Svetska banka privredni rast Srbije nedovoljan.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Svetska banka: Nedovoljan privredni rast Srbije

Izvor Beta Izvor Tanjug
Izvor Beta Izvor Tanjug

Svetska banka procenjuje da će privredni rast Srbije u ovoj godini biti 3,5 odsto, a isti nivo se očekuje i narednih godina, što nije dovoljno kako bi se sustigao nivo dohotka po glavi stanovnika novih članica Evropske unije (EU).

Izvor: Tanjug/Sava Radovanović


"Očekivani rast od 3,5 procenata u ovoj godini nije loš, ali Srbija bi morala da bude mnogo ambicioznija, kako bi sustigla nove članica EU, koje imaju rast od četiri do pet odsto. Ukoliko želimo da im se približimo po nivou dohotka po glavi stanovnika, mora da se vidi kako nastaviti brži rast od tog projektovanog", kazao je ekonomista Svetske banke (SB) Lazar Šestović. na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja SB za Zapadni Balkan.

VUČIĆ: RAST JE 4,4 ODSTO

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je privredni rast Srbije sada oko 4,4 odsto, da su MMF i SB zadovoljni onim što Srbija čini, i dodao da naša zemlja, prvi put u istoriji, ima četvrtu godinu za redom suficit u budžetu. "Sačekaćemo konačnu procenu ali mislimo da je rast 4,4 ili 4, 3 odsto. Zadovoljni su Svetska banka i MMF onim što radi Srbija. Jedna smo od retkih zemalja koja 4. godinu za redom ima suficit u budžetu. To nikad nije bilo osim kada su bile neke velike privatizacije", rekao je Vučić novinarima u Loznici povodom najnovije procene Svetske banke. On je napomenuo da Srbija nikada ranije nije imala suficit duže od dve godine.


Govoreći o situaciji na početku ove godine, Šestović je naveo da je prema prvim podacima u Srbiji došlo do usporavanja privrednog rasta, "jer je podbacila industrijska proizvodnja".

"Imamo relativno loš januar i blagi oporavak u februaru, pa situacija nije baš najbolja. Pad u prva dva meseca je bio 1,6 odsto", kazao je ekonomista SB i dodao da je velika nepoznanica šta će se dešavati sa poljoprivredom, jer prve indicije ukazuju da vremenske prilike nisu najbolje za useve.

On smatra da bi na usporavanje rasta u Srbiji mogla da utiče i u međuvremenu snižena projekcija rasta za EU koja je glavno srpsko izvozno tržište, odakle dolazi 80 odsto direktnih stranih investicija (DSI), kao i najveći deo doznaka. 

SOLIDNO: Privredni rast 4,4%, poljoprivrede čak 16%


Kako je istakao, Srbija treba da privuče strane investitore koji se bave delatnostima koje proizvode robu i usluge sa visokom dodatom vrednošću i da bi trebalo da napusti "kreiranje novih radnih mesta u ma kom sektoru i sa ma kakvom dodatom vrednošću".

"Preporuka sa naše strane je ne dovoditi po svaku cenu bilo kog investitora, već probati da se dovedu oni koji su najproduktivniji i najprofitabilniji, koji nude kvaltetne poslove za visokoobrazovane", rekao je on.

Šestović je naveo da je prošlogodišnji privredni rast Srbije, veći od projektovanog, doprineo ukupnom rastu u regionu Zapadnog Balkana i dodao da je pohvalno to što je bio baziran na većoj potrošnji i na većim investicijama od planiranih.

"U Srbiji bi rast bio i veći da nije došlo do značajnog rasta uvoza",kazao je on i naveo da se trgovinski deficit Srbije vrlo brzo povećava, "jer uvoz raste po dvocifrenim stopama i to ima negativan uticaj na naš rast".

Prema njegovim rečima, nivo trgovinskog deficita još uvek nije alarmantan, jer je za sada finansiran u potpunosti prilivom direktnih stranih investicija, a ne zaduživanjem iz inostranstva, tako da nije došlo do automatskog povećanja spoljnog duga, ali je ukazao da ne treba biti previše opušten, jer su tokovi kapitala nepredvidivi, pa se može desiti da priliv DSI brzo opadne.

Šestović je kazao i da je rastu domaće privrede u 2018. godini pomogla i kreditna aktivnost banaka.

Upozorenje: Rizično je uzimati keš kredite


On međutim smatra da je rast gotovinskih kratkoročnih kredita stanovništva potencijalni rizik za finansijski sistem Srbije.

"Ti krediti su na veoma visokom nivou i dostigli su ukupno skoro 3,5 milijardi evra. Sada imamo situaciju da je nivo ukupnih keš kredita u Srbiji otprilike na istom nivou kao i suma svih odobrenih stambenih kredita", rekao je Šestović.

Šef kancelarije SB u Srbiji Stiven Ndegva kazao je da se predviđa da će ekonomije Zapadnog Balkana nastaviti da rastu u periodu od 2019. do 2020. godine.

"Uprkos snažnom rastu u 2018. godini, tempo stvaranja radnih mesta je usporen, što se reflektuje na limitiranu dinamiku rasta privatnog sektora", kazao je on.

Ndegva je dodao da je u vreme stabilnih perspektiva stvorena prilika za dodatne refome kako bi se ublažili mogući rizici i podržao održivi privredni rast.

U izveštaju se navodi da srednjoročne projekcije rasta u Srbiji u velikoj meri zavise od tempa strukturnih reformi, pre svega neefikasnog javnog sektora, dok se kao najveći rizici navode oni politički, poput stalnih javnih očekivanja prevremenih izbora, povećanog nezadovoljstvo u javnosti, nerešenog konflikta Beograda i Prištine, sporijeg otvaranja poglavlja sa EU, pogoršane situacije u oblasti vladavine prava.

U delu izveštaja koji se odnosi na ukupnu ekonomiju Zapadnog Balkana SB navodi da ekonomski rast u tom regionu beleži ubrzanje sa 2,6 odsto u 2017. godini na 3,8 odsto u 2018. godini, uz projektovani prosek od 3,7 odsto u periodu od 2019. do 2020. godine.

Takvi izgledi su, kako su naveli predstavnici SB, podložni rastućim spoljnim i domaćim rizicima, uključujući geopolitičke i trgovinske sporove i sporiji su od očekivanog tempa strukturnih reformi.

Dodaje se da je u regionu, uprkos snažnijem rastu u 2018. godini, otvoren manji broj novih radnih mesta, što odražava ograničenu dinamiku privatnog sektora.

Na Zapadnom Balkanu je u 2018. godini otvoreno samo 96.000 radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u poređenju sa 171.200 radnih mesta otvorenih u 2017. godini. Stopa nezaposlenosti je opala u 2018. godini, ali je i dalje visoka, posebno za žene i mlade.

U izveštaju se naglašava da zemlje koje su se opredelile za fiskalnu konsolidaciju beleže pad javnog duga, a da je očuvanje ovih rezultata od ključnog značaja.

U većini zemalja javni dug je i dalje visok, a javnom potrošnjom dominiraju, kako se navodi, veliki izdaci za plate u javnom sektoru i neciljana socijalna davanja.

"Prioritet za zemlje Zapadnog Balkana ostaje unapređenje efikasnosti i pravednosti javne potrošnje", navodi se u izveštaju.

Prema navodima iz izveštaja, od vitalnog je značaja za zemlje Zapadnog Balkana da unaprede reforme usmerene na povećanje produktivnosti, stimulisanje rasta i otvaranje radnih mesta.

Komentari 18

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

miki

mozemo da pricamo sta hocemo al realno u srbiji se nikad vise nije gradilo nego ove poslednje dve godine

Perica opet

Interesantan je posao ovih botova, ne razmisljaj svojom glavom, radis sto ti se kaze i boli te uvo za sve, jos i profitiras, pa takav posao nema nidje u svetu..pazi posao: lupanje minus-plus, vec spreman komentar-samo copy paste i teraj tako svaki dan do penzije, sta te briga sto ne napredujes na licnom planu, napredujes u stranackom zivotu...milina...cek bre malo...pa onda ispadas ovca..ali opet nema veze...teras i teras i istrajan si!

srBEnDA

Ma mi samo rastemo...

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

loader