U trećem kvartalu ove godine bruto društveni proizvod (BDP) u Nemačkoj opao je za 0,5 odsto u odnosu na prethodni, saopštio je Savezni zavod za statistiku.
U trećem kvartalu ove godine bruto društveni proizvod (BDP) u Nemačkoj opao je za 0,5 odsto u odnosu na prethodni, saopštio je Savezni zavod za statistiku.
Kako je već i u drugom kvartalu privredni rast sa padom od 0,4 odsto bio negativan, nemačka privreda se, saopšteno je, nalazi u "tehničkoj recesiji".
U prva tri meseca ove godine je privredni rast još iznosio 1,4 odsto.
Razlog za nepovoljan razvoj je, kako su ocenili statističari, pre svega vidan pad nemačkog izvoza, koji je već više godina motor nemačkog privrednog rasta.
Unutrašnja privatna i javna potrošnja je doduše i proteklih meseci porasla, ali to nije bilo dovoljno da nadoknadi gubitak nastao padom izvoza i manje povoljnim spoljnotrgovinskim bilansom.
Stručnjaci su već ranije predvideli pad bruto društvenog proizvoda u trećem kvartalu, ali od najviše 0,2 odsto. Ne očekuje se da će se situacija popraviti ni u četvrtom kvartalu tekuće godine.
Naime, pad cena nafte nije dovoljan da bi neutralizovao ostala negativna kretanja na svetskom i nemačkom tržištu, a povoljne posledice odluke Evropske centralne banke (ECB) o smanjenju kamata osetiće se tek naredne godine.
Ekonomisti najavljuju da će oživljavanje konjunkture otpočeti tek u drugoj polovini naredne godine.
No, u celini će 2009. biti godina recesije. To je već juče najavio petočlani tzv. "savet ekonomskih mudraca" u Berlinu predstavljajući ovogodišnji izveštaj o nemačkoj privredi.
Vodeći ekonomisti u zemlji ocenili su da će posle rasta od 2,5 odsto u prošloj i 1,7 u ovoj godini, privredni rast u narednoj godini biti ravan nuli.
Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje pak smanjenje nemačkog bruto društvenog proizvoda za 0,8 odsto.
Savet ekonomskih mudraca je ocenio da je vladin plan za oživljavanje konjunkture koji Kreditni zavod za privrednu obnovu (KfW) treba da finansira sa 15 milijardi evra nedovoljan podsticaj za oporavak privrede.
Zato to telo predlaže višestruko veće javne investicije merene milijardama evra zbog kojih bi opravdano bilo i novo državno zaduživanje. Stručnjaci su kritikovali to što su proteklih godina, zbog nastojanja da se smanji budžetski deficit, drastično opale javne investicije.
U sadašnjoj situaciji oni predlažu da savezne pokrajine i komune počnu milijarde evra da ulažu u izgradnju i obnovu saobraćajne infrastrukture, kao i u obrazovanje i nauku.
(Beta)
Kako je već i u drugom kvartalu privredni rast sa padom od 0,4 odsto bio negativan, nemačka privreda se, saopšteno je, nalazi u "tehničkoj recesiji".
U prva tri meseca ove godine je privredni rast još iznosio 1,4 odsto.
Razlog za nepovoljan razvoj je, kako su ocenili statističari, pre svega vidan pad nemačkog izvoza, koji je već više godina motor nemačkog privrednog rasta.
Unutrašnja privatna i javna potrošnja je doduše i proteklih meseci porasla, ali to nije bilo dovoljno da nadoknadi gubitak nastao padom izvoza i manje povoljnim spoljnotrgovinskim bilansom.
Stručnjaci su već ranije predvideli pad bruto društvenog proizvoda u trećem kvartalu, ali od najviše 0,2 odsto. Ne očekuje se da će se situacija popraviti ni u četvrtom kvartalu tekuće godine.
Naime, pad cena nafte nije dovoljan da bi neutralizovao ostala negativna kretanja na svetskom i nemačkom tržištu, a povoljne posledice odluke Evropske centralne banke (ECB) o smanjenju kamata osetiće se tek naredne godine.
Ekonomisti najavljuju da će oživljavanje konjunkture otpočeti tek u drugoj polovini naredne godine.
No, u celini će 2009. biti godina recesije. To je već juče najavio petočlani tzv. "savet ekonomskih mudraca" u Berlinu predstavljajući ovogodišnji izveštaj o nemačkoj privredi.
Vodeći ekonomisti u zemlji ocenili su da će posle rasta od 2,5 odsto u prošloj i 1,7 u ovoj godini, privredni rast u narednoj godini biti ravan nuli.
Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje pak smanjenje nemačkog bruto društvenog proizvoda za 0,8 odsto.
Savet ekonomskih mudraca je ocenio da je vladin plan za oživljavanje konjunkture koji Kreditni zavod za privrednu obnovu (KfW) treba da finansira sa 15 milijardi evra nedovoljan podsticaj za oporavak privrede.
Zato to telo predlaže višestruko veće javne investicije merene milijardama evra zbog kojih bi opravdano bilo i novo državno zaduživanje. Stručnjaci su kritikovali to što su proteklih godina, zbog nastojanja da se smanji budžetski deficit, drastično opale javne investicije.
U sadašnjoj situaciji oni predlažu da savezne pokrajine i komune počnu milijarde evra da ulažu u izgradnju i obnovu saobraćajne infrastrukture, kao i u obrazovanje i nauku.
(Beta)
