Srbija planira da subvencioniše strane direktne investicije do kraja 2010. godine, izjavio je danas srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Srbija planira da subvencioniše strane direktne investicije do kraja 2010. godine, izjavio je danas srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
On je govoreći na okruglom stolu "Grinfild strane direktne investicije u Srbiji", koji je organizovao Centar za liberalno-demokratske studije i Vip mobajl, kazao da među stručnjacima postoji podeljenost da li treba ili ne stimulisati strane direktne investicije.
"Teorija kaže da ne treba, ali praksa potvrđuje da je to dobro u sistemu gde drugi nude podsticaje i sve zemlje koje su imale značajniji industrijski razvoj na različite načine su subvencionisale strane direktne investicije", kazao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, da Srbija nije ponudila veće podsticaje od Rumunije, ni italijanski Fijat ne bi došao u Kragujevac.
Dinkić je podsetio da je sistem podsticaja i subvencija u Srbiji uveden 2006. godine i da je praksa pokazala da je to dobro, jer su od tada u zemlju krenule prve značajnije grinfild investicije, od kojih je više od 60 odsto otišlo u sektor proizvodnje.
On je dodao da nisu samo podsticaji i subvencije nisu presudni za dolazak investitora, već da je veoma važno i dobro poslovno okruženje, stabilan bankarski sistem, kao i stabilna država bez rizika.
Nekada je prepreka za veće grinfild investicije u Srbiju bio politički rizik, a danas je to birokratija, naglasio je srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja, i dodao da će od rešavanja tog problema zavisiti ubuduće brzina priliva stranih direktnih investicija.
Dinkić je dodao da u Srbiji trenutno boravi delegacija privrednika iz Nemačke i Austrije koja je veoma zainteresovana za grinfild projekte u oblasti tekstila i automobilske industrije, pre svega zbog kvalitetne, a jeftine radne snage i zbog atraktivnog poreskog sistema i podsticaja.
On je najavio da očekuje da će u narednom periodu najveće grinfild investicije u Srbii biti u oblasti automobilske industrije, dolazak švedske Ikee (IKEA), kao i dolazak američke Siti banke.
Prema rečima Dinkića, vrednost stranih direktnih investicija u Srbiji od 2001. godine do danas procenjuje se na oko 17 milijardi dolara, od čega je najviše, oko pet milijardi dolara, otišlo u bankarski sistem koji je trenutno u Srbiji najstabilniji sistem.
U sektor proizvodnje otišlo je oko 2,6 milijardi dolara stranih direktnih investicija, u telekomunikacije oko 2,4 milijardi dolara, oko 1,7 milijardi dolara u sektor trgovine, dok je u sektor nekretnina ušlo oko 1,6 milijardi dolara , kazao je Dinkić.
Najveć investitori, kako je dodao, su Austrija oko 2,5 milijardi dolara i Grčke oko dve milijarde dolara.
(Beta)
On je govoreći na okruglom stolu "Grinfild strane direktne investicije u Srbiji", koji je organizovao Centar za liberalno-demokratske studije i Vip mobajl, kazao da među stručnjacima postoji podeljenost da li treba ili ne stimulisati strane direktne investicije.
"Teorija kaže da ne treba, ali praksa potvrđuje da je to dobro u sistemu gde drugi nude podsticaje i sve zemlje koje su imale značajniji industrijski razvoj na različite načine su subvencionisale strane direktne investicije", kazao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, da Srbija nije ponudila veće podsticaje od Rumunije, ni italijanski Fijat ne bi došao u Kragujevac.
Dinkić je podsetio da je sistem podsticaja i subvencija u Srbiji uveden 2006. godine i da je praksa pokazala da je to dobro, jer su od tada u zemlju krenule prve značajnije grinfild investicije, od kojih je više od 60 odsto otišlo u sektor proizvodnje.
On je dodao da nisu samo podsticaji i subvencije nisu presudni za dolazak investitora, već da je veoma važno i dobro poslovno okruženje, stabilan bankarski sistem, kao i stabilna država bez rizika.
Nekada je prepreka za veće grinfild investicije u Srbiju bio politički rizik, a danas je to birokratija, naglasio je srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja, i dodao da će od rešavanja tog problema zavisiti ubuduće brzina priliva stranih direktnih investicija.
Dinkić je dodao da u Srbiji trenutno boravi delegacija privrednika iz Nemačke i Austrije koja je veoma zainteresovana za grinfild projekte u oblasti tekstila i automobilske industrije, pre svega zbog kvalitetne, a jeftine radne snage i zbog atraktivnog poreskog sistema i podsticaja.
On je najavio da očekuje da će u narednom periodu najveće grinfild investicije u Srbii biti u oblasti automobilske industrije, dolazak švedske Ikee (IKEA), kao i dolazak američke Siti banke.
Prema rečima Dinkića, vrednost stranih direktnih investicija u Srbiji od 2001. godine do danas procenjuje se na oko 17 milijardi dolara, od čega je najviše, oko pet milijardi dolara, otišlo u bankarski sistem koji je trenutno u Srbiji najstabilniji sistem.
U sektor proizvodnje otišlo je oko 2,6 milijardi dolara stranih direktnih investicija, u telekomunikacije oko 2,4 milijardi dolara, oko 1,7 milijardi dolara u sektor trgovine, dok je u sektor nekretnina ušlo oko 1,6 milijardi dolara , kazao je Dinkić.
Najveć investitori, kako je dodao, su Austrija oko 2,5 milijardi dolara i Grčke oko dve milijarde dolara.
(Beta)
