Da bi neko pripadao srednjoj klasi, treba da ima i dva i po puta veća primanja od onog što troši na potrošačku korpu. Oni koji na potrošačku korpu troše veći deo plate nisu deo srednjeg staleža, objašnjavaju stručnjaci.
Srednju klasu čine oni kojima preostane novac za redovno letovanje, zimovanje...
Za određivanje srednje društvene klase u Srbiji postoje dvostruki parametri – ekonomski i sociološki, navodi RTS.
Ekonomski parametri na osnovu kojih se meri da li neko pripada srednjem staležu različiti su od zemlje do zemlje.
Ekonomista Ljubodrag Savić ukazuje da je, na primer, 1.000 evra u Srbiji kao nekoliko hiljada evra u nekoj skandinavskoj zemlji.
Sociološki parametri za srednji stalež su fakultetska diploma, poznavanje stranog jezika, znanje rada na kompjuteru.
"Postoje neki drugi parametri – da li ima dovoljno novca da mogu da se zadovolje neke kulturne potrebe, a to znači da može redovno da posećuje pozorište, bioskop. Da li može da odvoji novac za kupovinu knjiga", objašnjava Savić.
Srednja klasa je polako nestajala devedesetih godina. Nekada su oni koji završe fakultet odmah bili u srednjem staležu jer su imali bolje plaćen posao.
Savić navodi da je važno da društvo ima srednju klasu zbog činjenice da je srednja klasa najstabilniji deo svakog društva.
"Srednja klasa u značajnoj meri utiče na sva događanja. Ako nema dovoljno pripadnika srednje klase, onda se i sistem vrednosti i sve druge stvari u društvu formiraju na neki drugi način", ocenjuje Savić.
Srednji stalež se dugo gradi i vrlo je važno da deci uzori budu advokati, profesori, lekari, a ne oni koji za kratko vreme uspevaju da zarade velike pare. Za ovaj sloj društva trebalo bi da obrazovanje bude važnije od mesečnih primanja, navodi on za RTS.
Podsetite se i MONDO istraživanja:
