Premijer najavio je da će sutra početi pregovori o energetskom sporazumu sa ruskim "Gaspromom", a nada se i dogovoru sa "Alpinom-Por". Cvetković veruje da inflacija do kraja godine neće biti dvocifrena.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković najavio je da će u ponedeljak, 17. novembra, u Beogradu početi pregovori o energetskom sporazumu sa ruskim "Gaspromom" i izrazio nadu da će ugovor biti finalizovan najkasnije do 20. decembra ove godine, što je bio predlog srpske strane.
Srbija ima jako veliki interes da ostvari energetsku nezavisnost na dugi rok i sve kalkulacije pokazuju da je sporazum sa "Gaspromom" dobar za našu zemlju, pod uslovom da se realizuje u celini, istakao je premijer Cvetković u intervjuu agenciji Tanjug.
Stav Vlade Srbije je da se ugovor sa "Gaspromom" mora sklopiti u celini, istakao je Cvetković i podsetio da je Skupština Srbije ratifikovala Sporazum o saradnji u oblasti nafte i gasa sa Ruskom Federacijom, koji u sebi sadrži prodaju kapitala NIS-a, izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju i povećanje kapaciteta podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
"Moj je utisak da su razgovori oko NIS-a odmakli dalje, nego kod druga dva dela Sporazuma i očekujemo da se ubrzaju dogovori na ova druga dva dela", rekao je Cvetković.
Razgovori u Beogradu vodiće se na nivou stručnih timova, a ne na najvišem nivou, objasnio je Cvetković i naveo da u našem pregovaračkom timu ima petnaestak članova, među kojima su predstavnici Kabineta predsednika Vlade Srbije, resornih ministarstava, NIS-a, Srbijagasa i jedne advokatske kancelarije, a na čelu tima je državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić.
Vlada Srbije izrazila je i spremnost, pošto je ruska strana insistirala na kraćim rokovima, da čitav ugovor bude realizovan i pre 20. decembra, naravno ukoliko se plan pregovora realizuje brže i uz uslov da se dogovori celina aranžmana a ne njegovi pojedinačni delovi, rekao je Cvetković.
Govoreći o pregovorima sa konzorcijumom Alpina - Por, premijer je istakao da bi i za Srbiju i za koncesionara najbolje bilo da se postigne zadovoljavajući dogovor za obe strane, kako bi Srbija što pre mogla sama da počne izgradnju auto-puta Horgoš - Požega.
"Suština je da se ne ide na međunarodnu arbitražu, jer bi na gubitku bile obe strane, pogotovo što suđenja mogu da traju mesecima", rekao je predsednik Vlade Srbije.
Cvetković je podsetio da postoji validan ugovor, prema kome je koncesionar Alpina - Por obavezan da do 31. decembra ispuni neophodne uslove - zatvori finansijsku konstrukciju, da bi od 1. januara 2009. godine mogao da započne radove.
Pošto postoje indikacije da će konsesionar teško uspeti da ispuni uslove ugovora, pogotovo u trenutku kada u svetu vlada finansijska kriza, naša država razmatra mogućnosti da se sporazumno raskine ugovor i to u interesu obe strane, objasnio je Cvetković.
Dobitak bi imale obe strane, pri čemu bi koncesionaru bila vraćena bankarska garancija od 10 miliona evra, a država Srbija bi preuzela već izrađenu projektnu dokumentaciju i eksproprisano zemljište uz naknadu, čime bi se skratio period za izgradnju auto puta.
Cvetković je naveo da je Alpina - Por dostavila listu dokumentacije koju poseduje.
Na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu u petak, 14. novembra, na kojoj je na dnevnom redu između ostalog bila i koncesija, razmatran je izveštaj o toku razgovora i doneti su zaključci o tome koju dokumentaciju treba otkupiti, za koja dokumenta Vlada nema interesa, kao i koju dokumentaciju treba dodatno analizirati da bi se utvrdilo da li imamo za nju interesa ili ne.
Kada je reč o drugim infrastrukturnim projektima, premijer je naglasio da će ključni infrastrukturni projekti biti prioritet ove vlade i ocenio da će upravo oni obezbediti veći priliv investicija i više radnih mesta.
Pojednostavljenje procesa i procedura je ono na čemu treba dalje raditi, jer je upravo to što žele investitori, dodao je Cvetković.
Osvrćući se na stanje u realnom sektoru ekonomije, predsednik vlade je ukazao da srpska privreda ima mnoge komparativne prednosti i naveo da se naročito očekuju koristi od srpske automobilske industrije i saradnje sa "Fijatom" u 2010. godini, što bi trebalo da doprinese ekonomskom razvoju zemlje u narednom periodu.
"Investicijom sa 'Fijatom' otvaramo veliki front mogućnosti, jer se tu pojavljuju kooperanti i metalna industrija", smatra premijer, ali se i ogradio istakavši da ne znamo kakav će razvoj imati automobilska industrija u 2009. godini, imajući u vidu da je ona među prvima na udaru ekonomske krize u svetu.
Odgovarajući na pitanje gde su šanse srpske privrede u 2009. godini, predsednik Vlade Srbije je podsetio da je na nedavnom skupu sa grčkim privrednicima ukazano da je naša zemlja interesantna i zbog mogućih ulaganja u poljoprivredu, farmaceutsku industriju, telekomunikacije.
Premijer je rekao da su se grčki preduzetnici interesovali, na njegovo iznenađenje, čak i za pružanje medicinskih usluga u našoj zemlji.
"Jedan grčki investitor interesovao se za izgradnju kardiovaskularne klinike", precizirao je Cvetković.
On je naveo, osvrćući se na makroekonomske pokazatelje, da inflacija u ovoj godini ne bi trebalo, prema najnovijim procenama, da premaši deset procenata.
"Mi smo planirali ukupnu inflaciju za 2009. godinu od osam odsto. Može da se desi da nam inflacija u narednoj godini ne bude toliko velika. Ukoliko dispariteti cena ne povuku mnogo, mi ćemo na strani tražnje, zbog restriktivnije fiskalne politike, imati manji pritisak i to će pozitivno delovati na inflaciju", kazao je čelnik Vlade Srbije.
Ono što bi moglo negativno da se odrazi na inflaciju, prema oceni premijera, je kretanje kursa, deficit spoljne-trgovine i potencijalno povećanje cena roba iz uvoza.
Cvetković je podsetio da je za sledeću godinu predviđena stopa rasta bruto-domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, što je u poređenju sa nekim visoko razvijenim državama u Evropi koje su već u recesiji, prilično visoka stopa.
U odgovoru na pitanje da li smatra da će zbog krize u svetu, koja preti i Srbiji, on biti više "ekonomski", a manje "politički" premijer za vreme svog mandata, Cvetković je rekao da su se ekonomska pitanja nametnula kao prioritet većini vlada u svetu, pa i u Srbiji.
Predsednik Vlade Srbije ocenio je da je politika neodvojiva od ekonomije i naglasio da će on i dalje, kao premijer, iznositi i svoja politička mišljenja i stavove.
(Tanjug)
Srbija ima jako veliki interes da ostvari energetsku nezavisnost na dugi rok i sve kalkulacije pokazuju da je sporazum sa "Gaspromom" dobar za našu zemlju, pod uslovom da se realizuje u celini, istakao je premijer Cvetković u intervjuu agenciji Tanjug.
Stav Vlade Srbije je da se ugovor sa "Gaspromom" mora sklopiti u celini, istakao je Cvetković i podsetio da je Skupština Srbije ratifikovala Sporazum o saradnji u oblasti nafte i gasa sa Ruskom Federacijom, koji u sebi sadrži prodaju kapitala NIS-a, izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju i povećanje kapaciteta podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
"Moj je utisak da su razgovori oko NIS-a odmakli dalje, nego kod druga dva dela Sporazuma i očekujemo da se ubrzaju dogovori na ova druga dva dela", rekao je Cvetković.
Razgovori u Beogradu vodiće se na nivou stručnih timova, a ne na najvišem nivou, objasnio je Cvetković i naveo da u našem pregovaračkom timu ima petnaestak članova, među kojima su predstavnici Kabineta predsednika Vlade Srbije, resornih ministarstava, NIS-a, Srbijagasa i jedne advokatske kancelarije, a na čelu tima je državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić.
Vlada Srbije izrazila je i spremnost, pošto je ruska strana insistirala na kraćim rokovima, da čitav ugovor bude realizovan i pre 20. decembra, naravno ukoliko se plan pregovora realizuje brže i uz uslov da se dogovori celina aranžmana a ne njegovi pojedinačni delovi, rekao je Cvetković.
Govoreći o pregovorima sa konzorcijumom Alpina - Por, premijer je istakao da bi i za Srbiju i za koncesionara najbolje bilo da se postigne zadovoljavajući dogovor za obe strane, kako bi Srbija što pre mogla sama da počne izgradnju auto-puta Horgoš - Požega.
"Suština je da se ne ide na međunarodnu arbitražu, jer bi na gubitku bile obe strane, pogotovo što suđenja mogu da traju mesecima", rekao je predsednik Vlade Srbije.
Cvetković je podsetio da postoji validan ugovor, prema kome je koncesionar Alpina - Por obavezan da do 31. decembra ispuni neophodne uslove - zatvori finansijsku konstrukciju, da bi od 1. januara 2009. godine mogao da započne radove.
Pošto postoje indikacije da će konsesionar teško uspeti da ispuni uslove ugovora, pogotovo u trenutku kada u svetu vlada finansijska kriza, naša država razmatra mogućnosti da se sporazumno raskine ugovor i to u interesu obe strane, objasnio je Cvetković.
Dobitak bi imale obe strane, pri čemu bi koncesionaru bila vraćena bankarska garancija od 10 miliona evra, a država Srbija bi preuzela već izrađenu projektnu dokumentaciju i eksproprisano zemljište uz naknadu, čime bi se skratio period za izgradnju auto puta.
Cvetković je naveo da je Alpina - Por dostavila listu dokumentacije koju poseduje.
Na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu u petak, 14. novembra, na kojoj je na dnevnom redu između ostalog bila i koncesija, razmatran je izveštaj o toku razgovora i doneti su zaključci o tome koju dokumentaciju treba otkupiti, za koja dokumenta Vlada nema interesa, kao i koju dokumentaciju treba dodatno analizirati da bi se utvrdilo da li imamo za nju interesa ili ne.
Kada je reč o drugim infrastrukturnim projektima, premijer je naglasio da će ključni infrastrukturni projekti biti prioritet ove vlade i ocenio da će upravo oni obezbediti veći priliv investicija i više radnih mesta.
Pojednostavljenje procesa i procedura je ono na čemu treba dalje raditi, jer je upravo to što žele investitori, dodao je Cvetković.
Osvrćući se na stanje u realnom sektoru ekonomije, predsednik vlade je ukazao da srpska privreda ima mnoge komparativne prednosti i naveo da se naročito očekuju koristi od srpske automobilske industrije i saradnje sa "Fijatom" u 2010. godini, što bi trebalo da doprinese ekonomskom razvoju zemlje u narednom periodu.
"Investicijom sa 'Fijatom' otvaramo veliki front mogućnosti, jer se tu pojavljuju kooperanti i metalna industrija", smatra premijer, ali se i ogradio istakavši da ne znamo kakav će razvoj imati automobilska industrija u 2009. godini, imajući u vidu da je ona među prvima na udaru ekonomske krize u svetu.
Odgovarajući na pitanje gde su šanse srpske privrede u 2009. godini, predsednik Vlade Srbije je podsetio da je na nedavnom skupu sa grčkim privrednicima ukazano da je naša zemlja interesantna i zbog mogućih ulaganja u poljoprivredu, farmaceutsku industriju, telekomunikacije.
Premijer je rekao da su se grčki preduzetnici interesovali, na njegovo iznenađenje, čak i za pružanje medicinskih usluga u našoj zemlji.
"Jedan grčki investitor interesovao se za izgradnju kardiovaskularne klinike", precizirao je Cvetković.
On je naveo, osvrćući se na makroekonomske pokazatelje, da inflacija u ovoj godini ne bi trebalo, prema najnovijim procenama, da premaši deset procenata.
"Mi smo planirali ukupnu inflaciju za 2009. godinu od osam odsto. Može da se desi da nam inflacija u narednoj godini ne bude toliko velika. Ukoliko dispariteti cena ne povuku mnogo, mi ćemo na strani tražnje, zbog restriktivnije fiskalne politike, imati manji pritisak i to će pozitivno delovati na inflaciju", kazao je čelnik Vlade Srbije.
Ono što bi moglo negativno da se odrazi na inflaciju, prema oceni premijera, je kretanje kursa, deficit spoljne-trgovine i potencijalno povećanje cena roba iz uvoza.
Cvetković je podsetio da je za sledeću godinu predviđena stopa rasta bruto-domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, što je u poređenju sa nekim visoko razvijenim državama u Evropi koje su već u recesiji, prilično visoka stopa.
U odgovoru na pitanje da li smatra da će zbog krize u svetu, koja preti i Srbiji, on biti više "ekonomski", a manje "politički" premijer za vreme svog mandata, Cvetković je rekao da su se ekonomska pitanja nametnula kao prioritet većini vlada u svetu, pa i u Srbiji.
Predsednik Vlade Srbije ocenio je da je politika neodvojiva od ekonomije i naglasio da će on i dalje, kao premijer, iznositi i svoja politička mišljenja i stavove.
(Tanjug)
