Dobre vesti su da raste trgovina Srbije sa svetom, poprilično je porastao izvoz ali može da zabrinjava što uvoz raste više od izvoza.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-mart bila je 9.626.400.000 evra, što je za 8,1 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a pokrivenost uvoza izvozom je sa 75,4 pala na 74 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Izvoz je bio 4.092.800.000 evra, što je povećanje od 6,9 odsto, a vrednost uvoza je bila 5.533.600.000, ili za devet odsto više odnosu na prvo tromesečje prošle godine.
Zapadni Balkan stiže na nivo EU - za 33 godine?
Deficit iznosi 1.440.800.000 evra, što je povećanje od 15,6 odsto.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,9 odsto, a slede roba za široku potrošnju - 28,1 odsto, oprema - 11,1 odsto.
Najveći uvoz je, po nameni, bio proizvoda za reprodukciju - 55,1 odsto, a potom roba za široku potrošnju, 19,7 odsto i oprema, 13,3 odsto, dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,9 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije čine 63,8 odsto ukupne razmene.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, Srbija najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja, kao i sa Slovačkom, Velikom Britanijom, Italijom, Slovenijom, Švedskom i Holandijom.
Najveći deficit je u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Rusijom, a potom sa Nemačkom, Turskom, Poljskom, SAD, Mađarskom, Francuskom, Ukrajinom, Belgijom, Korejom, Vijetnamom, Danskom, Švajcarskom.
