Građani Srbije su na kraju oktobra po osnovu bankarskih kredita dugovali 344,89 milijardi dinara, što je nominalan rast od 16,9 odsto od početka godine, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije. Gotovinski krediti zabeležili su od januara do oktobra pad od 10,5 odsto, tako da je dug po toj osnovi sada 114,2 milijarde dinara, dok su potrošački krediti opali za 24,1 odsto - na 18,5 milijardi dinara.
Građani Srbije su na kraju oktobra po osnovu bankarskih kredita dugovali 344,89 milijardi dinara, što je nominalan rast od 16,9 odsto od početka godine, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije.
Kada se od nominalnog zaduženja oduzme inflacija u deset meseci od osam odsto i rast kursa evra od 7,3 odsto, realan rast kreditnog zaduženja građana od početka godine je 1,6 odsto.
Najveću sumu građani su dugovali po osnovu stambenih kredita - 151,5 milijardi dinara, a ta vrsta kredita imala je od januara do oktobra rast od 48 odsto.
Najveći rast u deset meseci imali su poljoprivredni krediti, pre svega, zbog aktivnosti Ministarstva poljoprivrede - 143 odsto, ali rast sa relativno niske osnove, pošto je ukupno zaduženje po toj vrsti kredita na kraju oktobra bilo 19,1 milijardi dinara.
Gotovinski krediti zabeležili su od januara do oktobra pad od 10,5 odsto, tako da je dug po toj osnovi sada 114,2 milijarde dinara, dok su potrošački krediti opali za 24,1 odsto - na 18,5 milijardi dinara.
Kašnjenje u otplati kredita povećano je od početka godine sa 1,2 odsto na 1,5 odsto.
Broj tekućih računa građana povećan je u deset meseci za 15,1 odsto - na 6,08 miliona, a broj korisnika tekućih računa povećan je za 10,1 odsto - na 4,04 miliona.
Iznos dozvoljenog prekračenja po tekućim računima smanjen je u tom periodu za 0,2 odsto - na 38,4 milijarde dinara.
Kada se radi o kreditnim karticama, od januara do oktobra njihov broj povećan je za 6,9 odsto - na 1,19 miliona, a broj korisnika za 5,7 odsto - na 916.520.
Iznos odobrenog limita po kreditnim karticama na kraju oktobra bio je 80,2 milijarde dinara, a u korišćenju je bilo 41,6 milijardi dinara.
(Tanjug)
Kada se od nominalnog zaduženja oduzme inflacija u deset meseci od osam odsto i rast kursa evra od 7,3 odsto, realan rast kreditnog zaduženja građana od početka godine je 1,6 odsto.
Najveću sumu građani su dugovali po osnovu stambenih kredita - 151,5 milijardi dinara, a ta vrsta kredita imala je od januara do oktobra rast od 48 odsto.
Najveći rast u deset meseci imali su poljoprivredni krediti, pre svega, zbog aktivnosti Ministarstva poljoprivrede - 143 odsto, ali rast sa relativno niske osnove, pošto je ukupno zaduženje po toj vrsti kredita na kraju oktobra bilo 19,1 milijardi dinara.
Gotovinski krediti zabeležili su od januara do oktobra pad od 10,5 odsto, tako da je dug po toj osnovi sada 114,2 milijarde dinara, dok su potrošački krediti opali za 24,1 odsto - na 18,5 milijardi dinara.
Kašnjenje u otplati kredita povećano je od početka godine sa 1,2 odsto na 1,5 odsto.
Broj tekućih računa građana povećan je u deset meseci za 15,1 odsto - na 6,08 miliona, a broj korisnika tekućih računa povećan je za 10,1 odsto - na 4,04 miliona.
Iznos dozvoljenog prekračenja po tekućim računima smanjen je u tom periodu za 0,2 odsto - na 38,4 milijarde dinara.
Kada se radi o kreditnim karticama, od januara do oktobra njihov broj povećan je za 6,9 odsto - na 1,19 miliona, a broj korisnika za 5,7 odsto - na 916.520.
Iznos odobrenog limita po kreditnim karticama na kraju oktobra bio je 80,2 milijarde dinara, a u korišćenju je bilo 41,6 milijardi dinara.
(Tanjug)
