Evropske akcije pojeftinile su danas na najniži nivo od marta 2003, dok je globalna recesija poprimila još žešći tok, nakon procene da će SAD u 2009. pogoditi recesija, kao i izveštaja da je japanski izvoz u ostatak Azije opao prvi put za proteklih šest godina.
Evropske akcije pojeftinile su danas na najniži nivo od marta 2003, dok je globalna recesija poprimila još žešći tok, nakon procene da će SAD u 2009. pogoditi recesija, kao i izveštaja da je japanski izvoz u ostatak Azije opao prvi put za proteklih šest godina.
Panevropski indeks akcija - FTSEurofirst 300, koji iskazuje prosečnu vrednosti hartija najboljih kontinentalnih kompanija, opao je u prepodnevnoj trgovini na londonskoj berzi - 3,4 odsto, na nešto više od 784 poena.
Taj indikator je do sada ove godine oslabio 48 procenata. "Nema obima (poslovanja).Nema ni jedne želje da se kupuje. Ljudi će potražiti priliku da prodaju (akcije)", ocenio je trenutnu poslovnu klimu na efektnoj berzi u Londonu Džastin Urkvart Stjuart, direktor jedne investicione kompanije.
Evropske banke su danas ponovo bile pod pritiskom koji je pojačan nakon što je prethodnog dana potvrđeno da američka "Sitigrupa" planira otpuštanje više od 52 hiljade zaposlenih i pored toga što je ranije ove godine u toj finansijskoj organizaciji bez posla već ostalo oko 23 hiljade njenih službenika.
Hartije velikih zapadnoevropskih banaka - "Fortis", "Barkliz", "Deksia", "Kredi svis", "Santander" i UBS -opale su, na londonskoj berzi, između 5,9 i devet procenata.
Akcije "Sitigrupe" smanjene su, tokom završne trgovine na njujorškom Volstritu, još više - za 23 odsto - na 13-godišnji minimum, prenosi agencija Rojteres.
Novi pad evropskih akcija usledio je nakon noćašnjeg još oštrijeg pojeftinjenja azijskih indeksa, pre svega japanskog Nikei indikatora koji je oslabio bezmalo sedam odsto, neposredno posle objavljene procene Uprave federalnih rezervi SAD da će se vodeća svetska ekonomija dogodine suočiti sa recesivnim talasom.
Vodeći japanski indeks akcija osetno je opao i zbog svežeg izveštaja da je izvoz druge po snazi svetske privrede u ostatak Azije opao prvi put od oktobra 2002. godine, što upućuje na zaključak da su se negativni efekti kreditne krize proširili na taj kontinent, uključujući i Kinu.
"Pad japanskog izvoza na azijsko tržišta ukazuje da su kontinetalne privrede takođe doživele udar zbog slabosti razvijenih privreda", ocenio je šef ekonomista Norinkušin istraživačkog instituta iz Tokija Takeši Minami.
Investitori u Aziji, ali i na drugim svetskim berzama akcija, sada pažljivo osluškuju kako će nacionalne vlade i međunarodne finansijske institucije reagovati na najnovije pozive mnogih ugroženih kompanija, ali i zemalja, za odobravanje hitne finansijske pomoći, navodi se u agencijskim izveštajima.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je upravo odobrio Islandu zajam od 2,1 milijardu dolara, što je samo deo međunarodnog i 10,2 milijarde dolara vrednog paketa pomoći toj maloj ostrvskoj zemlji, čiji bankarski i finansijski sistem je u stanju kolapsa.
Turska se, kako prenosi Rojters, priprema da od MMF-a zatraži stabilizacioni zajam, u vrednosti od 20 do 40 milijardi dolara, da bi tokom naredne godine ostvarila projektovani privredni rast od četiri odsto.
Pomoć MMF-a Turskoj je neophodna, iako prema već postojećem stand baj aranžmanu, ugovorenom u maju, Ankara ove godine može da dobije od Fonda oko deset milijardi dolara.
Velike američke kompanije, posebno proizvođači automobila, takođe traže hitnu vladinu pomoć, s tim što tri autogiganta iz Detroita upozoravaju da će, ako im se brzo ne odobri 25 milijardi dolara federalnog zajma, bez posla širom SAD ostati tri miliona ljudi.
Evropski automobilski giganti očekuju vladine subvencije, u ukupnoj vrednosti od 40 miljardi evra, a mnoge fabrike u tom sektoru su već najavile smanjenje proizvodnje i otkaze za hiljade radnika.
Kriza trese i rusku privredu u kojoj se, isto tako, naglo uvećava broj firmi koje traže državnu pomoć. Ruska vlada je već odobrila paket vredan bezmalo 200 milijardi dolara da bi se oživeo teško ranjeni domaći finansijski sektor i pomoglo mnogim firmama, uključujući i one iz moćnog energetskog sektora, da uredno otplaćuju spoljne kredite.
Predsednik Svetske banke Robert Zelik upozorio je sinoć na teške posledice koje će tekuća globalna ekonomska kriza imati za najmanje razvijeni svet i zatražio da se siromašnim zemljama uputi dodatna finansijska pomoć.
U Velikoj Britaniji, čija privreda je već u recesiji, samo u proteklih nedelju dana grupa od deset poznatijih kompanija, među kojima su čuveni proizvođač lusuznih automobila "Rols rojs" i "Britiš telekom", najavila je otpuštanje više od 25 hiljada zaposlenih, zbog smanjenja proizvodnje i pada tražnje.
(Tanjug)
Panevropski indeks akcija - FTSEurofirst 300, koji iskazuje prosečnu vrednosti hartija najboljih kontinentalnih kompanija, opao je u prepodnevnoj trgovini na londonskoj berzi - 3,4 odsto, na nešto više od 784 poena.
Taj indikator je do sada ove godine oslabio 48 procenata. "Nema obima (poslovanja).Nema ni jedne želje da se kupuje. Ljudi će potražiti priliku da prodaju (akcije)", ocenio je trenutnu poslovnu klimu na efektnoj berzi u Londonu Džastin Urkvart Stjuart, direktor jedne investicione kompanije.
Evropske banke su danas ponovo bile pod pritiskom koji je pojačan nakon što je prethodnog dana potvrđeno da američka "Sitigrupa" planira otpuštanje više od 52 hiljade zaposlenih i pored toga što je ranije ove godine u toj finansijskoj organizaciji bez posla već ostalo oko 23 hiljade njenih službenika.
Hartije velikih zapadnoevropskih banaka - "Fortis", "Barkliz", "Deksia", "Kredi svis", "Santander" i UBS -opale su, na londonskoj berzi, između 5,9 i devet procenata.
Akcije "Sitigrupe" smanjene su, tokom završne trgovine na njujorškom Volstritu, još više - za 23 odsto - na 13-godišnji minimum, prenosi agencija Rojteres.
Novi pad evropskih akcija usledio je nakon noćašnjeg još oštrijeg pojeftinjenja azijskih indeksa, pre svega japanskog Nikei indikatora koji je oslabio bezmalo sedam odsto, neposredno posle objavljene procene Uprave federalnih rezervi SAD da će se vodeća svetska ekonomija dogodine suočiti sa recesivnim talasom.
Vodeći japanski indeks akcija osetno je opao i zbog svežeg izveštaja da je izvoz druge po snazi svetske privrede u ostatak Azije opao prvi put od oktobra 2002. godine, što upućuje na zaključak da su se negativni efekti kreditne krize proširili na taj kontinent, uključujući i Kinu.
"Pad japanskog izvoza na azijsko tržišta ukazuje da su kontinetalne privrede takođe doživele udar zbog slabosti razvijenih privreda", ocenio je šef ekonomista Norinkušin istraživačkog instituta iz Tokija Takeši Minami.
Investitori u Aziji, ali i na drugim svetskim berzama akcija, sada pažljivo osluškuju kako će nacionalne vlade i međunarodne finansijske institucije reagovati na najnovije pozive mnogih ugroženih kompanija, ali i zemalja, za odobravanje hitne finansijske pomoći, navodi se u agencijskim izveštajima.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je upravo odobrio Islandu zajam od 2,1 milijardu dolara, što je samo deo međunarodnog i 10,2 milijarde dolara vrednog paketa pomoći toj maloj ostrvskoj zemlji, čiji bankarski i finansijski sistem je u stanju kolapsa.
Turska se, kako prenosi Rojters, priprema da od MMF-a zatraži stabilizacioni zajam, u vrednosti od 20 do 40 milijardi dolara, da bi tokom naredne godine ostvarila projektovani privredni rast od četiri odsto.
Pomoć MMF-a Turskoj je neophodna, iako prema već postojećem stand baj aranžmanu, ugovorenom u maju, Ankara ove godine može da dobije od Fonda oko deset milijardi dolara.
Velike američke kompanije, posebno proizvođači automobila, takođe traže hitnu vladinu pomoć, s tim što tri autogiganta iz Detroita upozoravaju da će, ako im se brzo ne odobri 25 milijardi dolara federalnog zajma, bez posla širom SAD ostati tri miliona ljudi.
Evropski automobilski giganti očekuju vladine subvencije, u ukupnoj vrednosti od 40 miljardi evra, a mnoge fabrike u tom sektoru su već najavile smanjenje proizvodnje i otkaze za hiljade radnika.
Kriza trese i rusku privredu u kojoj se, isto tako, naglo uvećava broj firmi koje traže državnu pomoć. Ruska vlada je već odobrila paket vredan bezmalo 200 milijardi dolara da bi se oživeo teško ranjeni domaći finansijski sektor i pomoglo mnogim firmama, uključujući i one iz moćnog energetskog sektora, da uredno otplaćuju spoljne kredite.
Predsednik Svetske banke Robert Zelik upozorio je sinoć na teške posledice koje će tekuća globalna ekonomska kriza imati za najmanje razvijeni svet i zatražio da se siromašnim zemljama uputi dodatna finansijska pomoć.
U Velikoj Britaniji, čija privreda je već u recesiji, samo u proteklih nedelju dana grupa od deset poznatijih kompanija, među kojima su čuveni proizvođač lusuznih automobila "Rols rojs" i "Britiš telekom", najavila je otpuštanje više od 25 hiljada zaposlenih, zbog smanjenja proizvodnje i pada tražnje.
(Tanjug)
