Srbija je druga zemlja na svetu po strahu zaposlenih od gubitka posla! Ispred naših radnika su samo radnici u Kamerunu. Ovo su podaci poslednjeg istraživanja Agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Medijum Galup". Do sličnih zaključaka došli su i CeSidovi analitičari, prenose "Novosti".
Srbija je druga zemlja na svetu po strahu zaposlenih od gubitka posla! Ispred naših radnika su samo radnici u Kamerunu. Ovo su podaci poslednjeg istraživanja Agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Medijum Galup". Do sličnih zaključaka došli su i CeSidovi analitičari, prenose "Novosti".
Komparativna studija koja je urađena u 61 zemlji sveta, sa 50.000 ispitanika koji reprezentuju populaciju od 2,1 milijardu ljudi, pokazala je da čak 47 odsto Srba nije sigurno za svoje radno mesto. Rasterećeniji od nas su čak i stanovnici Južne Amerike.
"Više od polovine zaposlenih u Srbiji živi u stalnom strahu od otkaza. A, kako se čini, taj strah će se povećavati s obzirom na stanje u kojem se nalazimo", kaže Zoran Stoiljković, profesor na Fakultetupolitičkih nauka, koji kao eskpert pomaže sindikatu "Nezavisnost".
Strah je razumljiv kada je toliko nezaposlenih u zemlji, pa poslodavac uvek može da nađe novog radnika. Na neki način, brige za radno mesto jedino su rasterećeni zaposleni u javnom sektoru, obrazovnim ustanovama i zdravstvu, a na udaru su svi u privredi, uslužnim delatnostima...
Profesor Stoiljković kaže da su u najgorem položaju radnici stariji od 45 godina.
Najčešće upravo oni postaju tehnološki višak, odlaze na prinudni godišnji odmor ili biro.
A da nađu novi posao, pored već zvanično 726.465 nezaposlenih, šanse su im minimalne.
"Posle otkaza koji sam zbog 'restrukturiranja firme' dobila pre tri godine, pala sam u totalnu depresiju", kaže I. V. (48), bivša službenica u građevinskoj firmi iz Beograda. "Imam dvoje dece. Muž je iz iste struke, ali u drugom preduzeću. Ni pre otkaza nismo bili u zavidnoj situaciji, pa zato kada sam dobila rešenje mislila sam da se ceo svet srušio. Ćerke su mi peti i osmi razred, troškovi nenormalni. Pokušavala sam ponovo da se zaposlim, ali kad čuju koliko imam godina, neće ni da razgovaraju. Više i ne tražim posao, sad samo strahujem da i moj muž ne dobije otkaz".
Prema rečima psihologa Prvoslava Plavšića, predsednika Društva psihologa Srbije, najgore je što "strahovi od otkaza nisu subjektivni, umišljeni, već uglavnom opravdani". "Najteži su slučajevi kada se udruži nekoliko faktora, osim otkaza ili straha za radno mesto, i neki porodični slomovi..."
(MONDO)
Komparativna studija koja je urađena u 61 zemlji sveta, sa 50.000 ispitanika koji reprezentuju populaciju od 2,1 milijardu ljudi, pokazala je da čak 47 odsto Srba nije sigurno za svoje radno mesto. Rasterećeniji od nas su čak i stanovnici Južne Amerike.
"Više od polovine zaposlenih u Srbiji živi u stalnom strahu od otkaza. A, kako se čini, taj strah će se povećavati s obzirom na stanje u kojem se nalazimo", kaže Zoran Stoiljković, profesor na Fakultetupolitičkih nauka, koji kao eskpert pomaže sindikatu "Nezavisnost".
Strah je razumljiv kada je toliko nezaposlenih u zemlji, pa poslodavac uvek može da nađe novog radnika. Na neki način, brige za radno mesto jedino su rasterećeni zaposleni u javnom sektoru, obrazovnim ustanovama i zdravstvu, a na udaru su svi u privredi, uslužnim delatnostima...
Profesor Stoiljković kaže da su u najgorem položaju radnici stariji od 45 godina.
Najčešće upravo oni postaju tehnološki višak, odlaze na prinudni godišnji odmor ili biro.
A da nađu novi posao, pored već zvanično 726.465 nezaposlenih, šanse su im minimalne.
"Posle otkaza koji sam zbog 'restrukturiranja firme' dobila pre tri godine, pala sam u totalnu depresiju", kaže I. V. (48), bivša službenica u građevinskoj firmi iz Beograda. "Imam dvoje dece. Muž je iz iste struke, ali u drugom preduzeću. Ni pre otkaza nismo bili u zavidnoj situaciji, pa zato kada sam dobila rešenje mislila sam da se ceo svet srušio. Ćerke su mi peti i osmi razred, troškovi nenormalni. Pokušavala sam ponovo da se zaposlim, ali kad čuju koliko imam godina, neće ni da razgovaraju. Više i ne tražim posao, sad samo strahujem da i moj muž ne dobije otkaz".
Prema rečima psihologa Prvoslava Plavšića, predsednika Društva psihologa Srbije, najgore je što "strahovi od otkaza nisu subjektivni, umišljeni, već uglavnom opravdani". "Najteži su slučajevi kada se udruži nekoliko faktora, osim otkaza ili straha za radno mesto, i neki porodični slomovi..."
(MONDO)
