Od kraja septembra dinar je oslabio prema evru za 13 odsto i 24 odsto prema dolaru, što je visoka depresijacija, ukazano je danas na skupu "Izveštaj o inflaciji - novembar 2008", u Narodnoj banci Srbije.
Od kraja septembra dinar je oslabio prema evru za 13 odsto i 24 odsto prema dolaru, što je visoka depresijacija, ukazano je danas na skupu "Izveštaj o inflaciji - novembar 2008", u Narodnoj banci Srbije.
Generalni direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić je naveo da su uzroci slabljenja dinara u proteklom periodu povlačenje devizne štednje građana iz banaka, pad priliva stranog kapitala kroz kredite i po osnovu investicija, rast premije rizika i visoka tražnja u odnosu na ponudu sredstava.
Hinić je ukazao da je relativno brzi pad vrednosti domaće valute nastao u periodu kada je promet na međubankarskom deviznom tržištu bio izuzetno nizak i nije prelazio 50 do 60 miliona evra, što je neuporedivo s prosekom višim od 200 miliona ranije.
NBS je u oktobru i novembru prodala na tržištu 471 milion evra da bi povećala likvidnost, rekao je on i dodao da devizne rezerve, iako solidne, ne mogu da pokriju sva nedostajuća devizna sredstva, pa se nedostatak neminovno preliva na povećanje kursa.
Hinić je naglasio da je osnovni cilj centralne banke da obezbedi stabilnost kursa, odnosno spreči prevelike oscilacije, ali da ne može da opredeli kretanje kursa koje je rezultat ekonomskih faktora i nije "u rukama" NBS.
Prema njegovim reèima, NBS neće ostvariti projektovani cilj bazne inflacije u ovoj godini, koja je znatno iznad gornje granice ciljanog raspona od šest odsto, a viša je i u odnosu na ukupnu inflaciju.
Na kraju oktobra ukupna međugodišnja inflacija bila je 10,6 odsto, dok je bazna inflacija bila 10,7 odsto, i ona raste uglavnom zbog rasta inflatornih oèekivanja, ukazao je Hinić.
On je izrazio očekivanje da će se bazna inflacija vratiti u projektovani okvir krajem 2009. ili početkom 2010. godine, podsetivši da je to trebalo da se dogodi sredinom naredne godine, međutim, ta prognoza je pomerena zbog promene trenda deviznog kursa, rasta trenda realne kamatne stope i efekata svetske finansijske krize.
Što se tiče monetarne politike u narednom periodu, Hinić je istakao da se u kratkom roku ne može računati sa smanjenjem referentne kamatne stope, već je izvesnije njeno povećanje ili zadržavanje na postojećem nivou.
Ekonomista Ðorđe Ðukić je naveo da je kurs ogledalo kretanja u ukupnoj ekonomiji i dodao da ne treba previše potencirati sadašnje kretanje kursa, jer je to trenutni odnos ponude i tražnje, a na duži rok će uticati fundamentalni faktori kao što su izvršenje programa sa MMF-om.
(Tanjug)
Generalni direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić je naveo da su uzroci slabljenja dinara u proteklom periodu povlačenje devizne štednje građana iz banaka, pad priliva stranog kapitala kroz kredite i po osnovu investicija, rast premije rizika i visoka tražnja u odnosu na ponudu sredstava.
Hinić je ukazao da je relativno brzi pad vrednosti domaće valute nastao u periodu kada je promet na međubankarskom deviznom tržištu bio izuzetno nizak i nije prelazio 50 do 60 miliona evra, što je neuporedivo s prosekom višim od 200 miliona ranije.
NBS je u oktobru i novembru prodala na tržištu 471 milion evra da bi povećala likvidnost, rekao je on i dodao da devizne rezerve, iako solidne, ne mogu da pokriju sva nedostajuća devizna sredstva, pa se nedostatak neminovno preliva na povećanje kursa.
Hinić je naglasio da je osnovni cilj centralne banke da obezbedi stabilnost kursa, odnosno spreči prevelike oscilacije, ali da ne može da opredeli kretanje kursa koje je rezultat ekonomskih faktora i nije "u rukama" NBS.
Prema njegovim reèima, NBS neće ostvariti projektovani cilj bazne inflacije u ovoj godini, koja je znatno iznad gornje granice ciljanog raspona od šest odsto, a viša je i u odnosu na ukupnu inflaciju.
Na kraju oktobra ukupna međugodišnja inflacija bila je 10,6 odsto, dok je bazna inflacija bila 10,7 odsto, i ona raste uglavnom zbog rasta inflatornih oèekivanja, ukazao je Hinić.
On je izrazio očekivanje da će se bazna inflacija vratiti u projektovani okvir krajem 2009. ili početkom 2010. godine, podsetivši da je to trebalo da se dogodi sredinom naredne godine, međutim, ta prognoza je pomerena zbog promene trenda deviznog kursa, rasta trenda realne kamatne stope i efekata svetske finansijske krize.
Što se tiče monetarne politike u narednom periodu, Hinić je istakao da se u kratkom roku ne može računati sa smanjenjem referentne kamatne stope, već je izvesnije njeno povećanje ili zadržavanje na postojećem nivou.
Ekonomista Ðorđe Ðukić je naveo da je kurs ogledalo kretanja u ukupnoj ekonomiji i dodao da ne treba previše potencirati sadašnje kretanje kursa, jer je to trenutni odnos ponude i tražnje, a na duži rok će uticati fundamentalni faktori kao što su izvršenje programa sa MMF-om.
(Tanjug)
