Slušaj vest

Država će vam pomoći, rekao je u četvrtak predsednik Srbije Aleksandar Vučić građanima, koji su danima demonstrirali ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu zbog prezaduženosti u švajcarskim francima.

Reč je o 16.800 predmeta građana koji su se žalili sudovima zbog prezaduženosti u švajcarskoj valuti.

Ovaj problem traje više godina, a Vučić je izneo ideju da se dugovi raspodele na banke (70 odsto) i državu (30%). Banke bi tako platile između 240 i 420 miliona evra, a cena za državu, odnosno sve građane koji pune budžet, bio bi 120 miliona evra.

"Ništa nije gotovo, obećao sam šta ćemo da radimo. Naši timovi danas razgovaraju sa predstavnicima banaka, zatim ćemo mi u nedelju ili početkom naredne nedelje imati samostalni sastanak, a onda ćemo pozvati i predstavnike zaduženih da razgovaramo i pokušamo da pronađemo najbolji model", rekao je Vučić novinarima dan kasnije, u Golupcu.

On je istakao da nije lako doći do rešenja, jer je reč o velikim finansijskim davanjima.

"To vam je, u najmanju ruku, kao da treba 10 ili 12 ovakvih Golubačkih tvrđava da potpuno obnovimo i uradimo. To je ogroman novac građana", ukazao je Vučić.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je 1. aprila da vlada još nema rešenje za građane koji su se zadužili u švajcarskim francima, ali da se razgovara sa bankama i radi na rešavanju tog problema.

"Razgovaramo sa bankama, videćemo kako ćemo taj problem rešiti. Još nemamo rešenje, ali smo imali sastanke sa bankama i tokom vikenda, radimo na tome", rekla je Brnabić novinarima u Osnonoj školi "Jovan Dučić" u Beogradu.

Na pitanje novinara zašto je predsednik Aleksandar Vučić razgovarao sa građanima koji su zaduženi u švajcarskim francima, a to nije učinila ona, premijerka je odgovorila ona razgovarala sa predstavnicima Narodne banke Srbije.

"Probaćemo da nađemo rešenje, ja sam pragmatična osoba, meni je važan rezultat. Građanima je takođe najvažnije da postoji neki rezultat", rekla je Brnabić, prenosi Tanjug.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da država ima načina da utiče na banke da smanje dug zaduženih u "švajcarcima", da su na zajmovima prilično zaradile i da mogu taj trošak da podnesu. On predlaže dogovor banke i klijenta - da banka otpiše deo duga.

"Prava adresa za rešavanje problema su banke. Te kredite su uzimale dve kategorije ljudi. Jedna se zaduživala da dođe do krova nad glavom i nije mogla da razume sve rizike ovog zajma. Druga kategorija su oni koji su se zaduživali za velike iznose, računajući da iskoriste tadašnje prednosti kredita u švajcarskim francima. Po meni, pravedno je da se rizik podeli. Da dužnici ne dobiju sve ili da ne izgube sve i da banke ne dobiju sve ili da ne izgube sve", rekao je Savić pre nekoliko dana za "Politiku".

Dodaje da je pravio računicu na primeru zajma kod kojeg je ostatak duga 73.000 švajcarskih franaka.

Predlog je da se taj ostatak duga prebaci u evro prema uslovima kredita indeksiranih u evrima, odnosno kao da je od početka reč o takvom kreditu. U tom slučaju, ostatak duga je 51.000 evra, a razlika 22.000 švajcaraca.

Savićev predlog je da se banka i dužnik "nađu na sredini" i da se trošak ravnomerno raspodeli, pa da ostatak duga bude 62.000 švajcaraca.

Međutim Udruženje CHF, koje je organizovalo protest, protivi se ideji da se krediti konvertuju u evro, jer time ne bi bio rešen problem onih koji su već ostali bez stanova, a takvih slučajeva je 8.000.

"Pretvaranje kredita iz 'švajcaraca' u evro koštalo bi državu, ali mi imamo rešenje koje ne bi išlo na račun države. Ukidanje klauzule kojom su krediti vezani za švajcarski franak, čime bi krediti bili dinarski, kao što i jesu, dobro je rešenje i za zadužene i za državu", kaže advokat Jelena Pavlović iz Udruženja CHF.

Ovim rešenjem, tvrdi ona, ne bi ni banke bile na gubitku, jer bi se odrekle ekstraprofita.

Pojedini ekonomisti predlažu da banke otkriju koliko su do sada zaradile od tog ekstraprofita i da pola od te sume daju za otplatu, dok bi ostatak novca isplatila država.

Ali, da li je pravedno da svi građani, koji učestvuju u punjenju državnog budžeta, snose ove troškove? Pogotovo kada je reč o onim građanima koji su takođe zaduženi u bankama u evrima, koji bi tako plaćali i svoj kredit i kredite onih koji su se zadužili u "švajcarcima".

Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović je u razgovoru za "Talas" istakla da je "jedino ispravno rešenje da ti ljudi svoje dugovanje plate sami".

"Uzeli su kredit koji je u tom trenutku bio povoljniji, i to daleko povoljniji od kredita u evrima. Ali, kao što dobitak od takvog rešenja pripada samo njima - i rizik pripada samo njima", naglasila je ona.

Dodala je da postoje dva načina da se ovaj problem reši:

"Jedan je da dužnici vrate sami kredit koji su uzeli, a drugi je da im ga mi vratimo - da se krediti dinarizuju, ili da se pretvore u kredite u evrima, ali po kamatnoj stopi od oko 5% (koja je važila za kredite u CHF) a ne po kamatnoj stopi od oko 9%, koja je važila za kredite u evrima. U svakoj od ovih opcija, osim prve, njihov kredit bismo vratili mi - a ne oni".

Ekonomista Jurij Bajec kaže za "Danas" da ne bi smelo da se dogodi da bilo ko bude oštećen, odnosno da na kraju oni koji su uzimali kredite u švajcarskoj valuti, ne budu u boljem položaju od onih koji su uzimali kredit u evrima.

On ističe da rešavanje ovog problema ne bi trebalo da ide na teret svih poreskih obveznika, već da to reše zajedno banke i klijenti.

"U vreme kada su se nudili ti krediti, nije da nije bilo jasno da postoji problem. i tadašnji guverner Jelašić je upozoravao daje kamatna stopa važna, ali i da se mora gledati i kurs koji je povoljan, ali koji se može menjati. A to se kasnije i dogodilo", ukazuje Bajec.

Takođe, dodaje, mora se uzimati u obzir da nisu svi koji su uzimali kredite u istoj situaciji - neki su rešavali osnovne probleme (obezbeđivali sebi krov nad glavom), a drugi su kupovali nekretnine za izdavanje i naglašava da to sud treba da proceni od slučaja do slučaja.

EVO KAKAV JE BIO KURS U FRANCIMA I EVRIMA:

CHF kurs

2005. godine - 51 do 52 RSD (dinara)
2008. godine - 51 do 59 RSD
2010. godine - 66 do 68 RSD
2015. godine - 111 do 118 RSD
2018. godine - 102 RSD

EUR kurs

2005. godine - 80 RSD
2008. godine - 82 do 88 RSD
2010. godine - 98 do 99 RSD
2015. godine - 120 do 123 RSD
2018. godine - 118 RSD

KAMATA-TROMESEČNI Libor i Euribor

CHF

2005 - 0,75%
2010 - 0,25%
2018 - 0,75% (minusna)

EUR

2005 - 2%
2010 - 1%
2018 - 0%

PRIMER: Ako je neko uzeo kredit od 8 miliona dinara 2005. godine to je bilo 100.000 evra ili 153.000 švajcarskih franaka. Danas bi glavnica bila 15,6 miliona dinara (ako mu je kredit bio u francima) ili 11,8 miliona (ako je bio u evrima).


- REŠENJA ZEMALJA U OKRUŽENJU (naravno, ovde treba uzeti u obzir koliko je ljudi u tim zemljama uzelo kredit i "švajcarcima" i zbog čega su donete ovakve mere) -

MAĐARSKA: Zakon o konverziji donet je 2014. godine i prema njemu su svi krediti indeksirani u švajcarcima prebačeni u forintu (mađarska valuta), po kursu na dan zaključenja ugovora. Mađarska je potom, iz državnih rezervi bankama zauzvrat dala TRI MILIJARDE EVRA na ime "podsticaja i podrške".

POLJSKA: Više od 700.000 Poljaka uzelo je kredite u francima, a njihova ukupna vrednost je 34 milijarde evra. Kada su rate porasle, građani su tužili banke i dobijali te sporove. Vremenom su sudovi čitave ugovore proglašavali ništavnim.

HRVATSKA: Presudom po kolektivnoj tužbi 2013. godine, sudovi su ukinuli valutnu klauzulu i naložili bankama da sklope anekse ugovora sa korisnicima kredita prema kojima je glavnica bila izražena u domaćoj valuti. Dve godine kasnije donet je Zakon o konverziji koji je bio spas za oko 60.000 zaduženih.

CRNA GORA: Donet je Zakon o konverziji kredita iz švajcarskih franaka u evre, a fiksna kamatna stopa sada iznosi 8,2% na godišnjem nivou. Osnovicu za konverziju predstavlja iznos koji je klijent dobio u banci u trenutku zaključenja ugovora.

RUMUNIJA: U oktobru 2015. godine donet je Zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima u domaću valutu, po kursu na dan sklapanja ugovora.