"To svakako neće biti kriza koja je bila devedesetih godina prošlog veka u Srbiji, nego će to biti privremeno usporavanje rasta privrede", rekao je Cvetković u intervjuu agenciji Tanjug.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je u subotu da Vlada Srbije čini maksimalne napore da se efekti svetske finansijske krize što manje ili uopšte ne osete u Srbiji i ukazao da budžet za 2009. godinu neće biti toliko restriktivan da bi zahtevao drastična odricanja građana.
"To svakako neće biti kriza koja je bila devedesetih godina prošlog veka u Srbiji, nego će to biti privremeno usporavanje rasta privrede", rekao je Cvetković u intervjuu agenciji Tanjug.
On je precizirao da će budžet za sledeću godinu biti "stabilizaciono razvojni", jer Vlada Srbije ne želi da se odrekne razvojne strategije, a procenjuje da Srbija nije u takvoj situaciji da to ne može i da realizuje.
Štednja je, ipak, neophodna na svim nivoima, ukazao je premijer, i objasnio da je kad je reč o budžetu, štednja planirana tamo gde su najveći izdaci i gde bi uštede mogle suštinski da doprinesu smanjenju rashoda, kao i u delu troškova koji nemaju makroekonomski uticaj, ali bi mogli da posluže kao "model za ugledanje".
"Reč je, na primer, o smanjenju troškova reprezentacije. Time dajemo signal drugima da treba štedeti", naglasio je Cvetković i podsetio da je Vlada Srbije donela odluku o smanjenju plata u upravnim i nadzornim odborima preduzećima u kojima je država osnivač.
To nisu velike uštede, posmatrajući izdatak u budžetu, ali time vlada daje signal da je štednja neophodna, objasnio je premijer i najavio da će vlada uskoro ograničiti plate direktora i zamenika direktora u javnim preduzećima, a potom će se ići i na smanjenje troškova reprezentacije i restrikcije u korišćenju službenih automobila.
Kada je reč o penzijama, iduće godine biće ispoštovana uredba o njihovom vanrednom povećanju od 10 odsto, što sa redovnim povećanjem čini ukupno 15 odsto.
Zarade budžetskih korisnika povećavaće se u skladu sa rastom troškova života, tako da će plate moći da budu u masi povećane najviše osam odsto, koliki je planirani rast kumulativne inflacije sledeće godine, naveo je Cvetković.
Predsednik Vlade Srbije najavio je da će, kao i svake godine, vlada potpisati četiri protokola sa reprezentativnim sindikatima o povećanju zarada u zdravstvu, kulturi, državnoj upravi i obrazovanju, u kojima će preciznije biti definisano povećanje plata.
Cvetković je ocenio da bi trebalo preispitati zbog čega se najavljuju otpuštanja radnika u Srbiji - da li je to zbog straha od efekata globalne ekonomske krize ili zato što poslodavci nemaju ekonomskog interesa da zadrže radnike.
"Treba videti da li imaju pravo na to ili ne, odnosno u čemu je njihov ekonomski interes da otpuste radnike, ako mogu na njemu da zarade", kazao je Cvetković, podsećajući na ekonomsku logiku koja kaže da "ako radnik ostvaruje profit poslodavcu, onda nema potrebe za njegovim otpuštanjem".
Cvetković je naglasio da se prilikom rešavanja statusa radnika u preduzeću mora poštovati zakon i da će se insistirati na tome da se kroz inspekcijski nadzor ispitaju sve okolnosti koje su dovele do toga.
On je u rekao da je sa reprezentativnim sindikatima (sindikat "Nezavisnost" i "Samostalni sindikat Srbije") već imao sastanak u petak (14. novembra) i da su mu na tom sastanku sindikati ukazali na preduzeća gde su otpuštanja već realizovana ili se najavljuju, kao i da je uočeno da je jednim delom reč o preduzećima koja su i do sada teško poslovala.
Kada je reč o subvencijama i ostalim troškovima, Vlada Srbije će nastojati da se merama štednje obuhvate sva subvencionisana javna preduzeća, najavio je Cvetković i naveo kao primer "Železnice Srbije", čije su mesečne subvencije iz budžeta jednake sumi ukupnih zarada zaposlenih, što se dešava već dugi niz godina, a to su i rudnici uglja "Resavica".
Takva javna preduzeća moraju što pre da se reformišu i da počnu sama da zarađuju, naglasio je Cvetković.
Cvetković je naglasio i da ne bi želeo da se stvara konfuzija u javnosti da smo mi ušli u aranžman sa MMF zato što su nam bila potrebna ta sredstva.
Premijer je dodao da je srpska vlada smatrala da je prisustvo MMF- neophodno zbog njegove percepcije svetske ekonomske krize, ali i poteza koje vlada čini kada su u pitanju mere za suzbijanje njenog uticaja na srpsku ekonomiju.
"Nije MMF taj koji nama postavlja uslove, nego imajući u vidu finansijsku krizu, mi smo dužni da imamo odgovarajuću reakciju na tu krizu, a taj odgovor se sastoji u čitavom nizu mera koje preduzimamo, između kojih su i sublimiranje uštede u budžetu", rekao je Cvetković i dodao da je i budzetski okvir rezultat zajedničkog rada Vlade i MMF-a, čija je uloga bila savetodavna.
"Naša ideja je da posmatramo razvoj situacije u vezi sa globalnom krizom i da se u zavisnosti od toga preduzimaju određene mere. Zbog toga nam je MMF veoma važan da nam kaže da je dobro to što radimo, da kaže 'mi stojimo iza toga i mi to podržavamo'", objasnio je Cvetković.
On je rekao da se ugovoreni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od 520 miliona dolara može koristiti samo za pokriće deviznih rezervi.
On je objasnio da se ta sredstva ne mogu koristiti za isplatu plata, penzija ili izgradnju infrastrukture.
"MMF kao svoj striktni zadatak ima da pomaže rezervama jedne države. Tako da ta sredstva ako budu povučena, mada ja lično mislim da neće, ona će se koristiti za jačanje deviznih sredstava zemlje", rekao je Cvetković i dodao da je to "značajno kod poremećaja kursa i visokih deficita tekućih plaćanja".
"Taj aranžman je u osnovi sličan onome što se kod nas zove okvirni kredit. Imate na raspolaganju određena sredstva koja možete, a ne morate da povučete", rekao je Cvetković.
(Tanjug)
"To svakako neće biti kriza koja je bila devedesetih godina prošlog veka u Srbiji, nego će to biti privremeno usporavanje rasta privrede", rekao je Cvetković u intervjuu agenciji Tanjug.
On je precizirao da će budžet za sledeću godinu biti "stabilizaciono razvojni", jer Vlada Srbije ne želi da se odrekne razvojne strategije, a procenjuje da Srbija nije u takvoj situaciji da to ne može i da realizuje.
Štednja je, ipak, neophodna na svim nivoima, ukazao je premijer, i objasnio da je kad je reč o budžetu, štednja planirana tamo gde su najveći izdaci i gde bi uštede mogle suštinski da doprinesu smanjenju rashoda, kao i u delu troškova koji nemaju makroekonomski uticaj, ali bi mogli da posluže kao "model za ugledanje".
"Reč je, na primer, o smanjenju troškova reprezentacije. Time dajemo signal drugima da treba štedeti", naglasio je Cvetković i podsetio da je Vlada Srbije donela odluku o smanjenju plata u upravnim i nadzornim odborima preduzećima u kojima je država osnivač.
To nisu velike uštede, posmatrajući izdatak u budžetu, ali time vlada daje signal da je štednja neophodna, objasnio je premijer i najavio da će vlada uskoro ograničiti plate direktora i zamenika direktora u javnim preduzećima, a potom će se ići i na smanjenje troškova reprezentacije i restrikcije u korišćenju službenih automobila.
Kada je reč o penzijama, iduće godine biće ispoštovana uredba o njihovom vanrednom povećanju od 10 odsto, što sa redovnim povećanjem čini ukupno 15 odsto.
Zarade budžetskih korisnika povećavaće se u skladu sa rastom troškova života, tako da će plate moći da budu u masi povećane najviše osam odsto, koliki je planirani rast kumulativne inflacije sledeće godine, naveo je Cvetković.
Predsednik Vlade Srbije najavio je da će, kao i svake godine, vlada potpisati četiri protokola sa reprezentativnim sindikatima o povećanju zarada u zdravstvu, kulturi, državnoj upravi i obrazovanju, u kojima će preciznije biti definisano povećanje plata.
Cvetković je ocenio da bi trebalo preispitati zbog čega se najavljuju otpuštanja radnika u Srbiji - da li je to zbog straha od efekata globalne ekonomske krize ili zato što poslodavci nemaju ekonomskog interesa da zadrže radnike.
"Treba videti da li imaju pravo na to ili ne, odnosno u čemu je njihov ekonomski interes da otpuste radnike, ako mogu na njemu da zarade", kazao je Cvetković, podsećajući na ekonomsku logiku koja kaže da "ako radnik ostvaruje profit poslodavcu, onda nema potrebe za njegovim otpuštanjem".
Cvetković je naglasio da se prilikom rešavanja statusa radnika u preduzeću mora poštovati zakon i da će se insistirati na tome da se kroz inspekcijski nadzor ispitaju sve okolnosti koje su dovele do toga.
On je u rekao da je sa reprezentativnim sindikatima (sindikat "Nezavisnost" i "Samostalni sindikat Srbije") već imao sastanak u petak (14. novembra) i da su mu na tom sastanku sindikati ukazali na preduzeća gde su otpuštanja već realizovana ili se najavljuju, kao i da je uočeno da je jednim delom reč o preduzećima koja su i do sada teško poslovala.
Kada je reč o subvencijama i ostalim troškovima, Vlada Srbije će nastojati da se merama štednje obuhvate sva subvencionisana javna preduzeća, najavio je Cvetković i naveo kao primer "Železnice Srbije", čije su mesečne subvencije iz budžeta jednake sumi ukupnih zarada zaposlenih, što se dešava već dugi niz godina, a to su i rudnici uglja "Resavica".
Takva javna preduzeća moraju što pre da se reformišu i da počnu sama da zarađuju, naglasio je Cvetković.
Cvetković je naglasio i da ne bi želeo da se stvara konfuzija u javnosti da smo mi ušli u aranžman sa MMF zato što su nam bila potrebna ta sredstva.
Premijer je dodao da je srpska vlada smatrala da je prisustvo MMF- neophodno zbog njegove percepcije svetske ekonomske krize, ali i poteza koje vlada čini kada su u pitanju mere za suzbijanje njenog uticaja na srpsku ekonomiju.
"Nije MMF taj koji nama postavlja uslove, nego imajući u vidu finansijsku krizu, mi smo dužni da imamo odgovarajuću reakciju na tu krizu, a taj odgovor se sastoji u čitavom nizu mera koje preduzimamo, između kojih su i sublimiranje uštede u budžetu", rekao je Cvetković i dodao da je i budzetski okvir rezultat zajedničkog rada Vlade i MMF-a, čija je uloga bila savetodavna.
"Naša ideja je da posmatramo razvoj situacije u vezi sa globalnom krizom i da se u zavisnosti od toga preduzimaju određene mere. Zbog toga nam je MMF veoma važan da nam kaže da je dobro to što radimo, da kaže 'mi stojimo iza toga i mi to podržavamo'", objasnio je Cvetković.
On je rekao da se ugovoreni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od 520 miliona dolara može koristiti samo za pokriće deviznih rezervi.
On je objasnio da se ta sredstva ne mogu koristiti za isplatu plata, penzija ili izgradnju infrastrukture.
"MMF kao svoj striktni zadatak ima da pomaže rezervama jedne države. Tako da ta sredstva ako budu povučena, mada ja lično mislim da neće, ona će se koristiti za jačanje deviznih sredstava zemlje", rekao je Cvetković i dodao da je to "značajno kod poremećaja kursa i visokih deficita tekućih plaćanja".
"Taj aranžman je u osnovi sličan onome što se kod nas zove okvirni kredit. Imate na raspolaganju određena sredstva koja možete, a ne morate da povučete", rekao je Cvetković.
(Tanjug)
