Evropljani su spremni da smanje svoje prisustvo u međunarodnim finansijskim institucijama i tako ostave više prostora za Kinu i druge ekonomije u ubrzanom razvoju, rekao je predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo.
Evropljani su spremni da smanje svoje prisustvo u međunarodnim finansijskim institucijama i tako ostave više prostora za Kinu i druge ekonomije u ubrzanom razvoju, rekao je predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo.
Barozo je u intervjuu Međunarodnom Herald tribjunu (International Herald Tribune), pred sastanak lidera G20 u Vašingtonu, rekao da su evropski lideri prihvatili svoje "preveliko prisustvo" u institucijama kao što je Međunarodni monetarni fond (MMF).
"Imajući u vidu kontakte koje sam ja imao i opšti duh diskusije sa liderima i šefovima država, postoji otvorenost da se uspostavi veća uloga ekonomija u ubrzanom razvoju", rekao je Barozo za list i dodao da glas Kine treba glasnije da se čuje, a u skladu sa jačanjem njene ekonomije.
Na samitu u Vašingtonu svetski lideri će preispitati ulogu MMF-a, dajući mu veću ulogu u nadgledanju globalnog finansijskog sistema.
Barozo je u intervjuu rekao da još uvek nisu donete nikakve odluke, ali da bi uloga evropskog prisustva trebalo da bude preispitana pre ranije nego kasnije.
SAD trenutno ima 16,77 odsto ukupnog glasačkog tela MMF-a, Nemačka ima 5,88, Britanija i Francuska po 4,86 odsto, dok Kina ima 3,66 odsto.
Barozo je objasnio da iako svi Evropljani zajedno zauzimaju veći deo glasačkog tela MMF-u od SAD, oni imaju manji uticaj, jer češće istupaju kao nacionalne vlade, nego kao grupa.
"Slabiji smo nego što stvarno jesmo, zbog fragmentarnog pristupa", istakao je predsednik Evropske komisije.
Jedinstveniji evropski nastup u MMF-u već je razmatran pre deset godina, tokom razgovora o stvaranju zone evra, ali do sada nije postignut nikakav napredak jer "vlade ljubomorno čuvaju svoja nacionalna mesta" u tom svetskom finansijskom telu.
U odvojenom intervjuu za italijansku Republiku (La Repubblica) Barozo je rekao da svetska finansijska kriza još nije završena.
"Još uvek smo zabrinuti zbog nekih problema koji se tiču finansijskih tržišta", rekao je on.
Barozo je za italijanski list rekao da se nada da će na sastanku u Vašingtonu biti dogovorena kontrola banaka, odnosno da će velike multinacionalne banke morati da prihvate prekogranično nadgledanje, kao i da će doći do podele nadležnosti kada se radi o transparentnosti i odgovornosti.
On je dodao i da finansijska kriza ne bi trebalo da bude izgovor za odustajanje od smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO2).
Predsednik Evropske komisije je takođe naglasio da zemlje koje imaju budžetskog prostora za manevar, kao što je Nemačka, treba da u potpunosti iskoriste mogućnost fiskalnih stimulansa.
(Beta)
Barozo je u intervjuu Međunarodnom Herald tribjunu (International Herald Tribune), pred sastanak lidera G20 u Vašingtonu, rekao da su evropski lideri prihvatili svoje "preveliko prisustvo" u institucijama kao što je Međunarodni monetarni fond (MMF).
"Imajući u vidu kontakte koje sam ja imao i opšti duh diskusije sa liderima i šefovima država, postoji otvorenost da se uspostavi veća uloga ekonomija u ubrzanom razvoju", rekao je Barozo za list i dodao da glas Kine treba glasnije da se čuje, a u skladu sa jačanjem njene ekonomije.
Na samitu u Vašingtonu svetski lideri će preispitati ulogu MMF-a, dajući mu veću ulogu u nadgledanju globalnog finansijskog sistema.
Barozo je u intervjuu rekao da još uvek nisu donete nikakve odluke, ali da bi uloga evropskog prisustva trebalo da bude preispitana pre ranije nego kasnije.
SAD trenutno ima 16,77 odsto ukupnog glasačkog tela MMF-a, Nemačka ima 5,88, Britanija i Francuska po 4,86 odsto, dok Kina ima 3,66 odsto.
Barozo je objasnio da iako svi Evropljani zajedno zauzimaju veći deo glasačkog tela MMF-u od SAD, oni imaju manji uticaj, jer češće istupaju kao nacionalne vlade, nego kao grupa.
"Slabiji smo nego što stvarno jesmo, zbog fragmentarnog pristupa", istakao je predsednik Evropske komisije.
Jedinstveniji evropski nastup u MMF-u već je razmatran pre deset godina, tokom razgovora o stvaranju zone evra, ali do sada nije postignut nikakav napredak jer "vlade ljubomorno čuvaju svoja nacionalna mesta" u tom svetskom finansijskom telu.
U odvojenom intervjuu za italijansku Republiku (La Repubblica) Barozo je rekao da svetska finansijska kriza još nije završena.
"Još uvek smo zabrinuti zbog nekih problema koji se tiču finansijskih tržišta", rekao je on.
Barozo je za italijanski list rekao da se nada da će na sastanku u Vašingtonu biti dogovorena kontrola banaka, odnosno da će velike multinacionalne banke morati da prihvate prekogranično nadgledanje, kao i da će doći do podele nadležnosti kada se radi o transparentnosti i odgovornosti.
On je dodao i da finansijska kriza ne bi trebalo da bude izgovor za odustajanje od smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO2).
Predsednik Evropske komisije je takođe naglasio da zemlje koje imaju budžetskog prostora za manevar, kao što je Nemačka, treba da u potpunosti iskoriste mogućnost fiskalnih stimulansa.
(Beta)
