Pregovori o energetskom sporazumu Srbije i Rusije biće nastavljeni u ponedeljak u Beogradu, a ruska strana bi trebalo da se izjasni o predlozima koje je Beograd uputio 31. oktobra, potvrđeno je agenciji Beta u Ministarstvu ekonomije Srbije.
Pregovori o energetskom sporazumu Srbije i Rusije biće nastavljeni u ponedeljak u Beogradu, a ruska strana bi trebalo da se izjasni o predlozima koje je Beograd uputio 31. oktobra, potvrđeno je agenciji Beta u Ministarstvu ekonomije Srbije.
Stav srpske strane je da se sva tri ugovora - magistralni gasovod Južni tok, skladište gasa Banatski Dvor i Naftna industrija Srbije
(NIS) - moraju tretirati kao jedistven i međusobno povezan paket, što je bio i početni zahtev ruske strane koja je do NIS-a došla preko gasovoda, rečeno je agenciji Beta.
"Ako nema gasovoda, nema ni NIS-a", naveo je Betin izvor.
U pregovorima će učestvovati državni sekretar za privredu i privatizaciju Nebojša Ćirić, koji predvodi pregovarački tim Vlade Srbije, naveli su u Ministarstvu.
Glavni ruski pregovarač za realizaciju energetskog sporazuma Dmitri Mališev koji je od četvrtka u Beogradu, izjavio je u subotu ruskom Itar-Tasu da bi ugovori o realizaciji sporazuma za izgradnju gasovoda kroz Srbiju, završavanju skladišta gasa Banatski Dvor i prodaji 51 odsto NIS-a Gasrpomu mogli da budu potpisani 24. i 25. novembra u Moskvi.
Ruska strana bi trebalo da se izjasni o predlogu Vlade Srbije da u NIS investira 700 miliona evra, umesto predviđenih 500, kao i da pored predviđenih 51 odsto akcija po ceni od 400 miliona, otkupi još 19 odsto akcija srpske naftne kompanije, po važećim zakonima.
U paketu predloga koji su potpisali premijer Srbije Mirko Cvetković i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a koji je preneo Blic prošle sedmice, jeste i zahtev da gasovod Južni tok ima magistralni karakter sa kapacitetom od 20 milijardi kubika godišnje.
Vlada Srbije je od Gasproma zatražila da se prodaja NIS-a uslovi izgradnjom Južnog toka i tako obezbedi ako Rusi ne ispune ugovorne obaveze.
U predlogu ugovora o energetskom sporazumu upućenom Rusima navodi se da ukoliko Gasprom bude kasnio s izgradnjom gasovoda Južni tok, Srbija traži isplatu kaznenih penala, a ako Rusi naknadno odustanu od njegove izgradnje, biće u obavezi da vrate akcije NIS-a.
Srpski tim je odbio predlog Rusa da se dogovorene investicije od 500 miliona evra u NIS izvedu tako što bi se sam NIS kreditno zadužio, dok bi Gasprom bio samo garant za taj kreditni aranžman.
Zatraženo je i da Gasprom odmah investira 500 miliona evra u srpsku naftu kompaniju, a da se NIS dodatno zaduži za još 700 miliona evra, čime bi se dostigla potrebna cifra za obnovu rafinerija i efikasno funkcionisanje te kompanije.
Na većem obimu investicija posebno je insistirao premijer Cvetković, jer je procenjeno da u obnovu tri srpske rafinerije treba uložiti više od milijardu evra.
Dodatni oprez srpske strane bude i najnovije informacije da bi zbog manjka novca Rusija mogla da odustane od gradnje gasovoda Severni tok, dok se krak tog gasovoda Južni tok praktično i ne pominje.
Ruski premijer Vladimir Putin zapretio je da će odustati od gasovoda od Rusije do Nemačke zato što nailazi na protivljenje nekih članica EU, a isplativost mu opada zbog pada cena nafte i gasa, preneli su u petak svetski mediji.
Troškovi izgradnje Severnog toka procenjuju se na 7,4 milijarde evra.
(Beta)
Stav srpske strane je da se sva tri ugovora - magistralni gasovod Južni tok, skladište gasa Banatski Dvor i Naftna industrija Srbije
(NIS) - moraju tretirati kao jedistven i međusobno povezan paket, što je bio i početni zahtev ruske strane koja je do NIS-a došla preko gasovoda, rečeno je agenciji Beta.
"Ako nema gasovoda, nema ni NIS-a", naveo je Betin izvor.
U pregovorima će učestvovati državni sekretar za privredu i privatizaciju Nebojša Ćirić, koji predvodi pregovarački tim Vlade Srbije, naveli su u Ministarstvu.
Glavni ruski pregovarač za realizaciju energetskog sporazuma Dmitri Mališev koji je od četvrtka u Beogradu, izjavio je u subotu ruskom Itar-Tasu da bi ugovori o realizaciji sporazuma za izgradnju gasovoda kroz Srbiju, završavanju skladišta gasa Banatski Dvor i prodaji 51 odsto NIS-a Gasrpomu mogli da budu potpisani 24. i 25. novembra u Moskvi.
Ruska strana bi trebalo da se izjasni o predlogu Vlade Srbije da u NIS investira 700 miliona evra, umesto predviđenih 500, kao i da pored predviđenih 51 odsto akcija po ceni od 400 miliona, otkupi još 19 odsto akcija srpske naftne kompanije, po važećim zakonima.
U paketu predloga koji su potpisali premijer Srbije Mirko Cvetković i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a koji je preneo Blic prošle sedmice, jeste i zahtev da gasovod Južni tok ima magistralni karakter sa kapacitetom od 20 milijardi kubika godišnje.
Vlada Srbije je od Gasproma zatražila da se prodaja NIS-a uslovi izgradnjom Južnog toka i tako obezbedi ako Rusi ne ispune ugovorne obaveze.
U predlogu ugovora o energetskom sporazumu upućenom Rusima navodi se da ukoliko Gasprom bude kasnio s izgradnjom gasovoda Južni tok, Srbija traži isplatu kaznenih penala, a ako Rusi naknadno odustanu od njegove izgradnje, biće u obavezi da vrate akcije NIS-a.
Srpski tim je odbio predlog Rusa da se dogovorene investicije od 500 miliona evra u NIS izvedu tako što bi se sam NIS kreditno zadužio, dok bi Gasprom bio samo garant za taj kreditni aranžman.
Zatraženo je i da Gasprom odmah investira 500 miliona evra u srpsku naftu kompaniju, a da se NIS dodatno zaduži za još 700 miliona evra, čime bi se dostigla potrebna cifra za obnovu rafinerija i efikasno funkcionisanje te kompanije.
Na većem obimu investicija posebno je insistirao premijer Cvetković, jer je procenjeno da u obnovu tri srpske rafinerije treba uložiti više od milijardu evra.
Dodatni oprez srpske strane bude i najnovije informacije da bi zbog manjka novca Rusija mogla da odustane od gradnje gasovoda Severni tok, dok se krak tog gasovoda Južni tok praktično i ne pominje.
Ruski premijer Vladimir Putin zapretio je da će odustati od gasovoda od Rusije do Nemačke zato što nailazi na protivljenje nekih članica EU, a isplativost mu opada zbog pada cena nafte i gasa, preneli su u petak svetski mediji.
Troškovi izgradnje Severnog toka procenjuju se na 7,4 milijarde evra.
(Beta)
