Ukoliko „Gasprom“ bude kasnio s izgradnjom gasovoda Južni tok, Srbija traži isplatu kaznenih penala, a ako Rusi naknadno odustanu od njegove izgradnje, biće u obavezi da vrate akcije NIS-a, piše u predlogu ugovora o energetskom sporazumu, koji je prošlog petka Vlada Srbije uputila ruskom „Gaspromu“.
Ukoliko „Gasprom“ bude kasnio s izgradnjom gasovoda Južni tok, Srbija traži isplatu kaznenih penala, a ako Rusi naknadno odustanu od njegove izgradnje, biće u obavezi da vrate akcije NIS-a, piše u predlogu ugovora o energetskom sporazumu, koji je prošlog petka Vlada Srbije uputila ruskom „Gaspromu“.
Kako saznaje „Blic nedelje“ u Vladi Srbije, u predlogu upućenom Rusima, koji su potpisali premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, traži se povezivanje tri dela energetskog sporazuma – prodaja NIS-a, izgradnja gasovoda i skladišta u Banatskom Dvoru.
Naime, prvobitni ruski predlog tretirao je samo kupovinu NIS-a bez preuzimanja obaveze da će i u kom roku uopšte izgraditi krak gasovoda Južni tok. Zbog bojazni da će Rusi zbog ekonomske krize odložiti na duži rok izgradnju gasovoda, a možda čak od nje i odustati, srpski tim u svom predlogu traži da se tesno poveže prodaja NIS-a s izgradnjom gasovoda.
Da je bojazan da ćemo prodati NIS ispod cene, a ostati bez kraka gasovoda opravdana, potvrđuje i prekjučerašnja izjava Stanislava Ciganova, direktora Odseka za međunarodno poslovanje u „Gaspromu“, da će zbog trenutne finansijske krize „Gasprom“ verovatno morati da odloži projekat Južni tok.
"Kao odgovor na svetsku krizu, moraćemo da uradimo reviziju projekta Južni tok, ali će on ostati na vrhu liste 'Gaspromovih' prioriteta kako bismo povećali izvoz gasa u Evropu", rekao je Ciganov, ne precizirajući kada bi projekat, najavljen za 2013. i već odlagan za 2015, mogao da se realizuje.
Osim insistiranja da se povežu prodaja NIS-a i izgradnja gasovoda, Vlada Srbije posebnu pažnju posvetila je investicijama u NIS.
Naime, srpski tim je odbio predlog Rusa da se dogovorene investicije od 500 miliona evra u NIS, izvedu tako što bi se sam NIS kreditno zadužio, dok bi „Gasprom“ bio samo garant za ovaj kreditni aranžman.
Kao kontrapredlog, naš tim je zatražio da „Gasprom“ odmah investira 500 miliona evra u NIS, a da se NIS dodatno zaduži za još 700 miliona evra, čime bi se dostigla potrebna cifra za obnovu rafinerija i efikasno funkcionisanje naše naftne kompanije.
Kako tvrdi izvor „Blica nedelje“, predlog Rusa da se zapravo zaduživanjem NIS-a, a ne dotokom svežeg kapitala izvrše dogovorene investicije, u Vladi Srbije shvaćen je kao nepoštovanje potpisanog Memoranduma. Na većem obimu investicija posebno je insistirao premijer Cvetković, jer je procenjeno da u obnovu tri srpske rafinerije treba uložiti preko milijardu evra.
Predlog Vlade Srbije predviđa tri odvojena ugovora (o NIS-u, o Banatskom Dvoru i o gasovodu) koja bi bila objedinjena jednim krovnim ugovorom. Tako bi bio napravljen svojevrsni paket aranžman, koji bi prodaju NIS-a pod ovim uslovima omogućavao samo ako se Rusi ugovorno obavežu na izgradnju gasovoda kroz Srbiju u određenom roku.
Ni posle nedelju dana od slanja srpskog predloga, ruska strana nije na njega odgovorila, niti precizirala kada bi pregovori mogli da budu nastavljeni. Upućeni tvrde da je malo verovatno da će Rusi pristati na dosta tvrde uslove srpske strane.
I dok naši zvaničnici kao moguće vreme za okončanje pregovora i potpisivanje ugovora navode nedelju od 15. do 22. decembra (potpisani Protokol predviđa da se ugovor mora potpisati do kraja ove godine), nezvanično se može čuti da će pregovori biti i duži i teži, pa čak i to da je njihov ishod sasvim neizvestan.
(MONDO)
Kako saznaje „Blic nedelje“ u Vladi Srbije, u predlogu upućenom Rusima, koji su potpisali premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, traži se povezivanje tri dela energetskog sporazuma – prodaja NIS-a, izgradnja gasovoda i skladišta u Banatskom Dvoru.
Naime, prvobitni ruski predlog tretirao je samo kupovinu NIS-a bez preuzimanja obaveze da će i u kom roku uopšte izgraditi krak gasovoda Južni tok. Zbog bojazni da će Rusi zbog ekonomske krize odložiti na duži rok izgradnju gasovoda, a možda čak od nje i odustati, srpski tim u svom predlogu traži da se tesno poveže prodaja NIS-a s izgradnjom gasovoda.
Da je bojazan da ćemo prodati NIS ispod cene, a ostati bez kraka gasovoda opravdana, potvrđuje i prekjučerašnja izjava Stanislava Ciganova, direktora Odseka za međunarodno poslovanje u „Gaspromu“, da će zbog trenutne finansijske krize „Gasprom“ verovatno morati da odloži projekat Južni tok.
"Kao odgovor na svetsku krizu, moraćemo da uradimo reviziju projekta Južni tok, ali će on ostati na vrhu liste 'Gaspromovih' prioriteta kako bismo povećali izvoz gasa u Evropu", rekao je Ciganov, ne precizirajući kada bi projekat, najavljen za 2013. i već odlagan za 2015, mogao da se realizuje.
Osim insistiranja da se povežu prodaja NIS-a i izgradnja gasovoda, Vlada Srbije posebnu pažnju posvetila je investicijama u NIS.
Naime, srpski tim je odbio predlog Rusa da se dogovorene investicije od 500 miliona evra u NIS, izvedu tako što bi se sam NIS kreditno zadužio, dok bi „Gasprom“ bio samo garant za ovaj kreditni aranžman.
Kao kontrapredlog, naš tim je zatražio da „Gasprom“ odmah investira 500 miliona evra u NIS, a da se NIS dodatno zaduži za još 700 miliona evra, čime bi se dostigla potrebna cifra za obnovu rafinerija i efikasno funkcionisanje naše naftne kompanije.
Kako tvrdi izvor „Blica nedelje“, predlog Rusa da se zapravo zaduživanjem NIS-a, a ne dotokom svežeg kapitala izvrše dogovorene investicije, u Vladi Srbije shvaćen je kao nepoštovanje potpisanog Memoranduma. Na većem obimu investicija posebno je insistirao premijer Cvetković, jer je procenjeno da u obnovu tri srpske rafinerije treba uložiti preko milijardu evra.
Predlog Vlade Srbije predviđa tri odvojena ugovora (o NIS-u, o Banatskom Dvoru i o gasovodu) koja bi bila objedinjena jednim krovnim ugovorom. Tako bi bio napravljen svojevrsni paket aranžman, koji bi prodaju NIS-a pod ovim uslovima omogućavao samo ako se Rusi ugovorno obavežu na izgradnju gasovoda kroz Srbiju u određenom roku.
Ni posle nedelju dana od slanja srpskog predloga, ruska strana nije na njega odgovorila, niti precizirala kada bi pregovori mogli da budu nastavljeni. Upućeni tvrde da je malo verovatno da će Rusi pristati na dosta tvrde uslove srpske strane.
I dok naši zvaničnici kao moguće vreme za okončanje pregovora i potpisivanje ugovora navode nedelju od 15. do 22. decembra (potpisani Protokol predviđa da se ugovor mora potpisati do kraja ove godine), nezvanično se može čuti da će pregovori biti i duži i teži, pa čak i to da je njihov ishod sasvim neizvestan.
(MONDO)
