"Smatram da je potreba za reformisanjem sadašnjeg finansijskog sistema prilično očigledna", rekao je on na pripremnom sastanku pred sastanak lidera 20 vodećih industrijalizovanih zemalja i privreda u razvoju posvećen finansijskoj krizi, koji će biti održan 15. novembra u Vašingtonu.
"Treba da reformišemo finansijski sistem kako bismo podstakli racionalno, odnosno časno, adekvatno, uravnoteženo i motivisano ponašanje učesnika finansijskog tržišta", rekao je Medvedev. To, kako je objasnio, uključuje nekoliko mera.
"Kao prvo, to je izgradnja novog sistema na osnovu novog međunarodnog sporazuma. Sem toga, novi finansijski sistem mora imati opšte izvore na bazi mnoštva svetskih finansijskih centara i mnoštva rezervnih valuta", prenela je njegove reči agencija Prajm-Tas.
"Za formiranje novog svetskog finansijskog sistema biće potrebne godine, ali time treba da počnemo da se bavimo već danas", ukazao je Medvedev.
Ruski predsednik smatra da "zdravlje" svetske privrede ne treba više da zavisi jedino od SAD. On je rekao da će na samitu u Vašingtonu predložiti da svetska privreda smanji oslanjanje na američki dolar kao glavnu rezervnu valutu.
Ruski zvaničnici smatraju da su labava regulativa i trka za profitom u SAD glavni uzročnik globalne finansijske krize, podsetila je agencija Rojters.
Rusija za svoj plan traži podršku ostalih velikih zemalja u razvoju, a kineski premijer Ven Điabao se već ranije saglasio s Kremljem po tom pitanju, podseća britanska agencija.
I lideri Evropske unije usvojili su juče na samitu u Briselu zajedničku strategiju o reformi globalnog finansijskog sistema, s kojom će članice EU nastupati na samitu G20 u Vašingtonu, izjavio je po okončanju sastanka predsedavajući EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi.
"Cilj sastanka je bio da se definiše zajednička strategija Evropljana pred samit 15. novembra, koji će baviti posledicama nezapamćene finansijske krize u svetu", izjavio je Sarkozi, i istakao da se radi o "veoma detaljnoj zajedničkoj poziciji EU o reformi svetskog finansijskog sistema".
Sarkozi je naveo da sastanak u Vašingtonu ne sme da bude sastanak na kojem će se samo raspravljati o uzrocima, već da moraju da se pokrenu konkretne akcije.
"Ne želimo da pređemo s nedostatka regulacije na preteranu regulaciju, ali želimo da promenimo pravila igre u finansijama".
Iako se, takođe, zalažu za promene pravila igre u svetskim finansijama ističući među principima koje je EU predložila i taj da "nijedna finansijska institucija, nijedan deo tržišta i nijedna jurisdikcija ne sme da izbegne regulacije, ili makar osmatranje", Evropljani, ipak, smatraju da bi trebalo pružiti MMF-u centralnu ulogu u efikasnijoj finansijskoj arhitekturi", čime će MMF dobiti zaduženje da "sprečava finansijske krize".
Pred Vašingtonski skup u brazilskom Sao Paolu održava se ovog vikenda susret ministara finansija i guvernera centralnih banaka 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) sa ciljem da se predlože mere za izlazak iz sadašnje globalne finansijske krize i pripremi održavanje samita G20 u Vašingtonu.
Pred samit šefova država i vlada 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, oglasio se i generalni direktor MMF-a Dominik Štros-Kan koji je unapred ocenio da taj skup neće doneti nov međunarodni sporazum sličan onom iz Breton Vudsa.
(Tanjug)
"Spremni smo na ozbiljan dijalog (o budućoj ulozi fonda). Verujemo da je neizbežna promena uloge MMF-a, kao i drugih međunarodnih finansijskih institucija", rekao je Dvorkovič, a prenele su svetske agencije.
Prema Dvorkoviču MMF bi mogao i dalje da igra ulogu u procesu koji je označio kao "protivkrizni sistem pravovremenog upozoravanja", ali je dodao da Moskva "ne shvata u potpunosti ulogu MMF-a kao poverioca (kreditora) poslednje instance", preneo je TASR.
"MMF bi trebalo da radi kao banka, a ne kao institucija za finansiranje projekata. Ne bi trebalo (fond) da deluje kao menadžer u zemljama kojima daje kredite. Pri obezbeđivanju pozajmica bi trebalo da predlaže samo finansijske uslove, a ne i političke", naglasio je Dvorkovič.
Prema njegovim rečima Rusija bi želela da stvori nove svetske, kao i regionalne institucije koje bi u najbližim godinama mogle da preuzmu na sebe ulogu MMF-a.
Moskva, međutim, dodao je on, shvata da u najbližim mesecima alternativa MMF-u još neće postojati.
Prema tom ekonomskom savetniku Kremlja, svaka zemlja koja želi da učestvuje u upravljanju svetskim finansijama, trebalo bi automatski da ima pravo da igra odgovarajuću ulogu u tim novim institucijama, što, prema mišljenju Dvorkoviča, nije slučaj kada se govori o MMF-u.
Rusi smatraju fond kao instituciju u kojoj dominira SAD i druge zemlje iz grupacije G7, dodao je on.
Rusija sa MMF-om, ima loša iskustva u celini, objavile su svetske agencije, objašnjavajući da negativan stav prema toj finansijskoj instituciji Moskva ima od 90-tih godina prošlog veka kada im je fond davao savete u oblasti ekonomskih reformi, koje, međutim, nisu dobro prošle.
Povrh svega, u očima Rusa MMF je potpuno izgubio ugled posle izbijanja velike finansijske krize 1998. godine, kada je MMF odbio da pruži pomoć ruskoj ekonomiji, podsećaju agencije.
Dvoržakova izjava samo se nadovezala i na zvanične stavove predsednika Rusije Dimitrija Medvedeva koji je poslednjeg oktobarskog dana predložio niz mera za reformisanje svetskog finansijskog sistema, koji bi u budućnosti, kako je rekao, trebalo da počiva na međunarodnom sporazumu.
"Smatram da je potreba za reformisanjem sadašnjeg finansijskog sistema prilično očigledna", rekao je on na pripremnom sastanku pred sastanak lidera 20 vodećih industrijalizovanih zemalja i privreda u razvoju posvećen finansijskoj krizi, koji će biti održan 15. novembra u Vašingtonu.
"Treba da reformišemo finansijski sistem kako bismo podstakli racionalno, odnosno časno, adekvatno, uravnoteženo i motivisano ponašanje učesnika finansijskog tržišta", rekao je Medvedev. To, kako je objasnio, uključuje nekoliko mera.
"Kao prvo, to je izgradnja novog sistema na osnovu novog međunarodnog sporazuma. Sem toga, novi finansijski sistem mora imati opšte izvore na bazi mnoštva svetskih finansijskih centara i mnoštva rezervnih valuta", prenela je njegove reči agencija Prajm-Tas.
"Za formiranje novog svetskog finansijskog sistema biće potrebne godine, ali time treba da počnemo da se bavimo već danas", ukazao je Medvedev.
Ruski predsednik smatra da "zdravlje" svetske privrede ne treba više da zavisi jedino od SAD. On je rekao da će na samitu u Vašingtonu predložiti da svetska privreda smanji oslanjanje na američki dolar kao glavnu rezervnu valutu.
Ruski zvaničnici smatraju da su labava regulativa i trka za profitom u SAD glavni uzročnik globalne finansijske krize, podsetila je agencija Rojters.
Rusija za svoj plan traži podršku ostalih velikih zemalja u razvoju, a kineski premijer Ven Điabao se već ranije saglasio s Kremljem po tom pitanju, podseća britanska agencija.
I lideri Evropske unije usvojili su juče na samitu u Briselu zajedničku strategiju o reformi globalnog finansijskog sistema, s kojom će članice EU nastupati na samitu G20 u Vašingtonu, izjavio je po okončanju sastanka predsedavajući EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi.
"Cilj sastanka je bio da se definiše zajednička strategija Evropljana pred samit 15. novembra, koji će baviti posledicama nezapamćene finansijske krize u svetu", izjavio je Sarkozi, i istakao da se radi o "veoma detaljnoj zajedničkoj poziciji EU o reformi svetskog finansijskog sistema".
Sarkozi je naveo da sastanak u Vašingtonu ne sme da bude sastanak na kojem će se samo raspravljati o uzrocima, već da moraju da se pokrenu konkretne akcije.
"Ne želimo da pređemo s nedostatka regulacije na preteranu regulaciju, ali želimo da promenimo pravila igre u finansijama".
Iako se, takođe, zalažu za promene pravila igre u svetskim finansijama ističući među principima koje je EU predložila i taj da "nijedna finansijska institucija, nijedan deo tržišta i nijedna jurisdikcija ne sme da izbegne regulacije, ili makar osmatranje", Evropljani, ipak, smatraju da bi trebalo pružiti MMF-u centralnu ulogu u efikasnijoj finansijskoj arhitekturi", čime će MMF dobiti zaduženje da "sprečava finansijske krize".
Pred Vašingtonski skup u brazilskom Sao Paolu održava se ovog vikenda susret ministara finansija i guvernera centralnih banaka 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) sa ciljem da se predlože mere za izlazak iz sadašnje globalne finansijske krize i pripremi održavanje samita G20 u Vašingtonu.
Pred samit šefova država i vlada 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, oglasio se i generalni direktor MMF-a Dominik Štros-Kan koji je unapred ocenio da taj skup neće doneti nov međunarodni sporazum sličan onom iz Breton Vudsa.
(Tanjug)
