Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da je Srbija najviše napredovala u reformama, prema Izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o tranziciji u 2008. godini.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da je Srbija najviše napredovala u reformama, prema Izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o tranziciji u 2008. godini.
Đelić je nakon sednice Saveta za konkurentnost Srbije najavio i da će Evropska unija odblokirati 620 miliona evra za zemlje jugoistočne Evrope, za prevazilaženje svetske finansijske krize.
On je dodao da još nije poznato koliko će od te sume biti odobreno Srbiji. Đelić je precizirao da će 120 miliona evra biti donacije iz pretpristupnih fondova EU, a dodatnih 500 miliona evra će biti krediti međunarodnih finansijskih instutucija.
Izvesno je, kako je rekao, da će se taj novac koristiti za stabilizaciju finansijskog sektora, obezbeđivanje energetske efikasnosti i za finansiranje infrastrukturnih projekata. Dodao je da će novac biti namenjem i malim i srednim preduzećima.
Đelić je kazao i da će Srbija u decembru u Briselu, na sastanku oko dodatnih mera za borbu protiv krize, predložiti mere za Zapadni Balkan i Srbiju i povećanje iznosa od 620 miliona evra.
Potpredsednik Evropske komisije Ginter Ferhojgen ocenio je na kraju posete Beogradu da je Srbija ostvarila veliki ekonomski i politički napredak i da brzo napreduje na putu pridruženja EU.
"U razgovorima sa najvišim zvaničnicima Srbije jasno sam izneo da je pridruživanje Srbije u interesu EU, naročito u vreme ekonomske krize", kazao je on.
Ferhojgen je ponovio da brzina pridruženja leži u rukama zemlje koja očekuje kanditaturu ili ima status kadidata za članstvo u EU i da je neophodan je napor da se ispune uslovi i napreduje u ekonomskim i političkim promenama. "Srbija će imati podršku EU u tom procesu", naglasio je.
On je kazao da se na sastanku Saveta za konkurenost razgovaralo o uticaju ekonomske krize na Srbiju koja bi mogla da oteža priliv kredita.
"Zbog toga EU naporno radi na stvaranju novih finansijskih instrumenata koji će biti otvoreni za srpsku privredu", dodao je on.
Ferhojgen je uputio i savet Vladi Srbije da u štednji zbog krize ne smanjuje finasiranje programa za istraživanje, razovoj, obrazovanje i povećenje konkurentnosti jer su ti programi najvažniji za budućnost države.
On je izrazio nadu i da će se Srbija uskoro naći na beloj šengenskoj liti koja omgućava građanima da putuju u zemlje EU bez vize.
Glavni ekonomista EBRD Erik Berglof kazao je da je Srbija je ovogodišnjem Izveštaju o tranziciji bila jedan od dva vodeća reformatora, ali je naglasio je ostalo da se uradi veliki deo reformi.
"Spremni smo da pomognemo Vladi Srbije u tom procesu", kazao je.
Berglof je naglasio da su osnova za dugoročni razvoj obrazovanje i konkurentnost, tako da te oblasti moraju da budu izuzete od štednje u ovim kriznim vremenima.
Najavio je i da će EBRD povećati iznos kredita u narednoj godini za oko 20 odsto, na najviši nivo ikada, kao odgovor na svetsku finansijsku krizu. On je ranije rekao da bi taj iznos trebalo da bude oko sedam milijardi evra.
"Cilj je i da se iznos kredita za Srbiju poveća na najviši obima ikad zabeležen", istakao je Berglog, ali nije preciziroa o kojem iznosu je reč.
Berglof je kazao i da će veći deo kredita biti odobren bankama koje će finansirati infrastrukturne projekte.
Direktor EBRD za Srbiju Hildegard Gacek ranije je izjavila da će Srbiji u 2009. godini biti odobreno više od planiranih 250 miliona evra kredita.
Prema izveštaju EBRD, koji je objavljen 25. novembra, Srbija je prosečnu ocenu za napredak u tranziciji popravila sa 2,7 na 2,85 zahvaljujući jačanju finansijskog sektora i liberalizaciji trgovine.
U Izveštaju EBRD o tranziciji za 2008. navodi se da je "Srbija zanačajno napredovala u pravcu regionalnih i evropskih integracija" i da je "postignut i napredak u pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), čiji bi član mogla da postane u 2009. godini".
Evropska banka za obnovu i razvoj je ocenila i da, iako Srbija ima visok ekonomski rast, probleme predstavljaju visok nivo inflacije i deficita tekućeg bilansa plaćanja.
EBRD u Izveštaju o tranziciji navodi da će visoka stopa privrednog rasta u Srbiji verovatno biti smanjena za 0,5 procentih poena na sedam odsto u ovoj godini, a u 2009. godini na tri procenta.
(Beta)
Đelić je nakon sednice Saveta za konkurentnost Srbije najavio i da će Evropska unija odblokirati 620 miliona evra za zemlje jugoistočne Evrope, za prevazilaženje svetske finansijske krize.
On je dodao da još nije poznato koliko će od te sume biti odobreno Srbiji. Đelić je precizirao da će 120 miliona evra biti donacije iz pretpristupnih fondova EU, a dodatnih 500 miliona evra će biti krediti međunarodnih finansijskih instutucija.
Izvesno je, kako je rekao, da će se taj novac koristiti za stabilizaciju finansijskog sektora, obezbeđivanje energetske efikasnosti i za finansiranje infrastrukturnih projekata. Dodao je da će novac biti namenjem i malim i srednim preduzećima.
Đelić je kazao i da će Srbija u decembru u Briselu, na sastanku oko dodatnih mera za borbu protiv krize, predložiti mere za Zapadni Balkan i Srbiju i povećanje iznosa od 620 miliona evra.
Potpredsednik Evropske komisije Ginter Ferhojgen ocenio je na kraju posete Beogradu da je Srbija ostvarila veliki ekonomski i politički napredak i da brzo napreduje na putu pridruženja EU.
"U razgovorima sa najvišim zvaničnicima Srbije jasno sam izneo da je pridruživanje Srbije u interesu EU, naročito u vreme ekonomske krize", kazao je on.
Ferhojgen je ponovio da brzina pridruženja leži u rukama zemlje koja očekuje kanditaturu ili ima status kadidata za članstvo u EU i da je neophodan je napor da se ispune uslovi i napreduje u ekonomskim i političkim promenama. "Srbija će imati podršku EU u tom procesu", naglasio je.
On je kazao da se na sastanku Saveta za konkurenost razgovaralo o uticaju ekonomske krize na Srbiju koja bi mogla da oteža priliv kredita.
"Zbog toga EU naporno radi na stvaranju novih finansijskih instrumenata koji će biti otvoreni za srpsku privredu", dodao je on.
Ferhojgen je uputio i savet Vladi Srbije da u štednji zbog krize ne smanjuje finasiranje programa za istraživanje, razovoj, obrazovanje i povećenje konkurentnosti jer su ti programi najvažniji za budućnost države.
On je izrazio nadu i da će se Srbija uskoro naći na beloj šengenskoj liti koja omgućava građanima da putuju u zemlje EU bez vize.
Glavni ekonomista EBRD Erik Berglof kazao je da je Srbija je ovogodišnjem Izveštaju o tranziciji bila jedan od dva vodeća reformatora, ali je naglasio je ostalo da se uradi veliki deo reformi.
"Spremni smo da pomognemo Vladi Srbije u tom procesu", kazao je.
Berglof je naglasio da su osnova za dugoročni razvoj obrazovanje i konkurentnost, tako da te oblasti moraju da budu izuzete od štednje u ovim kriznim vremenima.
Najavio je i da će EBRD povećati iznos kredita u narednoj godini za oko 20 odsto, na najviši nivo ikada, kao odgovor na svetsku finansijsku krizu. On je ranije rekao da bi taj iznos trebalo da bude oko sedam milijardi evra.
"Cilj je i da se iznos kredita za Srbiju poveća na najviši obima ikad zabeležen", istakao je Berglog, ali nije preciziroa o kojem iznosu je reč.
Berglof je kazao i da će veći deo kredita biti odobren bankama koje će finansirati infrastrukturne projekte.
Direktor EBRD za Srbiju Hildegard Gacek ranije je izjavila da će Srbiji u 2009. godini biti odobreno više od planiranih 250 miliona evra kredita.
Prema izveštaju EBRD, koji je objavljen 25. novembra, Srbija je prosečnu ocenu za napredak u tranziciji popravila sa 2,7 na 2,85 zahvaljujući jačanju finansijskog sektora i liberalizaciji trgovine.
U Izveštaju EBRD o tranziciji za 2008. navodi se da je "Srbija zanačajno napredovala u pravcu regionalnih i evropskih integracija" i da je "postignut i napredak u pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), čiji bi član mogla da postane u 2009. godini".
Evropska banka za obnovu i razvoj je ocenila i da, iako Srbija ima visok ekonomski rast, probleme predstavljaju visok nivo inflacije i deficita tekućeg bilansa plaćanja.
EBRD u Izveštaju o tranziciji navodi da će visoka stopa privrednog rasta u Srbiji verovatno biti smanjena za 0,5 procentih poena na sedam odsto u ovoj godini, a u 2009. godini na tri procenta.
(Beta)
