Pivari kažu da je duša svakog piva upravo hmelj, a ukoliko je domaći, od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima ni jedno pivo brzo proizvedeno, napravljeno "preko noći". BIP napravio pivo isključivo od domaćih sirovina.
Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, ova zelena "šišarka", neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvodanskim njivama zahvaljujuci odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaci hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji ovog omiljenog pica na svim meridijanima planete.
Pivari kažu da je duša svakog piva upravo hmelj, a ukoliko je domaci, od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima nijedno pivo brzo proizvedeno, napravljeno "preko noci".
Srpski hmelj, cija tradicija uzgoja na ovim prostorima traje 250 godina, i dalje se najviše gaji u Backoj, u okolini Backog Petrovca, a nekada se izvozio širom sveta, od Nemacke, Engleske, do Amerike, a zabeleženo je da je stigao i do Japana.
U okolini Backog Petrovca bilo je pre jednog veka više od osam hiljada hektara pod ovom kulturom, kaže direktor "Petrovec" d. o. o. Rastislav Struhar, koji je jedan od najvecih uzgajivaca hmelja u našoj zemlji.
"Tokom 250 godina duge tradicije, bilo je raznih uspona i padova kada je rec o hmeljarstvu", kaže Struhar, ali istice, ipak, da je na srpskim njivama, zahvaljujuci uzgajivacima i strucnjacima, sacuvana cuvena autohtona sorta "Backa".
Devedesete godine u Srbiji, gotovo potpuno su uništile nadu da ce na našim njivama, ova biljka penjacica, nastaviti da raste te je postojala bojazan da ce hmelj zauvek nestati sa naših polja.
Medutim, proteklih godina, kaže Struhar, rastom potražnje i proizvodnje u malim zanatskim pivarama kao i pivarama koje imaju dugu tradiciju proizvodnje kvalitetnog piva, sve je više i površina pod hmeljom.
"Ove godine, berbu cemo imati na oko osam hektara".
Još su to, dodaje, poceci u obnavljanju nekada velikih površina u Srbiji pod ovom kulturom, a želja Struhara je da se hmelj "vijori" na njegovim njivama na još 20, 30... i više hektara.
Inace, duga biografija gajenja ove biljke govori da ju je grof Andraš Hadik, austrijski feldmaršal i predsednik dvorskog ratnog saveta u Becu, doneo u Futog 1770. godine, a u to vreme, na svega 15 kilomatara u Backom Petrovcu, vec je postojala mala pivara.
Akademik Jan Kišgeci, vodeci strucnjak za hmeljarstvo, podseca da je oduvek sudbina piva vezana sudbinu hmelja, bez koga nije moguce napraviti ovaj napitak.
Danas, sav hmelj uvozimo, osim onog koji se proizvodi vec cetvrt milenijuma u Backom Petrovcu.
"Upravo je ta tradicija doprinela da naucimo da stvaramo nove sorte, a srecom, sacuvan je sadni materijal, genetika", kaže Kišgeci.
Profesor navodi da je rec o sortama hmelja namenjenim za proizvodnju visoko kvalitetnog piva, a kvalitet, kaže, danas nauka lako meri, a kupci ga prepoznaju.
Bitno je, napominje, da se obnovi tradicionalno hmeljarstvo u Srbiji jer postoje pivare koje zanima iskljucivo kvalitet.
Koreni ispijanja piva vezuju se za period od pre 6. 000 godina i stari Egipat.
Strucnjak za proizvodnju piva, dr Dimitrije Arandelovic, konsultant u kompaniju "M6 Eden", preduzecu koje je zakupilo i oživelo proizvodnju u cuvenoj Beogradskoj industriji piva (BIP), objašnjava da je pivo jedinstven proizvod u svetu jer nijedan drugi prehrambeni proizvod na svetu ne sadrži hmelj.
A hmelj je, kaže, prestao da postoji na našim njivama dolaskom na tržište velikih multinacionalnih kompanija koje se snabdevaju ovom biljkom iz svojih centrala.
"Preuzimanjem poslovanja BIP-a, od strane makedonske firme M6 Eden, došlo se na ideju da se napravi domace 'Naše pivo' sa iskljucivo domacim sirovinama", kaže Arandelovic.
I upravo tada, kaže, logican korak je bio da se kontaktira uzgajivac iz Backog Petrovca kao i preduzece za proizvodnju slada iz Backe Palanke, a kako bi se napravilo prvo domace pivo proizvedeno iskljucivo od sirovina sa srpskih polja.
U eri kada se proces proizvodnje piva sve više skracuje na uštrb kvaliteta a zarad profita, kada hektolitri piva svakog minuta izlaze iz fabrika velikih medunarodnih "igraca", Arandelovic navodi da je "Naše pivo" iz BIP-a, nastalo tradicionalnim metodama izrade, ali uz korišcenje savremenih naucnih saznanja u proizvodnji piva.
U proizvodnji se, kaže, koriste niske temperature kako bi se ocuvao kvalitet sirovina, pivo "leži" dugo, prirodno se bistri.
"Sve to traje dosta dugo, ali bez toga, nema kvaliteta, a kvalite se sastoji u dobrom balansu nusproizvoda", kojih, kaže, u pivu ima nekoliko stotina pa i hiljada.
Koliko je hmelj važan u proizvodnji piva možda najbolje govori podatak da se na 100 litara dodaje svega stotinjak grama ove zelene "šišarke", kaže šef službe za kontrolu kvaliteta u BIP-u Tanja Nikic.
Voda, jecmeni slad i kvasac, kao i tri vrste aromaticnog hmelja iz Backog Petrovca, domaci su sastojci bez kojih, istice, ne bi bilo moguce napraviti prvo srpsko domace pivo od 100 odsto sirovina iz naše zemlje.
