Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da mere monetarne politike centralne banke i aranžman Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom garantuju stabilnost dinara na srednji i dugi rok. Neophodne reforme penzionog sistema: izdaci za penzije veći od prihoda od privatizacije!
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da mere monetarne politike centralne banke i aranžman Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom garantuju stabilnost dinara na srednji i dugi rok.
"I dalje ćemo, kao i do sada, uraditi sve da tržište nesmetano funkcioniše, a to ne znači da možemo da garantujemo jednu ili drugu visinu (kursa), ali kao i do sada trudićemo se da ne bude prevelikih dnevnih oscilacija", istakao je Jelašić u izjavi novinarima.
Guverner je ukazao da će NBS za to, kao i do sada, koristiti devizne rezerve, ali u najmanjem mogućem obimu, tako što će u danima kada bude mala trgovina ući na međubankarsko devizno tržište i prodati određenu količinu deviza "bez toga da prejudiciramo tačan nivo kursa".
"NBS ne interveniše zato da bi sačuvala određeni nivo kursa. Koristimo devizne rezerve samo zato da bismo omogućili da tržište nesmetano funkcioniše", naglasio je Jelašić i dodao da centralna banka ne troši devizne rezerve "velikodušno", jer mogu zatrebati i za neke druge svrhe.
On očekuje da će se na srednji rok situacija sa kursom normalizovati.
Dinar je dostigao najnižu vrednost prema evru u ovoj godini, pošto je zvanični srednji kurs 86,8931 dinara za evro.
Zvanični srednji kurs evra juče je bio 86,4385 dinara, što znači da je domaća valuta oslabila 0,53 odsto ili za oko 46 para, i pored jučerašnje intervencije NBS prodajom 50 miliona evra.
Centralna banka je od početka novembra na međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 132 miliona evra, a tokom oktobra je prodala 269 miliona evra da bi povećala promet na tržištu i sprečila prevelike dnevne oscilacije.
Izdaci za penzije veći od prihoda od privatizacije!"I dalje ćemo, kao i do sada, uraditi sve da tržište nesmetano funkcioniše, a to ne znači da možemo da garantujemo jednu ili drugu visinu (kursa), ali kao i do sada trudićemo se da ne bude prevelikih dnevnih oscilacija", istakao je Jelašić u izjavi novinarima.
Guverner je ukazao da će NBS za to, kao i do sada, koristiti devizne rezerve, ali u najmanjem mogućem obimu, tako što će u danima kada bude mala trgovina ući na međubankarsko devizno tržište i prodati određenu količinu deviza "bez toga da prejudiciramo tačan nivo kursa".
"NBS ne interveniše zato da bi sačuvala određeni nivo kursa. Koristimo devizne rezerve samo zato da bismo omogućili da tržište nesmetano funkcioniše", naglasio je Jelašić i dodao da centralna banka ne troši devizne rezerve "velikodušno", jer mogu zatrebati i za neke druge svrhe.
On očekuje da će se na srednji rok situacija sa kursom normalizovati.
Dinar je dostigao najnižu vrednost prema evru u ovoj godini, pošto je zvanični srednji kurs 86,8931 dinara za evro.
Zvanični srednji kurs evra juče je bio 86,4385 dinara, što znači da je domaća valuta oslabila 0,53 odsto ili za oko 46 para, i pored jučerašnje intervencije NBS prodajom 50 miliona evra.
Centralna banka je od početka novembra na međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 132 miliona evra, a tokom oktobra je prodala 269 miliona evra da bi povećala promet na tržištu i sprečila prevelike dnevne oscilacije.
Srbija je od 2003. do 2008. godine u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje iz budžeta uplatila 565 milijardi dinara, dok je u istom periodu privatizacioni prihod bio 502 milijarde dinara, izjavio je guverner.
On je za "okruglim stolom" posvećenom reformama penzionog sistema ocenio da će se u budućnosti uloga obaveznog penzijskog osiguranja svesti na socijalnu pomoć nedovoljnu za normalan život i da bi trebalo jačati ulogu dobrovoljnog penzijskog osiguranja.
Jelašić je napomenuo da u Srbiji posluje devet dobrovoljnih penzionih fondova, čija imovina je oko 50 miliona evra, a oko 2,12 odsto stanovnika Srbije su njihovi korisnici.
Postoji dosta prostora za razvoj te vrste fondova u Srbiji, pošto je učešće njihove imovine u bruto domaćem proizvodu (BDP) 0,15 odsto, što je 100 puta manje od evropskog proseka, rekao je guverner NBS.
Jelašić je dodao da je njihov dodatni razvoj otežan, jer su poreske olakšice niske, tržište hartija od vrednosti je nerazvijeno i plitko, zakonom zacrtane kategorije investiranja NBS ne može da prilagodi postojećim uslovima, a i država ima podeljen stav prema dobrovoljnom penzijskom osiguranju.
Direktorka studija socijalne politike u Centru za liberalno-demokratske studije Gordana Matković ukazala je da je odnos broja zaposlenih i penzionera u Srbiji nepovoljan i iznosi svega 1,6 odsto, a starosni penzioneri, iako najbrojniji, neznatno prelaze 50 odsto.
Ona je navela da je udeo invalidskih penzionera od 24 odsto visok i rezultat je liberalnih uslova za sticanje tog prava u prošlosti i delom korupcije, dok je udeo penzionera starijih od 65 godina, među starosnim penzionerima svega 55 odsto.
Matkovićeva je napomenula da je u prošloj godini značajan udeo penzionera, više od 60 odsto, primao penzije ispod proseka. Međutim, stopa siromaštva penzionera bila je ispod proseka za ukupnu populaciju u Srbiji.
Prema njenim rečima, rashodi za penzije u prošloj godini iznosili su 10,4 odsto BDP-a, po čemu je Srbija u vrhu među zemljama u tranziciji s Mađarskom, Slovenijom i Poljskom, dok je među razvijenim zemljama na dnu prema tom pokazatelju.
Matkovićeva je kao najčešće zablude u toj oblasti navela tvrdnje da su penzijski fondovi uništeni tokom devedesetih godina prošlog veka, ističući da se radi o prolaznom fondu, koji služi za tekuće finansiranje penzija.
Među zabludama su i tvrdnje da su rashodi za penzije u Srbiji među najvišima u Evrope, da je broj penzionera izuzetno veliki u odnosu na ukupnu populaciju, da su penzioneri među najugroženijim grupama.
(agencije/MONDO)
