Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da obećanje da će prosečna penzija dostići 70 odsto prosečne plate zavisi od toga kako će se stvari kretati na planu svetske ekonomske krize. Ekonomista Svetske banke Anita Švarc izjavila je da penzioni sistem u Srbiji spada među "najdarežljivije"
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da obećanje da će prosečna penzija dostići 70 odsto prosečne plate zavisi od toga kako će se stvari kretati na planu svetske ekonomske krize.
"Ako se kriza nastavi, ako nam se ekonomski rast uspori, svi su izgledi da će i penzije i plate ostati nepromenjene tokom 2009.
godine", rekao je Krkobabić za današnji "Blic".
On je rekao da je u Vladi odlučeno da se korekcije plata i penzija obavljaju posle kvartalnih analiza ekonomije i ekonomske snage zemlje.
Ekonomista Svetske banke Anita Švarc izjavila je da penzioni sistem u Srbiji spada među "najdarežljivije" i da i zemlje sa mnogo većim dohotkom obično imaju "manje darežljive" penzione sisteme.
Švarcova je za "okruglim stolom" posvećenom reformama penzionog sistema u Srbiji, predočavajući prošle sedmice podatke iz komparativne analize, rekla da mali broj zemalja u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) može da isplati penzionerima 70 odsto neto zarade, čak i onima koji se penzionišu sa punim radnim stažom i u starosnoj dobi za odlazak u penziju.
Ona je istakla da "uprkos sadašnjim političkim pritiscima", povećanje penzija u Srbiji nije opravdano ako se izvrši poređenje sa drugim zemljama, kao i da "treba ići u pravcu fiskalne održivosti".
Švarcova je napomenula da su u Srbiji sve vrste penzija uključene u prosek - starosne, invalidske i porodične, uključujući tu i penzionere koji su se prevremeno penzionisali, one sa beneficiranim radnim stažom i one koji primaju penzije u regularnoj starosnoj dobi, sa punim godinama plaćenih doprinosa.
Prema njenim rečima, mnogo penzionera u Srbiji ne ispunjava kriterijume koji su dati za zemlje OECD, gde se radnici penzionišu sa 45 godina plaćanja doprinosa i 65 godina starosti.
Oni koji imaju manji broj godina plaćanja doprinosa imaju i manje penzije.
Oni koji se penzionišu ranije od normalne starosne granice za odlazak u penziju, takođe, dobijaju umanjeni iznos penzije, a udovci i udovice obično dobijaju 50 do 70 odsto iznosa koji se dobija za starosnu penziju, dok su porodične penzije još niže, kazala je Švarc.
Ona je rekla da privilegije koje se odnose prevremeno penzionisanje povećavaju percepciju niskih penzija u Srbiji.
Švarcova je navela da bi među srednjoročnim odgovorima za smanjenje prevremenog penzionisanja mogli biti povećanje starosne dobi u kojoj se bilo koja vrsta penzije može dobiti, smanjivanje penzija koje se dobijaju pre regularne starosne granice, a u slučaju penzionisanja pre starosne granice penzije bi bile oporezivane.
Ekonomista Svetske banke je rekla i da bi dodatni gubitak posla usled privatizacije i restrukturiranja trebalo rešavati nepenzionim mehanizmima.
Guverner Narodne bkkanke Srbije Radovan Jelašić za tim "okruglim stolom" rekao da je Srbija od 2003. do 2008. godine u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje iz budžeta uplatila 565 milijardi dinara, dok je u istom periodu privatizacioni prihod bio 502 milijarde dinara.
On je za ocenio da će se u budućnosti uloga obaveznog penzijskog osiguranja svesti na socijalnu pomoć nedovoljnu za normalan život i da bi trebalo jačati ulogu dobrovoljnog penzijskog osiguranja.
Guverner NBS je napomenuo da u Srbiji posluje devet dobrovoljnih penzionih fondova, čija imovina je oko 50 miliona evra, a oko 2,12 odsto stanovnika Srbije su njihovi korisnici.
Postoji dosta prostora za razvoj te vrste fondova u Srbiji, pošto je učešće njihove imovine u bruto domaćem proizvodu (BDP) 0,15 odsto, što je 100 puta manje od evropskog proseka, rekao je guverner NBS.
(agencije/MONDO)
"Ako se kriza nastavi, ako nam se ekonomski rast uspori, svi su izgledi da će i penzije i plate ostati nepromenjene tokom 2009.
godine", rekao je Krkobabić za današnji "Blic".
On je rekao da je u Vladi odlučeno da se korekcije plata i penzija obavljaju posle kvartalnih analiza ekonomije i ekonomske snage zemlje.
Ekonomista Svetske banke Anita Švarc izjavila je da penzioni sistem u Srbiji spada među "najdarežljivije" i da i zemlje sa mnogo većim dohotkom obično imaju "manje darežljive" penzione sisteme.
Švarcova je za "okruglim stolom" posvećenom reformama penzionog sistema u Srbiji, predočavajući prošle sedmice podatke iz komparativne analize, rekla da mali broj zemalja u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) može da isplati penzionerima 70 odsto neto zarade, čak i onima koji se penzionišu sa punim radnim stažom i u starosnoj dobi za odlazak u penziju.
Ona je istakla da "uprkos sadašnjim političkim pritiscima", povećanje penzija u Srbiji nije opravdano ako se izvrši poređenje sa drugim zemljama, kao i da "treba ići u pravcu fiskalne održivosti".
Švarcova je napomenula da su u Srbiji sve vrste penzija uključene u prosek - starosne, invalidske i porodične, uključujući tu i penzionere koji su se prevremeno penzionisali, one sa beneficiranim radnim stažom i one koji primaju penzije u regularnoj starosnoj dobi, sa punim godinama plaćenih doprinosa.
Prema njenim rečima, mnogo penzionera u Srbiji ne ispunjava kriterijume koji su dati za zemlje OECD, gde se radnici penzionišu sa 45 godina plaćanja doprinosa i 65 godina starosti.
Oni koji imaju manji broj godina plaćanja doprinosa imaju i manje penzije.
Oni koji se penzionišu ranije od normalne starosne granice za odlazak u penziju, takođe, dobijaju umanjeni iznos penzije, a udovci i udovice obično dobijaju 50 do 70 odsto iznosa koji se dobija za starosnu penziju, dok su porodične penzije još niže, kazala je Švarc.
Ona je rekla da privilegije koje se odnose prevremeno penzionisanje povećavaju percepciju niskih penzija u Srbiji.
Švarcova je navela da bi među srednjoročnim odgovorima za smanjenje prevremenog penzionisanja mogli biti povećanje starosne dobi u kojoj se bilo koja vrsta penzije može dobiti, smanjivanje penzija koje se dobijaju pre regularne starosne granice, a u slučaju penzionisanja pre starosne granice penzije bi bile oporezivane.
Ekonomista Svetske banke je rekla i da bi dodatni gubitak posla usled privatizacije i restrukturiranja trebalo rešavati nepenzionim mehanizmima.
Guverner Narodne bkkanke Srbije Radovan Jelašić za tim "okruglim stolom" rekao da je Srbija od 2003. do 2008. godine u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje iz budžeta uplatila 565 milijardi dinara, dok je u istom periodu privatizacioni prihod bio 502 milijarde dinara.
On je za ocenio da će se u budućnosti uloga obaveznog penzijskog osiguranja svesti na socijalnu pomoć nedovoljnu za normalan život i da bi trebalo jačati ulogu dobrovoljnog penzijskog osiguranja.
Guverner NBS je napomenuo da u Srbiji posluje devet dobrovoljnih penzionih fondova, čija imovina je oko 50 miliona evra, a oko 2,12 odsto stanovnika Srbije su njihovi korisnici.
Postoji dosta prostora za razvoj te vrste fondova u Srbiji, pošto je učešće njihove imovine u bruto domaćem proizvodu (BDP) 0,15 odsto, što je 100 puta manje od evropskog proseka, rekao je guverner NBS.
(agencije/MONDO)
