Inspekcija rada u prethodnih 30 dana podnela je 33 rešenja za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca zbog neisplaćenih zarada, nezakonitih otkaza i nedonošenja odgovarajućih rešenja, saopštilo je danas Ministarstvo rada i socijalne politike.
Inspekcija rada u prethodnih 30 dana podnela je 33 rešenja za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca zbog neisplaćenih zarada, nezakonitih otkaza i nedonošenja odgovarajućih rešenja, saopštilo je danas Ministarstvo rada i socijalne politike.
Rešenja su podneta zbog kršenje odredaba Zakona o radu, za koje su predviđene novčane kazne od 800.000 do milion dinara, navodi se u saopštenju.
Lideri reprezentativih sindikata u Srbiji zabrinuti su pojavom otpuštanja radnika u Srbiji i p(r)ozivaju državu na odgovornost, tražeći, istovremeno, da se ispita koliko su otkazi posledica svetske finansijske krize, a koliko je reč o izgovoru i zloupotrebi u procesu privatizacije.
Država je već najavila mere za pomoć radnicima koji bi usled krize mogli da ostanu bez posla.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić je Tanjugu objasnio da su među planiranim merama državne subvencije za otvaranje novog biznisa, dobijanje kredita preko Fonda za razvoj, kao i niz mera u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, gde se prave individualni planovi zapošljavanja i iznalaze mogućnosti veza s novim poslodavcima.
Ilić je najavio da inspekcije rada moraju da ispitaju da li su dosadašnja otpuštanja u skladu sa zakonom i da li su radnicima isplaćene otpremnine jer, kako je rekao, neki poslodavci zloupotrebljavaju okolnost globalne krize.
Slične sumnje gaje i lideri Saveza samostalnih sindikata i Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost", Ljubomir Orbović i Branislav Čanak.
"U poslednja dva meseca u Srbiji je otkaze dobilo 5.000 radnika od kojih je, kako je sindikatu obrazloženo, njih 400 radno mesto izgubilo usled refleksija svetske ekonomske krize na našu zemlju", rekao je lider Saveza samostalni hsindikata Ljubomir Orbović Tanjugu.
"Stav Saveza samostalnih sindikata Srbije je da je do otpuštanja došlo zbog izuzetno loše privatizacije i to nema nikakve veze sa svetskom ekonomskom krizom", naveo je on.
Na to, dodao je, ukazuje činjenica da je najveći broj otpuštenih radnika iz fabrika koje se bave prehrambenom industrijom što, kako je rekao, nema naročite logike.
"Svetska ekonomska kriza sa tim otpuštanjima nema nikakve veze, već je reč o investicionim fondovima koji su te fabrike kupili da bi ih prodali i u pripremi za to oni stalno traže razne razloge i opravdanja za otpuštanje zaposlenih", naveo je Orbović.
On je kazao da je Savez samostalnih sindikata o svom nezadovoljstvu sadašnjim stanjem obavestio pojedine fabrike, Uniju poslodavaca, premijera Mirka Cvetkovića i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Kako se navodi, Inspektorat za rad Ministarstva rada i socijalne politike, zbog sve učestalijih najava otpuštanja radnika, u prethodnih mesec dana pojačao je inspekcijski nadzor poslodavaca.
Nadzor je pojačan na području cele Srbije, kako bi se proverila doslednost poštovanja Zakona o radu u svim slučajevima otkaza i utvrđivanja viškova radnika.
Izvršeno je ukupno 820 inspekcijskih nadzora, prilikom kojih je konstatovano da je radni odnos, u 129 slučajeva, prestao radnicima koji su ga zasnovali na određeno vreme.
Utvrđeno je da je, po osnovu tehnološkog viška, radni odnos prestao u 216 slučajeva, a po osnovu povrede radne discipline u 58 slučajeva. Inspekcija rada je izvršila nadzor i kod 15 poslodavaca koji su najavili utvrđivanje viškova u ukupnom broju od 1.453 radnika.
Prema odredbama Zakonu o radu, da bi Inspektorat za rad mogao odložiti izvršenje rešenja o otkazu, neophodno je da zaposleni povede radni spor kod nadležnog suda.
Pored toga, i rešenje poslodavca o otkazu ugovora o radu mora ukazivati na očigledno povređeno pravo zaposlenog.
Poslodavac je obavezan da program za rešavanje viška zaposlenih zbog tehnoloških promena dostavi na mišljenje reprezentativnim sindikatima i nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.
Nacionalna služba je potom dužna da poslodavcu dostavi predlog mera u cilju da se spreči ili dovede na najmanju meru broj otkaza ugovora o radu.
To se odnosi na obezbeđivanje prekvalifikacije, dokvalifikacije, samozapošljavanja, kao i preduzimanje drugih aktivnosti za novo zapošljavanje viška zaposlenih, objasnilo je Ministarstvo rada i socijalne politike.
(Tanjug/MONDO)
Rešenja su podneta zbog kršenje odredaba Zakona o radu, za koje su predviđene novčane kazne od 800.000 do milion dinara, navodi se u saopštenju.
Lideri reprezentativih sindikata u Srbiji zabrinuti su pojavom otpuštanja radnika u Srbiji i p(r)ozivaju državu na odgovornost, tražeći, istovremeno, da se ispita koliko su otkazi posledica svetske finansijske krize, a koliko je reč o izgovoru i zloupotrebi u procesu privatizacije.
Država je već najavila mere za pomoć radnicima koji bi usled krize mogli da ostanu bez posla.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić je Tanjugu objasnio da su među planiranim merama državne subvencije za otvaranje novog biznisa, dobijanje kredita preko Fonda za razvoj, kao i niz mera u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, gde se prave individualni planovi zapošljavanja i iznalaze mogućnosti veza s novim poslodavcima.
Ilić je najavio da inspekcije rada moraju da ispitaju da li su dosadašnja otpuštanja u skladu sa zakonom i da li su radnicima isplaćene otpremnine jer, kako je rekao, neki poslodavci zloupotrebljavaju okolnost globalne krize.
Slične sumnje gaje i lideri Saveza samostalnih sindikata i Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost", Ljubomir Orbović i Branislav Čanak.
"U poslednja dva meseca u Srbiji je otkaze dobilo 5.000 radnika od kojih je, kako je sindikatu obrazloženo, njih 400 radno mesto izgubilo usled refleksija svetske ekonomske krize na našu zemlju", rekao je lider Saveza samostalni hsindikata Ljubomir Orbović Tanjugu.
"Stav Saveza samostalnih sindikata Srbije je da je do otpuštanja došlo zbog izuzetno loše privatizacije i to nema nikakve veze sa svetskom ekonomskom krizom", naveo je on.
Na to, dodao je, ukazuje činjenica da je najveći broj otpuštenih radnika iz fabrika koje se bave prehrambenom industrijom što, kako je rekao, nema naročite logike.
"Svetska ekonomska kriza sa tim otpuštanjima nema nikakve veze, već je reč o investicionim fondovima koji su te fabrike kupili da bi ih prodali i u pripremi za to oni stalno traže razne razloge i opravdanja za otpuštanje zaposlenih", naveo je Orbović.
On je kazao da je Savez samostalnih sindikata o svom nezadovoljstvu sadašnjim stanjem obavestio pojedine fabrike, Uniju poslodavaca, premijera Mirka Cvetkovića i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Kako se navodi, Inspektorat za rad Ministarstva rada i socijalne politike, zbog sve učestalijih najava otpuštanja radnika, u prethodnih mesec dana pojačao je inspekcijski nadzor poslodavaca.
Nadzor je pojačan na području cele Srbije, kako bi se proverila doslednost poštovanja Zakona o radu u svim slučajevima otkaza i utvrđivanja viškova radnika.
Izvršeno je ukupno 820 inspekcijskih nadzora, prilikom kojih je konstatovano da je radni odnos, u 129 slučajeva, prestao radnicima koji su ga zasnovali na određeno vreme.
Utvrđeno je da je, po osnovu tehnološkog viška, radni odnos prestao u 216 slučajeva, a po osnovu povrede radne discipline u 58 slučajeva. Inspekcija rada je izvršila nadzor i kod 15 poslodavaca koji su najavili utvrđivanje viškova u ukupnom broju od 1.453 radnika.
Prema odredbama Zakonu o radu, da bi Inspektorat za rad mogao odložiti izvršenje rešenja o otkazu, neophodno je da zaposleni povede radni spor kod nadležnog suda.
Pored toga, i rešenje poslodavca o otkazu ugovora o radu mora ukazivati na očigledno povređeno pravo zaposlenog.
Poslodavac je obavezan da program za rešavanje viška zaposlenih zbog tehnoloških promena dostavi na mišljenje reprezentativnim sindikatima i nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.
Nacionalna služba je potom dužna da poslodavcu dostavi predlog mera u cilju da se spreči ili dovede na najmanju meru broj otkaza ugovora o radu.
To se odnosi na obezbeđivanje prekvalifikacije, dokvalifikacije, samozapošljavanja, kao i preduzimanje drugih aktivnosti za novo zapošljavanje viška zaposlenih, objasnilo je Ministarstvo rada i socijalne politike.
(Tanjug/MONDO)
