Na današnjoj javnoj raspravi u Beogradu o nacrtu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, istaknuto je da se tim nacrtom zakona uređuje sprečavanje i zabrana zlostavljanja na radu, postupak zaštite od zlostavljanja kod poslodavaca i postupak sudske zaštite.
Nacrt zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu predviđa da je poslodavac odgovaran za štetu koju zaposleni učine zlostavljajući drugog zaposlenog, a da se sporovi rešavaju u postupku medijacije.
Na današnjoj javnoj raspravi u Beogradu o nacrtu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, istaknuto je da se tim nacrtom zakona uređuje sprečavanje i zabrana zlostavljanja na radu, postupak zaštite od zlostavljanja kod poslodavaca i postupak sudske zaštite.
Predstavnica Ministarstva za rad i socijalna pitanja Radmila Bukumirić Katić rekla je da se nacrt zakona odnosi na sve poslodavce i da je njegov cilj da se "stvori atmosfera preventivnog delovanja da ne dođe do mobinga".
Bukumirić Katić, koja je i član radne grupe za izradu zakona, rekla je da se zaštita ostvaruje kod poslodavca u postupku medijacije i postupku za utvrđivanje odgovornosti za nepoštovanje radne discilpline.
"Ako tu zaštita bude neuspešna, onda se ide na nadležni sud u parničnom postupku koji ima karakter radnog spora", navela je ona i dodala da postoje tri strane u sporu.
Prema njenim rečima, strane u sporu su poslodavac, odnosno njegov predstavnik, zaposleni koji je žrtva zlostavljanja i radnik koji vrši zlostavljanje.
"Prva i ključna tačka i cilj ovog zakona je da što manje slučajeva dođe pred sud i da se što više slučajeva reši u postupku medijacije", kazala je ona i dodala da je po njenom mišljenju pitanje medijatora ključno za to kako će se zakon sprovoditi.
Bukumirić Katić je navela da mobing prema definiciji "predstavlja psihološku torturu, odnosno teror", ali da svaka pojava koja se odnosi na psihološko maltretiranje ne predstavlja mobing.
"Mobing je ponašanje na radnom mestu kada jedna osoba ili grupa osoba psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta sve do eliminnacije sa radnog mesta", navela je ona i dodala da je karakteristika mobinga da se takvo ponašanje ponavlja u toku dužeg vremena.
Kako je rekla, u predlogu zakona se ne navodi vremenski period u kome to ponašanje traje, ali je bitno da se ponavlja.
Ona je istakla da je u zemljama u tranziciji zlostavljanje na radu izuzetno vidljivo, a da u Srbiji postoji više tipobva mobinga.
Ona je ukazala da je mobing u Srbiji naročito prisutan u novoprivatizovanim preduzećima i društvenim preduzećima kojima predstoji privatizacija, ali i da je vrlo prepoznatljiv i politički mobing.
Prema njenim rečima, pojedini poslodavci ne shvataju materijalnu štetu koju im nanosi mobing.
Bukumirić Katić je navela da slučaj mobinga u Nemačkoj poslodavca na godišnjem nivou može koštati od 25.000 do 75.000 evra.
Potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Vlada Andrić kazao je da je Srbija među zemljama u kojima je strah od otkaza ili gubitka posla najizraženiji.
Andrić je ocenio da se mobing može zaustaviti donošenjem zakona o mobingu.
"Kada se kaže mobing, mi u sindikatu mislimo na mobing koji sprovodi upravljački vrh prema radnicima. Može se mobing vršiti i u delu seksualnog zlostavljanja, ali zakon tretira i da se mobing vrši prema poslodavcima", naveo je on.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Zoran Pualić istakao je da je nacrt zakona u interesu poslodavaca i ukazao da on ne sme biti sredstvo sindikalne i političke borbe.
On je predložio da ovaj zakon pre Skupštine Srbije usvoji Socijalno ekonomski savet.
Tokom javne rasprave predloženo je da se u proces medijacije uključi i Agencija za mirno rešavanje sporova.
U današnjoj javnoj raspravi učestvovali su članovi Predsedništva Veća Sindikata Srbije, predstavnici Samostalnih sindikata Srbije, članovi radne grupe za pripremu ovog zakona, predstavnici ministarstva rada i socijalne politike, Unije poslodavaca Srbije i UGS Nezavisnost.
(Beta)
Na današnjoj javnoj raspravi u Beogradu o nacrtu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, istaknuto je da se tim nacrtom zakona uređuje sprečavanje i zabrana zlostavljanja na radu, postupak zaštite od zlostavljanja kod poslodavaca i postupak sudske zaštite.
Predstavnica Ministarstva za rad i socijalna pitanja Radmila Bukumirić Katić rekla je da se nacrt zakona odnosi na sve poslodavce i da je njegov cilj da se "stvori atmosfera preventivnog delovanja da ne dođe do mobinga".
Bukumirić Katić, koja je i član radne grupe za izradu zakona, rekla je da se zaštita ostvaruje kod poslodavca u postupku medijacije i postupku za utvrđivanje odgovornosti za nepoštovanje radne discilpline.
"Ako tu zaštita bude neuspešna, onda se ide na nadležni sud u parničnom postupku koji ima karakter radnog spora", navela je ona i dodala da postoje tri strane u sporu.
Prema njenim rečima, strane u sporu su poslodavac, odnosno njegov predstavnik, zaposleni koji je žrtva zlostavljanja i radnik koji vrši zlostavljanje.
"Prva i ključna tačka i cilj ovog zakona je da što manje slučajeva dođe pred sud i da se što više slučajeva reši u postupku medijacije", kazala je ona i dodala da je po njenom mišljenju pitanje medijatora ključno za to kako će se zakon sprovoditi.
Bukumirić Katić je navela da mobing prema definiciji "predstavlja psihološku torturu, odnosno teror", ali da svaka pojava koja se odnosi na psihološko maltretiranje ne predstavlja mobing.
"Mobing je ponašanje na radnom mestu kada jedna osoba ili grupa osoba psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta sve do eliminnacije sa radnog mesta", navela je ona i dodala da je karakteristika mobinga da se takvo ponašanje ponavlja u toku dužeg vremena.
Kako je rekla, u predlogu zakona se ne navodi vremenski period u kome to ponašanje traje, ali je bitno da se ponavlja.
Ona je istakla da je u zemljama u tranziciji zlostavljanje na radu izuzetno vidljivo, a da u Srbiji postoji više tipobva mobinga.
Ona je ukazala da je mobing u Srbiji naročito prisutan u novoprivatizovanim preduzećima i društvenim preduzećima kojima predstoji privatizacija, ali i da je vrlo prepoznatljiv i politički mobing.
Prema njenim rečima, pojedini poslodavci ne shvataju materijalnu štetu koju im nanosi mobing.
Bukumirić Katić je navela da slučaj mobinga u Nemačkoj poslodavca na godišnjem nivou može koštati od 25.000 do 75.000 evra.
Potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Vlada Andrić kazao je da je Srbija među zemljama u kojima je strah od otkaza ili gubitka posla najizraženiji.
Andrić je ocenio da se mobing može zaustaviti donošenjem zakona o mobingu.
"Kada se kaže mobing, mi u sindikatu mislimo na mobing koji sprovodi upravljački vrh prema radnicima. Može se mobing vršiti i u delu seksualnog zlostavljanja, ali zakon tretira i da se mobing vrši prema poslodavcima", naveo je on.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Zoran Pualić istakao je da je nacrt zakona u interesu poslodavaca i ukazao da on ne sme biti sredstvo sindikalne i političke borbe.
On je predložio da ovaj zakon pre Skupštine Srbije usvoji Socijalno ekonomski savet.
Tokom javne rasprave predloženo je da se u proces medijacije uključi i Agencija za mirno rešavanje sporova.
U današnjoj javnoj raspravi učestvovali su članovi Predsedništva Veća Sindikata Srbije, predstavnici Samostalnih sindikata Srbije, članovi radne grupe za pripremu ovog zakona, predstavnici ministarstva rada i socijalne politike, Unije poslodavaca Srbije i UGS Nezavisnost.
(Beta)
