Vlada SAD izložila je smeo plan spasavanja posrnule banke Sitigup koji ukljućuje preuzimanje udela u banci za 20 milijardi dolara i garantovanje stotina milijardi dolara njene rizičine imovine.
Vlada SAD izložila je smeo plan spasavanja posrnule banke Sitigup koji ukljućuje preuzimanje udela u banci za 20 milijardi dolara i garantovanje stotina milijardi dolara njene rizičine imovine.
Plan, koji su zajednički objavili ministarstvo finansija i Federalne Rezerve, ima za cilj preobražaj ogromne bankarske institucije čij bi propast izazvala ktastrofu u već obogaljenom finansijskom sistemu i ekonomiji SAD.
"Ovom transakcijom, vlada SAD preuzima neophodne korake u jačanju finansijskog sistema i zaštiti američkih poreskih obveznika i ekonomije SAD," kaže se u saopštenju.
Potez je najnoviji u nizu krupnih spasilačkih napora američke vlade.
Federalne Rezerve su u martu dale novac banci DzejPi Morgan Čejz za kupovinu obolelog Ber Sternsa.
Šest meseci kasnije, država je bila prinuđena da prezume hipotekarne dzinove Fani Mej i Fredi Mek i gotovinom spasava mamutsku osiguravujći kuću Ameriken Internešnel
Grup (AIG).
Kritičari kažu da ovakvo ponašanje vlade može da dovede u opasnost milijarde dolara poreskih obveznika i ohrabri finansijske kompanije da se bace u najriskantnije poslove uverene da će ih država izvući ako zabrljaju.
Nova injekcija od 20 milijardi dolara dolazi iz 700 milijardi dolara vrednog finansijskog spasilačkog paketa. Prethodno je Sitigrup, druga najveća banka u SAD, dobio 25 milijardi dolara, a država deo vlašništva.
U okviru novog plana za Sitigrup, vlada će garantovati zaštitu od "mogućih neobično velikih gubitaka" do 306 milijardi dolara iz rizičnih zajmova i akcija podržanih hipotekama.
Prema sporazumu o podeli gubitaka, Sitigrup će na sebe primiti prvih 29 milijardi izgubljenih dolara. Preko toga, vlada će prihvatiti 90 odsto preostalih gubitaka, a banka 10 procenata. U zamenu, vlada će dobiti 7 milijardi dolara prioritetnih akcija u Sitigrupu.
Nekada moćna Sitgrup, koja je svojevremeno bila najveća američka banka po imovini, doživela je da vidi pad svojih akcija od 60 odsto u protekloj sedmici, kao odraz gubitka poverenja nervoznih ulagača koji strahuju da će se rizični dugovi u bilansu banke pretvoriti u gubitke koje će biti gotovo nemoguće pokriti.
Sitigrup je do te mere krupan i sveprisutan igrač u finansijskom sistemu da ga Vašingon vidi kao suviše velikog da padne. Kompanija radi širom sveta i ima podružnice u više od 100 država.
Naročito je pogođena krizom u riskantnim poslovima sa hipotekama odobrenim ljudima slabog kreditnog stanja ili sa niskim primanjima.
Sitigrup nije uspela da izkaže zaradu tokom poslednja četiri kvartala i objavila je planove ukidanja hiljada radnih mesta.
(Tanjug)
Plan, koji su zajednički objavili ministarstvo finansija i Federalne Rezerve, ima za cilj preobražaj ogromne bankarske institucije čij bi propast izazvala ktastrofu u već obogaljenom finansijskom sistemu i ekonomiji SAD.
"Ovom transakcijom, vlada SAD preuzima neophodne korake u jačanju finansijskog sistema i zaštiti američkih poreskih obveznika i ekonomije SAD," kaže se u saopštenju.
Potez je najnoviji u nizu krupnih spasilačkih napora američke vlade.
Federalne Rezerve su u martu dale novac banci DzejPi Morgan Čejz za kupovinu obolelog Ber Sternsa.
Šest meseci kasnije, država je bila prinuđena da prezume hipotekarne dzinove Fani Mej i Fredi Mek i gotovinom spasava mamutsku osiguravujći kuću Ameriken Internešnel
Grup (AIG).
Kritičari kažu da ovakvo ponašanje vlade može da dovede u opasnost milijarde dolara poreskih obveznika i ohrabri finansijske kompanije da se bace u najriskantnije poslove uverene da će ih država izvući ako zabrljaju.
Nova injekcija od 20 milijardi dolara dolazi iz 700 milijardi dolara vrednog finansijskog spasilačkog paketa. Prethodno je Sitigrup, druga najveća banka u SAD, dobio 25 milijardi dolara, a država deo vlašništva.
U okviru novog plana za Sitigrup, vlada će garantovati zaštitu od "mogućih neobično velikih gubitaka" do 306 milijardi dolara iz rizičnih zajmova i akcija podržanih hipotekama.
Prema sporazumu o podeli gubitaka, Sitigrup će na sebe primiti prvih 29 milijardi izgubljenih dolara. Preko toga, vlada će prihvatiti 90 odsto preostalih gubitaka, a banka 10 procenata. U zamenu, vlada će dobiti 7 milijardi dolara prioritetnih akcija u Sitigrupu.
Nekada moćna Sitgrup, koja je svojevremeno bila najveća američka banka po imovini, doživela je da vidi pad svojih akcija od 60 odsto u protekloj sedmici, kao odraz gubitka poverenja nervoznih ulagača koji strahuju da će se rizični dugovi u bilansu banke pretvoriti u gubitke koje će biti gotovo nemoguće pokriti.
Sitigrup je do te mere krupan i sveprisutan igrač u finansijskom sistemu da ga Vašingon vidi kao suviše velikog da padne. Kompanija radi širom sveta i ima podružnice u više od 100 država.
Naročito je pogođena krizom u riskantnim poslovima sa hipotekama odobrenim ljudima slabog kreditnog stanja ili sa niskim primanjima.
Sitigrup nije uspela da izkaže zaradu tokom poslednja četiri kvartala i objavila je planove ukidanja hiljada radnih mesta.
(Tanjug)
