Realna zaduženost građana Srbije po osnovu bankarskih kredita povećana je za deset meseci ove godine za 1,6 odsto, što je vrlo umeren rast i kreditna ekspanzija od prošle godine je zaustavljena, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Realna zaduženost građana Srbije po osnovu bankarskih kredita povećana je za deset meseci ove godine za 1,6 odsto, što je vrlo umeren rast i kreditna ekspanzija od prošle godine je zaustavljena, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Dugalić je, na konferenciji za novinare, objasnio da je nominalni rast kreditnog zaduženja od početka godine bio 16,9 odsto, međutim, od toga treba oduzeti rast kursa evra, koji je u prvih deset meseci bio 7,3 odsto, kao i inflaciju od osam odsto.
Prema njegovim rečima, u proteklim mesecima, od početka svetske finansijske krize, kreditna aktivnost banaka je "nešto smanjena, ali ne dramatično", pošto je broj odobrenih kredita opao za nekoliko procenata i taj umereni pad trebalo bi da bude nastavljen do kraja godine.
Dugalić je precizirao da u strukturi odobrenih kredita i dalje preovlađuju stambeni krediti, a smanjuje se učešće potrošačkih i gotovinskih kredita, dok se kašnjenje u otplati kredita kreće od 1,2 do 1,5 odsto.
On je ukazao da su najveći rast u prvih deset meseci imali stambeni krediti - 48 odsto, i dostigli 151,5 milijardi dinara, kao i poljoprivredni krediti koji su od januara do oktobra imali rast od 143 odsto, na 19,1 milijardu dinara, pre svega pod uticajem aktivnosti Ministarstva poljoprivrede.
Obim gotovinskih kredita opao je u tom periodu 10,5 odsto, na 114,2 milijarde dinara, a potrošačkih kredita za 24,1 odsto, na 18,5 milijardi dinara.
Dugalić je naveo i da je sastanak Narodne banke Srbije sa četiri najveće banke u Srbiji o olakšavanju uslova za otplatu kredita bio radnog karaktera, a centralna banka priprema rešenja koja će važiti za sve kada budu formalno doneta.
"Suština tih mera je da se trenutno relaksiraju obaveze koje građani imaju kod banaka, da se mesečne rate malo smanje kako bi teret bio podnošljiviji", dodao je Dugalić.
On je naveo da je na Dan štednje u gotovo svim bankama iznos novopoloženih sredstava bio veći od iznosa povučenog novca i izrazio očekivanje da će na kraju novembra iznos štednje biti veći nego na početku kampanje štednje.
Dugalić je ocenio da je rast kursa evra direktna posledica događaja izvan Srbije, odnosno nešto smanjenog priliva stranog novca ističući da banke nemaju interes da špekulišu kursom i da kurs "skoči".
Kada se radi o "Metals banci", u koju su bile uvedene privremene mere, on je ukazao da je ta banka "na putu potpune konsolidacije", da je likvidnost normalizovana i sve obaveze su plaćene.
(Tanjug)
Dugalić je, na konferenciji za novinare, objasnio da je nominalni rast kreditnog zaduženja od početka godine bio 16,9 odsto, međutim, od toga treba oduzeti rast kursa evra, koji je u prvih deset meseci bio 7,3 odsto, kao i inflaciju od osam odsto.
Prema njegovim rečima, u proteklim mesecima, od početka svetske finansijske krize, kreditna aktivnost banaka je "nešto smanjena, ali ne dramatično", pošto je broj odobrenih kredita opao za nekoliko procenata i taj umereni pad trebalo bi da bude nastavljen do kraja godine.
Dugalić je precizirao da u strukturi odobrenih kredita i dalje preovlađuju stambeni krediti, a smanjuje se učešće potrošačkih i gotovinskih kredita, dok se kašnjenje u otplati kredita kreće od 1,2 do 1,5 odsto.
On je ukazao da su najveći rast u prvih deset meseci imali stambeni krediti - 48 odsto, i dostigli 151,5 milijardi dinara, kao i poljoprivredni krediti koji su od januara do oktobra imali rast od 143 odsto, na 19,1 milijardu dinara, pre svega pod uticajem aktivnosti Ministarstva poljoprivrede.
Obim gotovinskih kredita opao je u tom periodu 10,5 odsto, na 114,2 milijarde dinara, a potrošačkih kredita za 24,1 odsto, na 18,5 milijardi dinara.
Dugalić je naveo i da je sastanak Narodne banke Srbije sa četiri najveće banke u Srbiji o olakšavanju uslova za otplatu kredita bio radnog karaktera, a centralna banka priprema rešenja koja će važiti za sve kada budu formalno doneta.
"Suština tih mera je da se trenutno relaksiraju obaveze koje građani imaju kod banaka, da se mesečne rate malo smanje kako bi teret bio podnošljiviji", dodao je Dugalić.
On je naveo da je na Dan štednje u gotovo svim bankama iznos novopoloženih sredstava bio veći od iznosa povučenog novca i izrazio očekivanje da će na kraju novembra iznos štednje biti veći nego na početku kampanje štednje.
Dugalić je ocenio da je rast kursa evra direktna posledica događaja izvan Srbije, odnosno nešto smanjenog priliva stranog novca ističući da banke nemaju interes da špekulišu kursom i da kurs "skoči".
Kada se radi o "Metals banci", u koju su bile uvedene privremene mere, on je ukazao da je ta banka "na putu potpune konsolidacije", da je likvidnost normalizovana i sve obaveze su plaćene.
(Tanjug)
